Јакшић, Ђура - ПРОЗА
их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале...
Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим! А знате ли по чему су њих двојица побре? То је такође чудна историја. Један је вучићевац, а други обреновићевац!...
Хм!... Знате... Нећете ми веровати... — сад се исхркну и убриса бркове, поглади се и пође даље говорити. — Знате, чудна времена!... Рат... Француска... Нећете ми веровати, а хоће људи републику... — утоме ме погледа мало оштрије...
а низ образе јој потеку сузе; затим се упути живима и чаробним осмехом мами нове жртве, наново проливајући крв... Чудна девојка!... С највећом нежношћу привија ране у боју рањеника, пружа им мелем, а кад их излечи шаље их у бој, да погину.
Ето, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... Чудна работа!... Кућа му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу. С леве стране поток, а десно лужина...
Кадикад и капетаница дође да види како се муче људи — чудна жена! — па се и насмеје; ал’ кад је видела Милисава — блед као мртвац, а глава му клонула на груди, — заплакала се,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и султану представити (турском) да само подозреније или каквом злу већем предупреди, будући да је ствар у себи тако чудна и деликатна (тугаљива), да се одовуд никакво наставленије дати не може, како Штирмер да поступити има.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из
— Да га ухватимо! Живо да ухватимо! — шануше слошки. — Бог и душа, чудна зверка! — Ти, Радошу, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа. Само гледај добро да нас кога не осакатиш!
— поче кмет. — О кани се, море! — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију... Људи су, чудна ми чуда! — Јест, јест!... Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас.
Освртала се небројено пута и гледала Огњана. Видела је — кад је узорао и трећу бразду!... Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се — и смеје јој се. Не зна ни сама зашто...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава... А кô сабласт чудна, Међ гробљем и селом још кривуда стаза, Сва бела и гола, кратка, вечно будна.
И док љубав гори свим жељама њеним, И ноћ тече дуга, мирисава, собна, Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна Лепота, с очима вечно замишљеним.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули! Не стиже ни за травику!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
од старог јурата поста млад адвокат. Сад Миливој Свилокосић адвокат, а Марко Рогозић збрисан јурат! Чудна коб! Свилокосић тера процесе, но неће ни корака учинити а да не запита Рогозића.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Из тих очију била је нека чудна свежина и гледајући у њих Јуришић је наједном имао осећање неког свежег простора са дивним језером усред шуме.
Цело је небо било узбуђено. А у свем овом поднебљу видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као немогућа нека снага што се тренутно дубоко и
необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске накострешености, неког страшног треска и лешинског задаха.
Она заусти да нешто каже али ућута. — Не умеш да се браниш, значи крива си. — Крива? и на једанпут нека чудна сенка, као муња прелети преко лица Наташиног, а на њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге.
Африка
Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма
Нимало ни чудна, ни одвратна, а ни приметна чак: једна мрла отвореније боје на угаситом телу, баш као мрље на стором намештају.
Као код многог биља и животиња у пото–потоу, њено тело фосфорише, тако да је њена еволуција кроз круне дрвета сасвим чудна.
“ То је била моја песма коју певаху ови црни младићи у ноћи; изгледала ми је чудна и страшна и туђа. Нисам никада имао такво осећање.
Толико је природа човека и раса чудна и тајанствена. И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији људског духа.
Ујутру на пучини балет марсоена, а предвече Тангер, чудна варош на кршу, у једном живописном планинском пејзажу високо над пучином.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је то нека чудна жалост, нека врста сажаљења. Сви су о томе у породици Исаковича знали и сви су јој се, због тога, и смејали.
Питао се, откуд та чудна игра случаја да, у исти мах, једно женско биће оде, са овог света, а друго, сасвим слично, појави се, пред нама.
У кући је, негде, морало бити много веселог света. Госпожа Хумл учини се Павлу врло чудна. Била је то женица, ваљда педесетих година, увела ружа, полугола.
Једва су га удостојили мало погледа. Све живо, што је Исакович угледао, било је одевено у нека чудна, лудачка одела, чак и деца – која су једина трчкала око официра.
А крај свега тога владала је, и даље, та чудна тишина. Исакович је био занемео од ужаса. Штенгл се, немецки, извињавао, да није тако било, с почетка.
Жене да виде, упоредо, свог мужа и неког рођака, ђиду. Нека чудна Божија воља остављала је, у таква лета, и шизматике, и Шокце, у фамилији, под истим кровом, а изнад тих кровова
Честњејши Исакович онда помисли да га нека чудна судбина, као удовца, стално меша у женске разговоре, који га се не тичу. Био је решен да, о Ђинђи, не говори.
Пањеве је обилазио. Дугим репом их је само додирнуо. Није само збрка и замршеност грања и стабала била чудна, у тој шуми, него и сенка свега тога, на тлу, куд је коњ пролазио.
Једино што је било добро, од оног што су добили, била је сабља, Светла, оштра, нова, китњаста, чудна, крива, азијска. У том се зачу Павлова команда: „По коња!
Био се прочуо и срамотио је фамилију. Павле га није више виђао, само је о њему слушао. А чудна и невероватна је била та промена, заиста, која се збила са Трифуном, на путу у Росију, и у Кијеву.
А зашто све то? Зато што је Вишњевски хтео, са Варваром, мало, да се нашали? Која је жена, која то не воли? Чудна ми чуда! Она је дошла да мужа и Исаковича измири. Да не остане зла крв.
Историја је забележила, да се, после седамнаест година, од њиховог населанија, појавила у Росији чудна фатаморгана на небу. Која се зове Аура Бореалис.
Теодосије - ЖИТИЈА
за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела, којима нема броја!
од непријатеља наших, не на лук или мишицу своју уздајући се пего на Бога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела којима нема броја.“ Идите с миром кући, поможени од Бога и без рата, и здрави будите!
умиљењем хваљаше Бога, који га је удостојио да и на тај жељени и свети врх узиђе и да се поклони, и да таква страшна, чудна и света дела Божја на њему види. Испунивши се весељем духовним, И веома обогативши се, радосно у манастир сиђе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То је низ весељâ, обеда и посета, и том приликом дају једни другима мноштво поклона који их урнишу. Ове су навике чудна супротност врло озбиљним навикама код православних, чији се обичаји одликују изванредном простотом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
куће коју му показаше на брду, Аранђел Исакович хтеде већ да нареди слугама да разруше плот, кад му поглед привуче чудна прилика, која се црнела иза дрвећа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Свадбени сценарио као једну од обавезних улога предвиђа и чауша. Ова чудна фигура својим упадљивим понашањем, шалама, оделом и целокупним изгледом и понашањем привлачи пажњу свих на свадби.
Правила за дешифровање знакова који откривају пол још нерођеног детета, мада могу да изгледају произвољна и загонетна, чудна, заправо су строго детерминисана и заснивају се на чврстој митско-магијској логици.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Име Сарајева исписаше исте вечери пошто су се срели с нама: САРА-ЈЕ-ВО! Та чудна места која нисмо никада видели, са првим млаким пролећним ветровима, донеше неки чудан немир у наше ноге.
У човеку се буди нека чудна, дотад непозната љубав његових предака за поседовањем земље, за поседовањем уопште. Распитује се невешто за летину, за
Матавуљ, Симо - УСКОК
Котор им бјеше под ногама, а сва Бока као на длану, и видјела се као чудна, дивна, прољетна прошарица, начичкана кулама и бијелим зградама.
Та и владика је предњачио у јуришању на француске шанчеве! Чудна појава тај владика на коњу, са сабљом и руци, с крстом у другој, та то је пуни средњи вијек!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Веза између дечје песме и хумора дубока је и суштинска: оно чиме се нека ситуација издваја, по чему је и чудна и смешна, управо је чинилац изворне песничке слике.
о старој љубитељици мачака, тек сада, зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Зар је тако зло? ШЕРБУЛИЋ: Зло није, него... СМРДИЋ: Шта је, дакле? ШЕРБУЛИЋ: Чудна ствар. Ради се да продамо војводину. СМРДИЋ: Какав би био тај неваљао човек који би своју војводину издао.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И само оскудицом у правим историчарима може се објаснити чудна одлука Друштва србске словесности када је њему, 1847, поверило да изради план за писање нове српске историје.
Збирка његових стихова Песме изишла је 1906. Његова поезија, чудна, каткада чудњачка по идејама, осећањима и облику, бунила је многе укорењене предрасуде, и ретко је који песник дочекан
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање. Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се млађан за њом стисну, Довати је саде; „Јао мене!“ она врисну Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави!
“ она врисну Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави!
Боже вели, чудна дела твоја! Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати.
— „Ој чудне књиге, шинула је гуја! Чудна стада, надр'ô га вуја! Сада блеји, сада опет лаје, Шта је ово, амана ти, шта је?
И гле опет, само преко, А баш није ни далеко. И деца су за час тили Пред вратима једним били; Чудна врата та бејаху, Ма леп мирис пропуштаху. 'Ајд'мо, ајд'мо!' стари рече, Кајгана се богме пече.
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо,
лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину, Пред њу стиже, па се и устави, Коса му се подиже на глави: Чудна нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је, Боже, шта је?
Језде гором они обадвоје, Ал' је нешто чудан Радивоје, Чудна нека ватила га сјета — А крај њега весео Милета. Испочетка по коју збораху, Ал' сад мучке горицом јахаху.
Али једна стоји над наћвама, Замешује брашно сузицама, Њу је чудна спопанула туга, Чини јој се, изгубила друга, У сну њојзи сунце помрачало, Па с' на земљу доле стропоштало.
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред
Да је други и грли и љуби?... Сав се стресе и шкргутне зуби, Те погледи пред собоме Цвету, Ал' га чудна до два ока срету, Свако око млого њему каже, Млого каже, још више одмаже: „Та и своју угасићу свећу, Али опет
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он вјероватно умије да прави пуцаљке од зове, носи капу чудна облика, говори „амерички“ и џепови су му пуни ...ко би знао чега.
— Ехе, немој сад ту одмах, та ја те бар познајем од малих ногу — одмах се разњежи командант. — Цакан, их, чудна ми купуса! — Јест, а да теби надјену овако једно име? — Е, чекај сад, и ја теби нешто да кажем, своји смо!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Свадба ће бити за недељу дана. МАЈКА ПИНТОРОВИЋ: Не разумем, како да оде, а ни на виђење не сврати? Ово је чудна прошевина... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта има да је гледа? Неће дуго чекати да је види. Рекох да је свадба за недељу дана.
ХАСАНАГА: Ма шта ми каза? Младожења на својој свадби нема никаква посла? Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо! Шта си сад запео? Досад је могло да буде готово!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.
Зато сам дању бивао онако поносит. Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби и љубим те...
— чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. — Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У љубавна ћу писма обавити је сву, да чува тајна тајну и клетва заклетву. Положићу јој тело на чудна носила, од покиданих жица и старих гусала. За носили' ће ићи родбина њена сва: Лепота, мати њена, и Вера, сестрица.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Жена то чувши, хтједе му се наругати како није смио сам изићи да тражи прстен, па рече: — Да чудна ми вука! А он чувши да она спомену вука, помисли да је заиста дошао вук у авлију, па брже се окрене да бјежи у кућу.
Сретне их четврти човек, пак рече: — Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаше?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Отиде.) МАНОЈЛО (крсти се): О! О! О! да чудна човека! ИСАЈЛО: Јесам ли ти казао? МАНОЈЛО: Оће да ме пење у небо. Куку, мајко, шта нећу јошт доживити!
МАНОЈЛО: Је ли то далеко, г. доктор? ДОКТОР: У Африки и Америки. МАНОЈЛО: То је нека чудна земља. Код нас се бојадишу жене, пак се једимо. А шта би било, кад би видили људе бојадисане?
Али то је ствар врло чудна. Колико се догађа по свету да нам је један човек данас пријатељ, а сутра није, па тако је и с девојкама.
Ствар је чудна, сад је противна партаја млого документа добила. АНИЦА: Шта декумента, шта ће мени декумента, кад ја сама декумента;
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Нисам још завршила! — рече маман. — Тип о коме говорим већ је ожењен! — Па нек се разведе! Чудна ми чуда! Хоћу да кажем: ожењен је са мном! — Ма шта кажеш? — запањи се матори.
“ — 324-100! — Видите, у том грму лежи зец! — Саберите се, драга моја... Можете ли ми објаснити чему служе ова ваша чудна питања?
По подне га затекох како листа књигу „Брем — животињско царство“ и то одељак са домаћим свињчетом, а у очима му нека чудна крменадласта чежња.
Умало да нисмо умрли од смеха пред овим дирљивим призором док је бакута спомињала нека чудна имена, све бивше дворске даме краљице Наталије и као неке своје швалере, који су је, наравно, само држали за руку —
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А свака бајка, ма како чудна, није ни празна ни узалудна. Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, просине само понеки
Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт. Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ.
Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра. Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и дима.
НОЋНА СТРАЖА Повише млина, у камењару, крије се чудна зверка, тамо ћеш наћи у јами глувој јазавца, кума Ждерка. Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац
Чудан му коњиц не иде касом, ал зато муче дубоким басом. Успут на свадби, због чудна госта, друштво од смеха попада с моста; једва из воде изишли живи. — Томе су крчмар и крава криви!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ове лете широким круговима, као у заносу, изнад пропланка. Једна је чудна, сасвим црвена, обојена ко зна чим. Пошто се једина разликује од осталих изгледа као умножена.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
збију твоја је соба општи стан предсобље повратка у потпуно знање које води унутра дубоко на осетљиве струне и чудна огледала Ја види још једног себе које се расцвета изнутра у неке давне цветнине чије латице дотичу Све. 2.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара. Зна ли он кад сам ја предавао кључеве Трговачком суду да су моји дугови износили 460.000?
ТАНАСИЈЕ: А не, ту не треба грешити душу, она није ништа знала. Зар нисте видели како паде у несвест? ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила. МИЋА: Ја сам потпуно уверен да она ништа није знала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко. — Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га. Уосталом, за сад само то... — А после?... — Видећемо...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје.
“ 135. Асан-ага низ Ужице сађе, Гледале га ужичке девојке, Гледале га, па су говориле: “Мили Боже, да чудна јунака! На њему је зелена долама, Извезена од сувога злата.
Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака! Да ли ми га Бог у срећи даде!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ал кад знадеш да мореш и да се обрукаш, не би размислио двапут, но девет пута! И не би ношо! Чудна стока су људи! Више се плаше бруке, него смрти! ВАСИЛИЈЕ: Ви знате шта радите. ДРОБАЦ: А шта ти оно рече да си?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
САМОЋА Све док си страсна и блудна, ма луда и гадна и чудна, са телом старм и седим, ил пуповима завијеним белим: ја те грлим осмехом бледим и браним. Ја те желим.
Била је то чудна, и несрећна, жена. Имала је незаконито дете, од једног женског лекара, а доцније се отровала. Имао сам, у том
Пред одлазак из Сегедина, ја сам му писао ко сам, а он ми је писао чудна, романтична писма, а обавестио ме је и о томе да цензура понешто брише у мојим песмама.
Ох, на крају је све навика, а дно је сваке навике једно ужасно лудило. Мања позоришта „дес Артс“, чудна су и смешна. Много је воде протекло Сеном и Парижани су много штошта видели, па им је тешко дати сензације.
Нека зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог камена, облила је куле и зидове цркава. Ослобођен сам веза, закона, љубани.
Нека неизмерна и чудна долина је прошлост и ништа у њој не можемо изменити, помиловати, ни додирнути руком. У својој светлости, и тами, она
Тако се путнику јавља и земља којом је прошао, чудна и промењена. Не она коју је гледао очима својим. Док нека милована, блага глава, и неко љубљено, витко тело, са правим
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
то блажено, религиозно осећање, али сам се, тек друштва ради, и сам почео крстити, а неке чудне мисли ме обузеше: „Чудна земља!” — мислио сам. — „Тамо гину људи, а министар војни саставља молитве и мисли на покретање родољубивог листа!
То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце? Нека половина нас пропадне за ову ствар, па ништа. Чудна ми чуда, једно око! Шта ће ти очи кад има ко за нас гледа и води нас срећи?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке... Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче...
Но, још је добро. Готово му би мило, јер он се надао већем, страшном злу, а ово шта је, — ништа... Чудна ми чуда. Па нек’ иде баш и то десетак крстина пшенице... Шта је то према — смрти, којој се он надао!
Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!... Или ме отац Сима затекне у цркви, па одмах промени лице: начини се љубазнији...
Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар! Како сам пао у постељу, осећам да могу плакати кад год хоћу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте! Да чудна човека, не даш ми ни да зинем! СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш, а ти бар кажи нешто паметно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Та данас, данас — недеља је... Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца. Моја улица је чудна и мала Кротка и тужна, као овца, Ни два трамваја ту не би стала Ни два трамваја, ни три основца.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
у пространим равницама јужне и средње Америке живи једна чудна риба, која се назива »електрична јегуља« и која је страшило за тамошње урођенике.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени. Та моћ твоја чудна заслепљава мене Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.
РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух.
ми будућност се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело — То чекић бије о чамову даску. ИИИ Грмело је као да се бије бој.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала? Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ (прича из плећа) Чудна негђе пустога плијена, но је крвав, да га Бог убије: Косово је око њега легло!
КНЕЗ ЈАНКО Чудна попа, јади га не били, у свијет га оваквога нема! СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ. СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте
(и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо? Хвала Богу, има ли вјештицах? КНЕЗ РОГАН Има, кнеже, некијех рогошах, под облак ће
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
ЛАМПЕ Кад ћудљиво вече донесе ветриће И мирис цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.
ветриће И мирис цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.
И онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.
Шта таквих мириса снесе вихор луд, Ил’ јесењи студен ветар, или тек Пролећа уздах раздражљив и мек, И свих дана чудна и немирна ћуд!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Призире му се најприје велики, господски двор, сивијех зидина, високијех прозора на облуке; чудна грађевина! Не имаше ластавица нити јој се кров виђаше.
измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев шешане, те се окрвави... Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије!
Чудна сна у Црногорца који је запао у бусију, у дугу крваву! Чудна сна да га Бог убије! Он се не пробуди сасвим, но остаде у бундаку неколико тренутака, па опет склопи очи и сан му се
Цијело љето, по два-три сата на дан, састајали су се та три чудна друга и увијек у шуми. Нико за то знао није, јер сложно кријаху своје трагове.
“ „Чуо сам већ, чуо, чоче! Немој ми ти сад поповати!“ одговори Цуца ијетко. „Чудна лисца! чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке!
“ „Чуо сам већ, чуо, чоче! Немој ми ти сад поповати!“ одговори Цуца ијетко. „Чудна лисца! чудна лисца!“ гунђаше ђакон, идући за Владиком и трљајући руке!
“ запита сердар кћер. „Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој. „Осорна, брате, као дивокоза!“ „Нека жено!“ прекиде је сердар.
“ „Нијеси чоче, тако далеко!“ рече Јока. „Ама јесам. Чудна ствар. Понекада ноге те саме носе ђе ћеш насјести!“ „А што би?“ рекоше му домаћи у глас.
Јади га знали, нешто ми се разбио сан... Да ако сад заспем! Дуго је до дана!“ И шћеде да леже, но му у тај мах сину чудна мисао. „Како би било“, помисли он, „да се ја баш с њом поразговорим? Да је онако из далека, ама из далека, да почнем!
“ „Млади, баба, богме... А што, теби је још мило о младијем зборити, а?“ рече неки шалчина. „Чудна ђавола!“ рече баба смијући се. „Није мени већ до тога, а богме...“ „Прекини бако шалу, но казуј што си дошла?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Поповићу Поповић је село поносито; У години три пореза даје: Један цару, а два Исаилу!² Бодеграду Чудна раја села Бодеграда: Девет кућа једну козу музу, Још се хвале да се добро хране, Од млијека протицала р’јека, Од
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” „Добро, добро,” каже ала, „а ти ме мало поишти. Тек девојка завири у главу, стане пљувати: „Пи! чудна смрада! ја те богме не могу поискати.” „Добро, добро!” опет каже ала.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИСЛЕДНИК: Колко је мени познато, зајдно сте вршили недозвољене радње. А сад кажеш: вашка! Чудна ствар! Јесте се нешто можда покарабасили? АНЂЕЛКО: Покарабасили? Лопужа! Главу би мого да му расцопам барапску!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Читајући Златоустове беседе на дејанија и на апостола Павла посланија, чудна некакова чувствованија возбуждавала су се и рађала у мој ем младом срцу.
Овај ми покаже гроб | матере моје и миле Јуле сестрице. Мати, мати и рођена сестрица! Какова су то чудна имена! И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и, наводњавајући очи моје, једва ми дају писати.
Пишем митрополиту о том и најпосле јавим му да је већ доста три године и да више нећу чекати. Ни одговора! Чудна је вешт кад слаби има сјаким погодбу, зашто један чини што [х]оће, а други принужден је трпити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ја би теби по годинама мога бити отац... А шта се смијете, безобразници? — викну на ђаке. — Чудна ми чуда што ме дите пољубило у руку! Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго.
— Тодорина Дракчевић из Г... Највећи ајинин што га је икад земља дала!... Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!...
Фране. То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна болест рашири из палаца у стопала. Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али насамо, пред Тетком и
Заиста, то бјеше њеко чудна болест! По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан-два ни да стане на ноге. Фра-Брне се брзо увјери да му
На поласку опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи као да га хоћаху уставити. Чудна судбина — мишљаше он — да га највише дира оно што је ришћанско!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ту је и река (ал мртво корито): Само среброст шљунка, песка, трулост пања И чудна светлост — ни сутоња ни дања — Што се кроз лишће цеди ко кроз сито.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Питања наша шум нејасни срета, И жудном духу одговора није; Гдје је почетак? Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије.
“ Па се млађан за њом стисну, Дохвати је саде; „Јао мене!“ она врисну, Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави! О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави!
“ она врисну, Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави! О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави! Лаки ветрић осме'ну се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се, Па кроз липу вирну.
А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава... А к'о сабласт чудна Међ' гробљем и селом још кривуда стаза, Бијела и гола, кратка, вечно будна... Ј.
Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Вељи јеси, творче и Господи, и чудна су творенија твоја, величеству твоме краја нејма! План небесах премудрост је вјечна својом вјештом руком сочинила:
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад се попех на Акрополу, умало се не обезнаних пред оним што онде видех“. „Еј, синовче, баш си прави жутокљунац! - Чудна ми чуда, сазидати све ово кад се и шаком и капом расипају паре, као што је Периклес урадио и потрошио већи део
„Чудна ствар!“ „Морадох своју ваздушну црпку преиначити да бих је оспособио за рад“. Он узе парче хартије, поче на њој да цр
Герике извуче поново из џепа писмо Шотово и прочита га пажљиво. Онда рече: „Бога ми чудна ствар! Шот ми, заиста, пише да му је мило што сам - из разлога које сам вам, драги господине, малочас саопштио и ја
„Значи“, додадох, „да сагоревање није ништа друго до везивање тела које гори са оксиженом“. „Чудна ми чуда! Лако је разумети оно што се сагледа својим очима“.
Чим је на европском континенту букнуо рат са Турцима појурио је онамо да се бори“. „Чудна комбинација: велики научник и ратоборан човек!“ „Био је препун разноврсних способности!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Је л' те, просто невероватно? Зато и кажем: чудна и можда само за мене необјашњива нека нервна појава по којој моја расположења зависе, рецимо, од тога, на коју ствар
) дивљењем мештана у чијим смо очима важили као храбри и хумани победници „на сабљи изгубили на сабљи повратили“, и чудна нека раса која као да је понека важна мушка својства сасвим била заборавила да понесе из земље Србије одакле је пошла.
Кад нисам погинуо и главу изгубио у свесветскоме јуришу, нека, вала, платим главом због тих парада и светковина, чудна ми чуда! Искапићу цео литар комовице пред стрељање, па ми све равно до Косова.
понова оживе, али оживе некако тако и мутно и замршено, да се исти тај хаос и врева чињаху баш као неки сан, или као чудна јава са оне стране живота или света.
понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило и болно, и све као неодређена чежња, лака као пара над ливадама, подрхтава однекуд и
Али баш у јеку Његова тако мучна рада она чудна ларма понова Га узнемири. Господ беше добре воље замисли се мало, остави перо, подиже главу и опет благо позва св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Доиста, у читавом свемиру постоји само једно једино ја. И, уједно, (гле чудна случаја!), то је ја у читавом свемиру једина ствар која постоји само у једном јединцатом примјерку. — Чудно!
Тако танана да нам се они на махове привиђају као синоними. Понекад ме изненади чудна мисао: да су моје најпрече преокупације у ствари биле увек битно моралистичке.
својом тежином на својој страни; људи који имају своје мишљење, али који помало симпатизирају и с противничким. Чудна кокетерија, али ето таква! (Јер то је, мислим, у ствари само нека врста интелектуалне кокетерије.
Одатле онај вид чистоте на који каткад наилазимо код дубоко искусних и до сржи покварених људи — она чудна смјеса наивности и развратности, стидљивости и бестидности, коју неријетко сусрећемо у старим и искусним грешницима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке. Чудна беху та два ока.
Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха.
И мене онда на реци у мал’ не уби !... Чудна је! ... Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати. Но, већ ја ћу то удесити.
Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?.. Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... — Стале!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња!
— Па нека, кажите ви мени слободно, било што било. — Е, бако, стид нас је, чудна је заповијед. — Па чудна, чудна, сваког чуда за три дана доста; кажите ви слободна својој баки.
— Па нека, кажите ви мени слободно, било што било. — Е, бако, стид нас је, чудна је заповијед. — Па чудна, чудна, сваког чуда за три дана доста; кажите ви слободна својој баки.
— Па нека, кажите ви мени слободно, било што било. — Е, бако, стид нас је, чудна је заповијед. — Па чудна, чудна, сваког чуда за три дана доста; кажите ви слободна својој баки.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И погледом већ уморним преживела гледам доба И све што је некад било, и све што је око мене; И чудна се слика ствара: неко море од пепела, Над њим ваздух, паран криком, као да је смех сирене.
И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!
1912. Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чудна, и звоно погребно, И кола, и сузе — сав обичај пратње.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али је чудна психолошка чињеница да се проналазач, коме је оспорен проналазак, одједанпут почне борити, као што би се борила тигрица
Ћипико, Иво - Приповетке
И колико боја, шара... И, гледајући у пучину, осети да му се у душу увлачи нека чудна мекота, питомина... Али другови не чекају, па, дивећи се, пожури низбрдицом да их стигне.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И то чудна и тамна алегорија. Ниједна библијска књига није тако дуго и тако често тумачена као оно. Зато је у настанку и развоју
Сан у „Једином сну“, наиме, има просторна својства управо зато што није разлучен од телесног, као што у истој песми и „чудна мисао“ детету „око свог тела кружи“ док га мајчина утроба обвија и док му „мозак тек утиче у лобању“.
Ово је изразит случај динамизације језичкога елемента у стиху. Али ова чудна синкопа има још једну функцију: да оба стиха тесно повеже, као да су делимично преклопљени, а једине две речи по
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Била је то чудна ноћ. Изненада, он ми се учини давно познат и ми смо дуго говорили о будућности Србије, о народној ношњи и о коринтским
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ту је у њима за тешких дана, не зна се кад управо, саграђена чудна црква и још чуднији конаци за калуђере. Све у стени која је имала свега неколико невеликих отвора.
Она мушки приђе и назва Арнаутима Бога. Мајка. Али и једна чудна жена, чија је цела појава јасно говорила: „Чујте и видите — нећете ми се наслађивати!..
наслеђени нагон он осети, он једини у свој овој гомили, да је ово само страшно презирање, упућено њима, и да је ова чудна мајка у својој души већ пронашла крвника... Вујана устаде.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Питао сам и тамо и амо: Ко изгуби тај адиђар мали? „Шта, адиђар? Чудна адиђара!“ Тако су ме многи исмејали. Сусрете ме једно момче младо — Са чела му тиха туга веје — Чим опази срце,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Предео коме сам се приволео, плаштом чува своју провидност за оне који виде. Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предмете у простору и стаје кад запљусне тајна мраморја сред морја: дозивано недозвано
О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици
очи неизмењено В Узидали вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да умрете једни у другима и било је тако здраво чудна реко спаса тражили вас залуд у мрачноме сплету онесвешћених чула на граници вас и изненађења нису вас нашли збогом
Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени
Откуд та моћ да себи одолевам, а не одолеше виногради родни! Је ли то чудна жеља да се живи без себе? Жеља за песмом без песника?
Краков, Станислав - КРИЛА
А потом отпоче да грми. Данас се имало да реши. И зато чудна радост обузе све ове душе до тле сиве као магла. На камењарима се скупљале мале групице војника и гледале у огањ пред
Петровић, Растко - АФРИКА
Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма
Нимало ни чудна, ни одвратна, а ни приметна чак: једна мрла отвореније боје на угаситом телу, баш као мрље на стором намештају.
Као код многог биља и животиња у пото–потоу, њено тело фосфорише, тако да је њена еволуција кроз круне дрвета сасвим чудна.
“ То је била моја песма коју певаху ови црни младићи у ноћи; изгледала ми је чудна и страшна и туђа. Нисам никада имао такво осећање.
Толико је природа човека и раса чудна и тајанствена. И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији људског духа.
Ујутру на пучини балет марсоена, а предвече Тангер, чудна варош на кршу, у једном живописном планинском пејзажу високо над пучином.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика! Руком се ниси злата такао, А већ ти душу мори пакао!... ВУК: Е, е, да смешна човека!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја немам речи да искажем онај израз који се тада разли по бледом лицу мајора Велимировића, То је била нека чудна смеша од бола, гнева, горчине, суморне ироније, и тешке, тешке туге. Он пружи сабљу с резигнацијом.
Пролазили су поред мене у дугим и дугим редовима, а пред мојим замућеним погледом створи се чудна слика. Попед мене хуји дуг, непрегледан железнички влак. Вагони пуни, набијени луди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прилазе један другом. Рукују се. Двојица се загрлили. Сад се измешали... Дотрча и потпуковник Петар. Чудна мешавина мисли ковитлала се по нашим главама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1814. Сима Милутиновић Сарајлија НЕПОЗНАТОЈ (У Скели под Видином смишљена) Чудна момо, Влахињо! Твога лица бијелог И срдашца весела У свем колу не бјеше.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна! Ђурђе те љуби... за љубав ће ти Лавова горских дати хиљаду Да као бедем, љутим челиком, Пред
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, мислиш ли, можда, постоји Лепота Далека и чудна, непојамна ником? Блудећи је тражиш стазама живота, Очајно је кличеш својом грубом виком, А вретено своје Парка кад
(1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу младост Бог је, а страст јој је снага. ...
Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а страст јој је снага.
Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина? То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе.
Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим. XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Не за њега. Он је са собом већ био свршио, био начисто. Али било је тешко у кући. Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило. Као да се нешто откинуло од куће.
Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена.
Ћипико, Иво - Пауци
” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум. Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. Чељад замрије, старац престаде да моли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све. Обузела ме је нека чудна слутња. Одједном сам се постидела свог тела, нагло, преко ноћи, постало ми је неподношљиво то што ме је бог створио
Додирнуо сам је за раме. Дрхтала је. Онда сам се потпуно изгубио. Одједном ме захватила некаква чудна дрхтавица. Она је, не знајући шта чини, наслонила главу на моје колено и грчевито ми обујмила ногу својим обнаженим
Видео сам шта је учинио од Јелене. Она је и раније била чудна са свим оним хаљинчинама и шаловима у које се замотавала усред лета, али је барем у сваком другом погледу изгледала
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
шта ли сам пута у тихој самоћи С тајном тугом читô сваки њезин ред; И замишљен ћутô по читаве ноћи, Суморан и блед... Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.
Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони Она га у небо диже, дајућ му
Као тамјан што се диже са олтара у висине, Моја тужна, чудна песма хорила се из даљине, Хорила се тако болно, молила се тако чедно, Да је често умекшала победничко срце ледно.
И блудећи тако на језеро паде, Па по њему - јаде! - кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила косе, Занесени нек их таласићи носе!
И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.“ „Чудна посла, смешно дело! Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.
3вездана, некако тромо, гледаше на исток тавни, На осенчену реку и тихе, далеке рâвни. И чудна нејасна сета душу јој детињску узе, Дође јој да плаче чисто, но стидне беху јој сузе, И она уздахну опет.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
разапињу сва једра лађе, а и веслачи, разбуђени, напрежу своје мишиће, и наша лађа јури као стрела ка Александрији. Чудна је то варош!
Александрије, испрженом од сунца, а овде, у овоме земаљском рају, осушили су се и они плодови који су онде сазрели. Чудна игра судбине! Када је Константин Велики начинио 330.
Таман сам био оставио патријаршију, а пред њеном главном капијом - тако ми причаше митрополит - указа се једна чудна чета. Око две стотине цариградских Грка, изопијаних амала, лађара и другог, на брзу руку скупљеног олоша.
Заиста, чудна појава! Теорија кретања небеских тела, тј. небеска механика, испунила је моју велику собу, а теорија термичких прилика
Мој пријатељ одахну и испи чашу улађеног шампањца. „Чудна ми чуда! Двадесет и шест километара. Ситница! Ниси ли ми ти сам причао данас у шетњи да саставни делови атома, његове
Због тога, ваљда, и добише називе мора, иако на Месецу нема ни капи воде. Та мора добише чудна имена. Ово је маре фригорис, хладно море; ово је маре имбриум, кишовито море; ово, маре серенитатис, ово
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И што си ми синоћ онакву воду спремила за купање? Није била толико врела, колико некако чудна. Да ниси у њу какве мирисе, траве метала? СТАНА (тајанствено, задовољно): Нисам де, нисам... ТАШАНА Јест, ниси?!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ето, с тим гласом не само да се реши питање Срећкова занимања, него отпоче одмах и чудна његова самосталност. Одвојио се и од куће и од свирача.
