Употреба речи чудише у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Старији људи и кметови скупише се код суднице. Ту дође и стари учитељ. Чудише се томе и говорише да откако је Планинца, није се никоме кућа запалила.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не паде у воду. И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Можете замислити чудише ли се, и би им мило што их Јанко увјери да је весео и да има рашта. Адолф се диже и поздрави са сердаром, с

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

и трудом и сузама својим управљао си на веру истиниту стадо ти као дрво напајано учењем твојим, дивише се анђели, чудише се људи, ужаснуше се демони над трпљењем твојим, Симеоне блажени, моли за спасене!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим. И сви се фратри томе чудише, а претур поче да се хвали како су све у кас дошли од града.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Видеше јер нејма је овде, нити ју је везир видео — закле им се. Чудише се што би то било, кад су је сви видели, јер је онде дошла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности