Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А што ли ме зове? — Не знам. Знаћеш кад дођеш. И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... Алекса се спреми и оде судници.
Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. — Шта радиш ти ту? Лазару је само грмело у ушима. — Је ли, море?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом. Небо пепељасто. И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода...
Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба. Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом.
Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се стога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент права Алексије Јуришић.
или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београда чега год што он не очекује и што не одговара његовим чудним предосећањима.
сав у зноју, обузет оним страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.
Београд. Хоћете ли доле у земљи? Хоћете ли зато доказа? Е па идите у народ и видећете ово: да чудним и невидљивим утицајем започиње и његов морални препород; и то опет сам по себи, механистички, без обзира на нас, опет
Африка
уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним. Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ.
Желела би да је озбиљна кад ме види, али не може да издржи и зацењује се од смеха. ГЛАВА ЧЕТВРТА СА ЈЕДНИМ ЧУДНИМ БЕЛИМ МЕЂ ЦРНИМА. ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА.
Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожа Фемка је, неким чудним осмехом, посматрала тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који је тако широк у раменима, а тако узан
Само, није могао да одвоји поглед са њених груди, са њеног тела, а подизао га је до њених очију, са тим чудним трепавицама.
Приметила је, међутим, ваљда, да је Исакович посматра неким чудним погледом, и ћути, па се уплашила. Уз трепет свеће, која се гасила дрхћући, као срце устрептало од вечног мрака,
Кад Исакович, као пошашавио, понови, да је дошао да јој то каже, она се сва промени у лицу. Осмехну се, неким чудним осмехом, којим се жене осмејкују, кад ништа више неће да кажу.
А кад Ана поче да је дрмуса, да тако не говори, Варвара јој, са једним, чудним, осмехом, рече да су је, за Петра, проводаџије удале, а да су се, њих двоје, врло кратко време, волели.
Ватре горе на обали Тисе и логор је сав жалост и несрећа. И Павле је саслушао постмајстера, мирно, са неким чудним осмехом, кад му постмајстер описа Трифуна и кад му рече да писмо није хтео ни да прочита, а да за њега, Павла, и не
Чули су и то да је Вишњевски чест гост код Костјурина, али га, неким чудним случајем, никад нису срели, приликом росијских вечеринки.
Идућег пролећа видеће своју децу. Сад ето има троје. А са једним, чудним, осмехом, који није био весео, додаде да ће их бити и више, свакако. Сви јој кажу да је то воља Божија.
„Дочекала сам нешто“, рече Варвара, са једним врло чудним осмехом, „чему се никад нисам надала. Муж ми сад каже: Иди, па живи, да Бог да, сретно, у свом богатству, у Бачкој.
Кад га Виткович запита, шта му је: је ли одредио дан поласка у Бахмут – Исакович погледа старог бригадира, са неким чудним осмехом и упита га, је ли видео царицу?
Јездимировичева радозналост била је побуђена чудним случајем, да је неки официр тражио Јоку Стана Дрекова – која му је била сестричина, а која се била, са њим, и његовом
својом коњицом, немо, прво у лаки траб, затим у галоп, да најзад полегне по коњском врату и јури према непријатељу? Чудним случајем, папири су сачували факт, да је, после битке, у којој су тучени Францези, нови савезници Марије Терезије, у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најпре је нестало Срба с оне стране Дрима у Черменики и у Булчизи, и једино су се, заштићени земљиштем и ипак чудним начином, одржали у Голобрду.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
А што је било с чудним џаком и бијелим мишићем? У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године пљачкали
Црњански, Милош - Сеобе 1
Аранђел Исакович остаде јој једино, са својим чудним рукама, којима се први пут предаде као од досаде, али којих се сад радо сећаше, сваким даном све више.
ма само за тренут, у његовим свиленим појасима, белим чарапама, са његовим златним копчама и везовима, са бројаницама, чудним, жутим очима и пљоснатим носем, његовом кошчатом руком, пуном златних ђинђува, из које је испадало сребро целим путем,
Овде га је чекала само беда и непрекидна жалост, што га је чинила безумним, очајним, чудним. Овде га је чекало само бездано ништавило и празнина, што их је видео најпосле тако близу, пред собом и својом
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸⁵ На први поглед, чини се врло чудним како могу родитељи својој малој, тек рођеној деци давати тако грозна, ружна имена.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
дана на плажи када је отпливала са неким непознатим мушкарцем (наводно, тркали су се) и вратила се тек после подне, са чудним изразом очију. — Опет! — рече с гађењем једног дана. — Зар увек мораш да ми палиш цигарету? То ме тако нервира!
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом. Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.
поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем;
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
открио сам на тавану пуне сандуке „Српског књижевног гласника“ и тако се узбудљиви свијет литературе неосјетно сплео с чудним богатим свијетом поткровља, који сам ја годинама откривао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— дочекала би га стрина срдито. Он застане, наслони се на зид, па је гледа неким чудним погледом. — А што? ти ли си ми дала?... Моје паре!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нада мном се звезде роје, намигују зраком бледом, згледају се чудним гледом, једна другу пита редом: »Од куд овде ово двоје?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А како ти је име жени? — Белила. — Добро, онда пиши жени што ти ја кажем. Ханџија погледа хоџу чудним погледом, но ипак стаде писати: „Мојој вјерној жени Белили. Подај човјеку који ти ово писмо преда путникове дукате“.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— „Ваља ми маглу хватати брже, бојим се — оде глава.“ Заждио медвед стрменим кланцем, спасава кожу пред чудним странцем. Језди Слободан, запета пушка, путује мирне душе, одједном чује: гле, неко шушка и кроз мрак, срдит пуше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је ту разних лица, са разноликом нарави, чудним појмовима, многим обичајима, из разних места. Многи су имали и прошлост своју, нимало завидну, неки безначајну, други
Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем. Дисао је тешко и из груди његових је допирао неки чудан шум.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сâм осветљен жарком руменом
Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.
А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама... — Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој
Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом... Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...
Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем... Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гола Олимпија и одалиске Енгрове тајанствено сјаје. Сунчање на Југу, где су их крили, натопило их је неким новим, чудним блеском. Сад су дворане пуне Енглескиња, које јака, крвава храна чини страсним, а, кад то прође, естетама.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу“ — помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, кад сам већ толике друге видео и обишао.
Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!...
Наједаред из мрака испаде он и зграби у руке обоје деце, привуче их на груди и гледаше их чудним уплашеним погледом. — Живи!... Глас му задрхта, а из очију потекоше вреле сузе... — Хајде, хајде у кола!
И онда уђе у двориште весела, и очи јој опет, онако исто као пре на прозору, севају чудним, запаљивим огњем... Ама баш ништа друго! Дете је врло марљиво пазило...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
нас, дивећи се проницљивости и истрајности онога који је успео пронаћи то место и склопити роман природе у његовим чудним епизодама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом. Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И док је добро вече давно пало, А једине звезде трепте у слободи, Ти у сну што те чудним путем води Проговориш гласно, с уздахом: „Још мало.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
При растанку ижљубише се, а дјеца обрекоше да ће се и сјутрадан тунак састати. Весели и освјежени чудним неким осјећајем пођоше дома. Разумије се да су крили своју тајну.
Тамо је трунуо годину дана у тавници. Из тавнице избави га гроф Павле, чудним невјероватним мајсторлуком, наиме преко попова...
Дијете се живо обрну, па јој се чудним оштрим погледом загледа у очи. Цура сва поблијеђе, па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим погледом, те као да
„Гле! а ја и заборавих да ти предам!“ рече вадећи је иза паса. „Шта то?“ „Ваистину, не знам ни ја“, рече она мало чудним гласом и предаде му је. Јанко извуче наелак руке испод покривача и прихвати и одви једанак. Очи му синуше од радости.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Никаква посла нисам имао. И тако очајно беспослен тога дана покушавао сам да размишљам о својој нервози и својим чудним послератним расположењима. Пре рата, памтим, није било овако.
И ту снагу, толико неодољиву, она је морала осећати на себи. То се видело јасно и по чудним неким немирним покретима њезиних руку. Изгледало је да се њима жури да сакрије сав стид, као да је гола.
за самим раменом, осећао живо оно сасвим лако шуштање свилене светиње, пролазници се и нехотице уклањаху пред његовим чудним, неустрашиво слободним ходом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сад су се намјестиле на свјежњевима, под својим чудним фризурама и напирлитаним шеширићима чудноватих облика, који су им стршали наврх главе, кокетно узгор заврнутих обода,
А на другој страни, опасна привлачност бесповратног и неодољива драж ништавила — големо оружје у слабој руци. Чудним преметом сила, читава сабијена виталност одједном стане у службу осветничког самоуништења с једнаком онаквом слашћу и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На груди сам руке Прекрстио своје. Гледам како тама, Нечујно и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из ранијих
својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу руком И испуни земљу чудним страхом. Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Приметио сам да је појави слика у мојој машти увек претходила стварна визија догађаја под чудним и углавном врло изузетним околностима и ја сам сваки пут био приморан да одредим изворни подстицај.
До које је мере машта играла улогу у мом детињству могу да илуструјем још једним чудним искуством. Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху.