Узео је жену с којом се упознао на броду путујући за Трст. Довео ју је, и венчао се с њом. Чудна беше та жена. Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка.
Све их је раздвајало. Везивала их је можда само она чудна друштвена и економска нит која неминовно везује несрећне и промашене, јер се они између себе највише помажу, они
” — „Издржаће све, сила је то. Ради као и пре, једе као и пре, а кад за нешто приђеш, сече.” — „Чудна жена: толика сермија, све њено до крајцаре, а да је кад штогођ узела за своју конту, да је кас' ти, отишла негде на
Та му је девојка после често писала. Као она, и писма су била озбиљна и чудна. Не љубавна писма, премда је девојка очигледно желела да се уда за наредника Јову.
Ја матер врло волим, али је то чудна и тешка жена. Увек незадовољна, брижна, увек у некој распри са својом савешћу. Све се нешто каје и кара.
Жене њихове су чисте страсти амбиција, и утичу на мужеве, браћу, и децу понекад и страховито. Отуда ваљда она чудна зависност Јевреја од жена, надмоћ жена њихових... Погледајте Стари завет.
Учитељ се тек нашали: — Вичи, дете, где си, да те не згазим. — Чудна судбина тога детета била је одиста чудна. Јана је трпела детињу тугу због недаће и несреће свога оца; заправо због
Учитељ се тек нашали: — Вичи, дете, где си, да те не згазим. — Чудна судбина тога детета била је одиста чудна. Јана је трпела детињу тугу због недаће и несреће свога оца; заправо због утучености његове, па егоизма, па
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Судбина је људи тако смешна и чудна да човек, и не отећи и не мислећи, млого пута узрока има Демокрит бити. У ову рубрику доћи може да човек често налази
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И једна још чудна околност у тој појави: ако је сукња одиста символ попустљивости и мекуштва, због којега су народи који су је носили
да би дакле могли научити она чудна историјска имена, ми смо пали на сретну мисао да њих употребљавамо у игри јениџајеса и тако смо, место досадањих речи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда проговори више за себе: — Колико низбрдица, толико узбрдица... Људи се са муком извлаче и нека чудна сличност постоји у изразу њихових очију и оних преморених животиња.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
БДЕЊЕ Ја и осам европских досада Поседасмо да играмо карата: Имена Дантона, Робеспијера и Марата Спомињемо уз смех. Чудна нам жеља душе поткрада: Да душа помрлих столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти
Не, ја сам Јовановић Ранко, И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума. Гле, месец, та чудна свим стенама рима!
Његов мозак тек утиче у лобању: Тако му око свег тела кружи чудна мисао; О величанствено је да се у давном оваквом мору И чекању, не утапа ни једна визија стварности, Очи му се још
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик. Чудна природа сликарева дара узнемири и збуни Царицу. Од бриге више није ни јела, ни спавала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На челу те борбе стајали су кнезови, војводе, сердари... Та чудна подударност интереса сиромашних и угњетених сељачких маса и интереса остатака некадашње домаће властеле може се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу. Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тами опет родих свет, а од страха смрче ми се. Роћењу рад сам, ал', чудна прилика! снебивам се смутно. Видам где нови извор извире, и бистра вода кључа текућа, — а и то мотрим, јер давнашња
Он је исказао за њу јер ће се на небу у једно доби указати једна нека чудна звезда, овако говорећи му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи кнезове
то да у пустињи без људи не може се опстајати, него међу људе се времо, а на своје нам друштво и сродство мрзимо. Чудна некога дивљовепарскога тога житка!
Ови зато гину зашто кињу и педепшу са злом сиромаш без промишљања се ваљала о њих... О, да чудна неправа и рђава почађила и црна тога нашега житка нам овдашњега и слепоће несмишљане нимало о себи!
и с грохотом, оцере онде зубе ка махнити, те много им се слађа и боља чини она зурња, од црковних песми и учења... Чудна тога посла!
Ево ја сам, рече, господинова слушкиња, да ми се то збуде по твоме изречењу.« О, да чудна врла гласа и радостљива одговора. О, да велика то тога твога милокрвства к нама пренепорочна, простиње и благостиње!
Све ми се чини да не узбудеш ти дошао к мени на коју превару. Гаврил О девојко, девојко, чудна ли си ти! Те крошто, зашто ли мому добром исказивању не верујеш?
Девојка Стрепим ја преславнога и странога и чудна о рођењу твога изречења а и Јосифа стидим се и бојим, не знам што ће ме из тога снаћи.
Открићу им мунитву, зашто пакостник кад тамо изађе међу своје друштво може с нама шпот збијати и говорити: »Ох, да чудна врла богослова!« ЧУВАР КАПИЈА Није по јакости и кадрости беседљивца, него беседа је по разбирању слушаоцем.
И тадар већ и брез изма је обљуби. Чудна тога посла, где сам младожења цифра и кити невесту, те јој омива лице, да се што скрнаво или краставо не види на њој,