моја чула била осетљива као у слепог миша и могао сам да разазнам постојање неког предмета на удаљености од 12 стопа чудним осећањем језе на челу.
Он може у машти да види слику свога драгог пријатеља, под условима за њега врло чудним, пошто га је само мало раније срео на улици или видео негде његову фотографију.
Ћипико, Иво - Приповетке
Застајао би код малих, укусних маузолеума кога паше, зеленом чојом застртим, и пошао даље са чудним осећајем у души. Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Морам признати да устајем, обављам послове и лежем с неким чудним, притајеним осећањем да сам нешто пропустио, заборавио, сметнуо с ума, али не знам шта.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
О реду речи код Станковића, о чудним инверзијама, још чуднијим враћањима и понављањима, као и о сегментацији синтаксичког низа која зна да се убрза (уситни
гледање на ствари из толико необичног угла да нам се чине чудним, као да их први пут видимо. 328 Биће довољан и један изразит пример када ратници - „као излудели од промена” - прво
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху. Турци се изненадише н гуслару и песми.
Не да он земљу, не да је ни за какве паре. И неће да је остави. Земља му је мајка, држи га она неким чудним благословом, те је готов да њу натопи крвљу својом и своје деце. Остаће на њој когод жив да дочека Србију. Није Друга..
одмах би се повлачили у манастирске конаке да на брзину ручају и брзо се разиђу: нису много волели да се срет– ну са чудним попом...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ У сну то стојим испод запаљеног дрвећа пред чудним знацима и више немам руке у простор прогнан и у време. Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали
Петровић, Растко - АФРИКА
уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним. Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ.
Желела би да је озбиљна кад ме види, али не може да издржи и зацењује се од смеха. ГЛАВА ЧЕТВРТА СА ЈЕДНИМ ЧУДНИМ БЕЛИМ МЕЂ ЦРНИМА. ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА.
Познато је да црнац не зна за својину земље. Сваке године краљ племена дели земљу породицама и оним чудним црначким удружењима земљорадника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Али, шта нас се тиче! — Драгиша... ја знам где су. Она је код њега у стану. — Њене очи синуше чудним сјајем, а ноздрве јој се раширише. — Слушајте... слушајте! — говорила је узбуђено.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако смо се Јакос и ја спријатељили. Причао ми је, док је по зиду превлачио четкицама, о многим лепим, чудним и невероватним стварима, о Солуну, о великим градовима његове родне земље Грчке, о царствима Византијском и Бугарском,
Чему горке травке и суви прах ако већ верује? Зато ти и кажем: То је сумњичав човек. И Матија. Окружен сам чудним лудима, похлепним људима. Њима је све одвећ недовољно да би се излежавали по овом гадном времену.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме... Све стрепи, слуша...
Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид—Рахман искрсну једнога лета. Мухамеданске Мавре он живо скупљат
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она је претрпана чудним инструментима, којима тек од прилике могу да одредим намену. Онај, у облику косо одсеченог вертикалнога зида, који
Катедра на којој сам седео обухватила је чудним случајем баш те три научне дисциплине које су, иначе, на осталим универзитетима, одвојене.
Мени се чини да знамо нешто мало преко тога. Па када ми Ви, драга пријатељице, у Вашем последњем писму, стављате, чудним случајем, оно исто питање које сам сам себи поставио, и преклињете ме да Вам кажем што о њему лично мислим, ја ћу да
Ја посматрам ту Земљину лопту чудним очима, као орао своје гнездо, из којега је узлетео небу под облаке. Летим, летим, а моје гнездо бива све мање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
гос-Тошин, баштован и авлијар Љуба, сведок несреће на салашу, и, говорило се, можда и учесник у злочину, али доцније, чудним путевима живота, нека врста зета госпа Нолиног.
крштењу, и обећала присне кумовске везе и дужности за будућност, примила их на себе свечано, радосно, и са оним њеним чудним поштењем које је формално сијало око њене главе и око сваке њене речи.
нешто српско, што ће много труда и муке да стане, али ће бити од њега радости не само њеном срцу помајке, него и чудним њеним немирним носталгијама, које је сад мање сад више јасно, али непрестано осећала, и с којима је и у гроб сишла.
И могло се. Мирко удешава младој дрўги, троши на њено одело што има и нема, некако са слашћу је дозива чудним њеним именом: Лагана, и ради, ради, иако су му руке све кривље и круће.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
да има и такови природе синова који и благородство, и славу, и велико име, и све што ми профані трудом задобивамо, чудним мановенијем јошт у колевки себи присвојавају.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом.
Дјечаци се почеше згледати испуњени чудним немиром. — Шта је оно? — оте се прво Николици. Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони!