Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!... Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!... Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...
“ Сад сам знала ко је: човек који је за време глади хранио сиротињу, па се отуда обогатио!... То је чудно, али је истина!... На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир.
— Јест, брате, тако је... Али ја на путу волим срести и хајдука но калуђера... Чудно је то, али се мени на добро не слути...
„Дакле, и Стана има вољу с тобом да бежи?... Е, то је чудно!“ рекох му ја... „Чудно, заиста! Једва се видесте, па се већ и заволесте!... Побратиме, то неће испасти на добро...
„Дакле, и Стана има вољу с тобом да бежи?... Е, то је чудно!“ рекох му ја... „Чудно, заиста! Једва се видесте, па се већ и заволесте!... Побратиме, то неће испасти на добро...
Живко ме посматраше зачуђено, и тек кад смо били сами, питаше ме за моје чудно понашање... Ја му све исприповедам шта сам сумњао и о чему сам се оног дана уверио; кад сам свршио, а ја погледам у
А сад у гробу тражите милости, чезнете за једном искрицом љубави!... Чудно! Ја нисам богослов, али да сам професор у богословији, ја бих мојим ученицима вашим примером доказао да другог пакла и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Море, бежи амо — ето града! — викну учитељ јаче за њим и чудно му би што не сврати, кад то није његов обичај; али поп замаче навише. Поп је Вујица стигао у свој виноград.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад играј!...” И у његовој се души нешто закува... Нешто чудно, али страшно... Нешто што он, до данас, никад не осети... 5.
Елем, видим ја то... ништа!... Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!... Али не лези ђаволе!... Мој ти се Станко нешто прикрада...
Петра изиде из куће. Она није ништа знала о свему том. За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. — Што не седнете, људи!... Хајте овамо, ево совре!... Седите, да бар по једну попијете...
— Дај боже!... Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. Станко се замислио. Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.
Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.
Мисао беше моћнија, и она побеже... Он је тежио за њом, али је заостајао... И овлада њиме неко чудно нерасположење. Он осети равнодушност према свему... Није га се ништа тицало...
Али ништа... Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Али он стеже срце. — Нећеш, Турчине!... Нећеш ми речце измамити!...
— Па лепо! — Рекосмо ли? — Рекосмо... Било је глуво доба кад се кући вратише... 5. СВАДБА Чудно време, заиста! Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!...
Он јој само пружи руку и рече. — Збогом!... Па оде дубравом... Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен. Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...
Наједаред неста Заврзана. Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... И то све некако чудно текну... Зека се стаде освртати... Суреп се узјазби... Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. — Заврзане!
Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. Чудно је одјекивала у ноћи та писка. Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже... Старији су хукали.
Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... Остало полега да се одмара... Чудно заиста! Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
И по мирном путу од мене до Бога, Иде чудно гнездо, као бајка гола; А сви звуци отуд што допру до кога, То је глас још никад нечувеног бола.
Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче! Када оно сиђе из наручја мајчиног и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: „А шта ја теби, море, рекох, а?
Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком. Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него
Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабине купе и надимају. Чудно сам и мрачно нешто мислио.
Само што му се и кроз смех и кроз плач у нејасној слици показује Анока, и тако га чудно чупа за срце, да му се чини сад ће умрети.
Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета. Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго.
Мора бити да се с њом родио. Чудно она одскаче на младом лицу усред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране
Сунце блиста, а облаци се разилазе. Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. — А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. Мара још дубље повуче пару: — Ништа!
За њима пристадоше још неколико кола. Народ се искупио. Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и да није старијих људи, не би можда
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине — вели му гђа Перса — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда. Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.
Гђе Сида је била љута, и чудно јој је било, као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.
Гђе Сида је била љута, и чудно јој је било, као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.
да су многи читаоци (па ма и не били критичари) сумњиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило што се Јула тако лако утешила, док јој је мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.
Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшијску башту. Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре. »Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи.
Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази. А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен. То је заболе јако.
Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само помало чудно како то тако газдачка кућа а тако тврд креветац. Али се ипак добро осећа.
— Па како сте ви то »вама« некако чудно изговорили!?... И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...
Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже. Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.
Испочетка гунђа додуше домаћица и мрзи је, а после, мало помало па се сви у кући прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. »Нема нам, боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то саш њом, куд се, боже, дела та жена?!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте. Нарочито биле су му очи лепе. Велике, црне али некако и чудно меке, меке — чак до туге меке. Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно. Ја јој једно пишем, а она друго одговара. Ја иштем да изрази своје чувство, а она каже: чувство у бога!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
дућана и око важних личности, без особитог запрепашћења и без неке напрегнуте одлучности као и без правог страха, чудно су потсећале на лица каквог узбуђеног становништва што су после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на
париском вешћу и њоме оживљена, у једном дрском наступу, стала подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим луда жеља: да као луд скочи и попне се на један од оних сандука онде, испред
Наједанпут неко чудно осећање строгости као проструја кроз саму његову крв и он лепо опази како се један оштар набор прикупи и стеже између
Он пажљиво ослушну како за њим звецкају зврчкови никлених мамуза па га обузе неко снажно осећање поуздања и чудно неко задовољство слично оном кад се човек налази на великој висини и кад влада неком великом снагом.
„Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић. До мало час понизна, понижена и јадна ево је како се накострешила,
Све је то страшно заметно, а овако... цак, у чело или срце, и све је у реду и регулисано. Заиста све је то чудно и смешно. До јуче само вукао сам се ја кукавно све споредним улицама.
хоризонтално положено стабло, заклањао је једним својим крајем половину златног залазећег котура и тај облак, мутан и чудно хладан, мешао се нагло и губио у оном жарком црвенилу пожара што је буктао као да је збиља пун пламеног и крвавог жара.
У том тренутку једно чудно таласање на његовом мрачном и ужаснутом лицу одавало је неку страшну решеност. Он се брзо спреми и кад неки сељак
она поразбијана кандила пред олтаром, сав тај утисак понижене и осрамоћене светиње ули му једну одвратност, која га је чудно храбрила у оној одлуци.
А тек кад га понеше он је баље загледа и осети још нешто: како га она и још кроз сузе посматра чудно пажљиво, некако животињски.
— Ја? и очигледна лаж се затитра у њеном гласу. Никад! — Јелена, Јелена. ниси ти оно што си била! Бога ми, ниси! Чудно би тада изгледала ова, у страстима до преступа одважна жена.
Онда ту она и сиђе, а тог тренутка онај купе чудно оживе, јер се све у оном тешком положају измени. Сав онај израз ужаса наједанпут ишчезе, и на самом лицу оне несрећне
Африка
Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село. То је чудно село подигнуто на жутом песку плаже. Све расе, почевши од Аполоноваца, који су име добили по лепоти својих младића па
Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини. Бенжевиљ, се налази на тридесетак километара у једном раскрченом терену, на брежуљку који га
У ствари, мени је толико чудно што остајем сâм у овој непознатој земљи, да се бојим да то не наступи баш сасвим изненада.
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима. Купујем један чудан бубањ.
Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала
протрче крај мене кроз Пошто је одмах изнад нас планина, сигурно је да ниједна ноћ овде није топлија од ове, и чудно је зато да племена нису пронашла никакву одећу која би их заштитила од зиме.
До тог тренутка, ма колико занимљиво и чудно да је било оно што сам видео — предели, клима и становници — ја сам пред свим тим био ипак само спољни посматрач.
“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там, који ће изводити стари ратници, под маскама
У ноћи унутрашњост његовог двора, компликована, с масом кулица, кровова, надстрешница, зидова, чудно осветљена, сасвим средњовековна као и оног у Феркасандугуу. Сам краљ скида ниско капу да би ме поздравио.
Небинге је чудно село које нема тип прашумских села, нити оних саванских што су ближе прашуми. У њему нису више округле ниске колибе са
скидам се са мреже и идем по два–три километра уз њих, не могући ни иначе издржати у некретању, кад је све већ тако чудно и покретно око мене. Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница!
Она даља шумица, због које изгледа Банфора као у цвету, у ствари је са лиснатим крунама чије је лишће чудно пожутело, с металним и свиленим преливима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули се био сместио и сео до Енгелсхофена, и рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео, пре тридесет и пет година.
Кад би је Павле похвалио, у кући, при игранци, или на коњу, Трифунова би жена поцрвенела чудно, загледала се у њега, а затим би јој лице обасуло неко самртничко бледило.
Све промене, које се човеку догађају у животу, догађају се истом човеку, али чудно. Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку.
га је посматрала, својим крупним, црним, очима, од почетка, мило, а девојче га је гледало, кад би им се поглед сусрео, чудно, укочено.
Према тој малој Францл било га је обузело неко чудно расположење, које у себи није имало ничег од пожуде мушкарца. Причао је, после, братенцима, да је та мала слушкиња
А што је било најчудније, као што је, много штошта, чудно, и у људском животу, и Павле се са Гарсулијем возио. Гарсули је био весео. Држао је Исаковичу читаву орацију.
Приликом прегледа његовог пртљага, у вароши Раб, Исакович је имао чудно друштво, и умољен је, церемонијално, да повезе са собом, до вароши Гран, два францескана, који су му се клањали.
Павлу је све, што му францескани рекоше, било чудно, несхватљиво, а смешно. Па им се и смејао. Млађи фратар му је, горко, пребацивао, а понављао, да Бог слуша сваку
право што му францескан дира у славу, али није хтео да вређа те попове, који су се клањали понизно, кад их је повезао. Чудно! Чудно!
Чудно! Чудно! Они, дакле, славе францеског коњаника, већ ко зна колико година, као своју славу, а туку се са Францезима, код вароши
А ето, тај њихов свети Мрата даје пола капута сиромаху. А они, Исаковичи, поштују га и не знају. Чудно! Чудно! Само неће смети свом братенцу, Ђурђу, рећи име родног места тог њиховог светитеља.
А ето, тај њихов свети Мрата даје пола капута сиромаху. А они, Исаковичи, поштују га и не знају. Чудно! Чудно! Само неће смети свом братенцу, Ђурђу, рећи име родног места тог њиховог светитеља.
Теодосије - ЖИТИЈА
Да није ко од познатих му пре нас дошао и с њим се радује? Али какво је то чудно њихово весеље, јер ни песама силу не успевамо схватити?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ови су динарски људи донели у Лику најчистији штокавски дијалекат. Зато није чудно, што се овде, више но игде у Хрватској, чује онај наш звучни динарски језик, богат речима и фразама, и што се наиђе на
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
То не бих хтео, не бих хтео да вас увредим. ПАВЛЕ: Чудно ми изгледате, Аљоша. Ви као да би хтели нешто да ми кажете, па не смете? Да нисте незадовољни платом?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи. Било је чудно мислити да ћемо једнога дана гледати Земљу са Месеца.
Он сам, и мимо фудбала, био је вешт: имао је увек више новца него што је могао да потроши и то је било чудно. Реших да га претворим у кријумчара дрогама.
Писмо за Меланију написао сам, такође, мислећи на њега, само у почетку, додуше. После се десило нешто чудно: било је то писмо које сам писао због Рашиде, али ми се због нечега све време чинило да га пишем за Рашиду.
Тамо је због зечева. Нисам вам ништа рекао о зечевима? Чудно! Весна је луда за зечевима. Она не само да их ваја, већ и гаји, размножава, храни и лечи.
Понекад ми се чинило да Грета постаје моја сопствена сенка и то је било чудно. Она је заиста волела књиге. Кад год бих узимао у руке листове на којима се налазило оно што ће једнога дана бити
Била су довољна два писма, или можда само једно, јер је већ сутрадан Рашида одговарала за оцену и добила тројку. Чудно је што нико од нас није осетио било какву усхићеност, или бар олакшање. „Десило се, па шта!
Ми се осмехнусмо, а она понови оно о Емилијану. Чудно је било мислити да неко ко је већ читаву вечност под земљом болује од кијавице, али Рашида рече да је за дечаке какав
Можда је неко с неке друге звезде видео Земљу као што смо ми видели Месец. Било је то чудно осећање да си потпуно усамљен, а да је неко, ко зна где, усамљен исто тако.
Осећао сам како се у њеним очима растварам део по део и то је било чудно, то осећање. Нешто као кад у сну видите како нестаје онај кога називате својим именом.
Можда јој нису дали да изађе? Можда болесна? Можда спава? Било ми је чудно да Рашида може да спава док ја чекам и чинило ми се налик на издају. Поквасих кошуљу и ставих је преко груди и стомака.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика је био задовољан кад су даме о њему лепо говориле; он је у том уживао. И што је чудно, код куће га увек мисао о женидби мори, а кад дађе међу фрајле, он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима
Црњански, Милош - Сеобе 1
хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и којима више ништа није било чудно.
Кад му је умро отац, хтео је да се смири. Некако чудно обухвати га та веза са мртвим оцем; био је то мир, спокојство, а све што око њега беше, на свету, шарено, лудо,
За звоником висило је чудно, дуго уже, пало по земљи као клупче неке беле и дебеле змије. У дворишту је била потпуна тишина.
Све то, уосталом, било је тако збркано и чудно што се чуло. Требали су да се бију са разним народима, да се премештају у разне земље, што су имале тако чудновато
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у неким случајевима, узрок неплодности психички фактор, извесна унутрашња инхибиција младе или младожење, онда није чудно што обреди за плодност, који враћају пољуљану психолошку стабилност и наду у добар исход, могу збиља и помоћи да се
С обзиром да се претпоставља да су трудница и дете које она носи „под срцем“ у тесној магијској вези, онда и није чудно што народ верује да све оно што трудница преживљава или чини има утицаја на његов психофизички развој.
Оно на што се скреће поглед мора бити необично, чудно и привлачно било својим обликом или бојом, било сјајем или нарочитим положајем.
није детету само врста хране, већ и мистично спасоносно средство за одржавање, напредак и сваку срећу, није ни чудно што у народу постоји веома велики број магијских поступака, враџбина и табуа чији је циљ да се одојчету осигура овај
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
годину, која се тихо дошуљала до Чубуре. А толико смо је чекали! Чудно, не сећам се уопште те 1951. Сећам се само једног дворишта са чесмом на средини и голубарником на дну; сећам се двеју
И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у Вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала тражећи ме по сали.
Дешава се нешто што уопште не могу да разумем, док пушим у паркићу код Скупштине. Нешто страшно чудно, тужно и лепо. Распитивао сам се. Млада жена има мужа који је страстан пецарош.
Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим укочи када отпоче гурање по бетону уз мутирајућу цику и чудно, полупедерско узбуђење на ивици хистерије.
Мирисало је на снег и распуст. Вратила си се и ти кући и затекла кухињу запушенију него икад раније. Чудно, као да су се смањиле улице и куће. Као да нико не чисти тротоаре?
пет уважених професора који су зевали на најчувенијим Шекспировим представама у Стратфорду, подигоше руке и нешто чудно, нешто потпуно необјашњиво нареди њиховим длановима да тапшу. – Браво! — узвикну председник. — Ви сте рођена глумица!
После толико година одсуствовања није се сналазио са динарима, тек промењеним на аеродрому, и то му, одједанпут, би чудно. Одбројао је четири новчанице од по десет хиљада и пружио их шефу, који не помери руку да их прими. — Узми... — рече.
Улице опустеше, а свечана тишина спусти се попут празничког столњака на линију једанаест. Обузе га чудно узбуђење док је као зачаран кружио између Калемегдана и последње станице на Пашином брду.
То је чудно, помисли, како изнад рамена извесних жена увек лебди нека чаролија! И то уопште не зависи од њихове лепоте; постоје
И нико сем ње није налазио ништа чудно што су келнери кажњеници, а шефови сала надзорници — све је то било потпуно природно, сви су већ ухваћени и осуђени на
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Мниш!? — узвикну Милица, те се оне двије зачудише. — Шта би било то чудно? — запита је мати. — А, да-ти, нијесте разабрале што Јанко рече тајку у здравици?
— Је ли то могуће? Вјерујеш ли ти да би то могло бити? — Вјерујем, вјере ми! А што је ту чудно и необично, кад су једно према другом као да их је бог саздао једно за друго!? Реци: зар није? — То јесу, али...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
КУМАЧА: Ја потрчала да ти помогнем. Знам да си забуњена. ДЕВОЈКА: Е, забуњена да! КУМАЧА: Море, чудно је кад се девојка удаје. Мене је једанпут један просио, па нисам могла три ноћи да спавам. ДЕВОЈКА: А мени није ништа.
Милићевић, Вук - Беспуће
у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно. А дани пролазе.
Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шћаше улест, али се устави, Коса му се подиже на глави, Чудно нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је, Боже, шта је?
Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима. Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада. Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи?
седа поносито, тио, Гојко у њег' очи управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у
Гојко у њег' очи управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у неврат расути, Па
А Змајевић — ох махни му јаде, Бог нам таквих не дао никаде — Ма је чудно испод овог неба, Од свуда нас лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу,
А ово све је с маџарске пакости. Сунашце јарко још је на висин(и), Па чудно гледа што Србљанин чини; Маџари топим' оће да га сатру, Срб на њи пали сиротињску ватру.
“ Ал' то дуго није стало, Ето њојзи лице бледо Малчице се заиграло, Још уздану сад дубоко, И отвори чудно око. X Ма зарашта, срећо клета, Заш' је тури у живота, Кад је чека овог света Само гроза и страота?
душу од планине, Ама таки још не бише, Као когод да ту гине, Кô на смрти да уздише, А то лисје са дрвета Да чудно ли зажубори, Зажубори, затрепета Кâ да с' когод с душом бори, И душа му к њојзи оде И кâ нож га сад прободе.
У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој дркташе. И чудно јој би по ћуди, Па да њему што науди: — „Боже, Боже!“, то изусти Па стакленце доле спусти.
„За њом, за њом!“ језик муца, Ма срце им чудно куца. Они иду, ма што ближе, Већма им се коса диже, Под кожом им страва мили, Дела помоз', Боже мили!
— Ма ајдуче, како ј' тебе? Чудно дивно, и он спава, А њија му с' тако глава. Ватише га, савезаше, Овамо га потераше.
Откад злато ти угледа моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима; Још ме чудно гленеш кадикада, Да ме страва свег спопада млада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Врагометна цура. — Е, јес ти видио ...— издуши Дане и потом спласну и заћута. Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И као мајка, и као супруга. А сад, одједном, постала осећајна... Немо се љутити, али то ми изгледа врло чудно. Не одговара ни њеном менталитету. Не знам шта да ти кажем. А шта би на то кадија?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Приђох јој ближе. Сагох се. Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. Стресох се. Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.
Узе ми руку, окрену длан и загледа се у њ. Како је чудно одударала моја бела рука од њене кошчате, суве, црне руке. Глава јој је била умотана крпама и старим шамијама, испод
црна, с лулом иза врата, држећи ме за руку и мрмљајући нешто у себи својим дебелим, избразданим устима, тако је чудно изгледала да нехотице повукох руку: — Говори!
Као да не сме да ме погледа. Само се једнако раскопчава, хлади, заврће рукаве на кошуљи, и гледа некако чудно, меко. А месец, чисто трепти.
Гласови дрхтави, слаби, узалуд се уздижу, не могу, већ тихо, једнострано иду, губе се у самим њима, а тако чудно, чудно утичу! И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу.
Гласови дрхтави, слаби, узалуд се уздижу, не могу, већ тихо, једнострано иду, губе се у самим њима, а тако чудно, чудно утичу! И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу.
по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе. И ја почех у њу да гледам.
у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.
— Понуде што је мој чирак донео: крушке. — А, крушке... Ту су. Што тако не кажеш? — поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује
Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ... А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио. Ни запевка, ни нарицање.
поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено. У том јој најстарији брат запева.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
год је Насрадин-хоџа слао ђака по воду увек га је најпре истукао, па му тек онда дао крчаг у руке и послао по воду. Чудно било то људима, па ће га напослетку један пријатељ једнога дана запитати: — А зашто тако радиш, ефендија; најпре
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства. Коњ није ни за једно царство, а камоли за три.
управо и волио кад би се он од чега другог излечио; јер, ако је мој лек и известан, опет се болесник после тога некако чудно осећа. Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је.
ДАМЈАН (ступа) Шта је мој комша онако подозрително изгледао? Или је што ујагмио, или друго што на срцу има? Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи.
ДАМЈАН: Е, комшо, кад је тако, боље је да закопаш; и ја сам ти сам то исто учинио. Време је чудно, мучиш се и кињиш, пак наједанпут да ти други однесе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
канали пред којим се млада професорка збунила и зацрвенела, па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује бебу,
Заборавио човек! То и није тако чудно ако се зна да се мој будући послодавац до одласка из отаџбине служио са свега тридесетак речи свог материњег језика.
Можда у том грму лежи тајна моје љубави према њему? Он има нешто тако мачије у изразу! То и није тако чудно ако се зна да је О! Чарли диван, зеленкаст мачорино. Жеља ми се најзад испунила.
— Сада доста! — смилује се најзад маман. — Од данас прелазимо на јабуке! Пролазе дани, али, што је страшно чудно, нико не мршави грама, … Петнаестог дана дијете избио је дуго очекивани скандал!
се бавио у свом педесетогодишњем животу, Суле, иначе, на питање шта је по занимању, одговара лапидарно да је станар! Чудно, зар не? На такво занимање сигурно још нисте наишли?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Радосно крене грлом у брање јагода љутих чудно сазнање: тело је ветар супротних струја, смутљива напаст, страствени смутак, живичаст понор с гујом расула,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Завјеса) ДЈЕЈСТВО ВТОРО 1. МАРКО ступи, мало затим ЈЕЛИЦА МАРКО: Хм! То ми је врло чудно! да свашта зна, да је тако учтив, паметан... чудо заиста! (Јелици, која долази.) Како ти се допада тај барон, Јелице?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева. За њим је широк, распухан реп, признати ваља, прилично лијеп.
„Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи. „Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар као
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Цела породица је у вратима куће код које се секу двоје степеница. Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече.
Али ћу спавати, спавати. Сад можда већ нећу више спавати, иако сам уморан, јер ме је сан ваљда напустио. То је чудно како ће он живети. Никад се не зна како ће живети човек који тек почиње да дише.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Захтевају да им се одлучно каже ко, ко то лупа у врата, за кога се праве ови довратци, говорите! Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно. Ко може лупати ноћу на врата?
? То је питање чудно наша се администрација није бавила судбином птичјих задужбина. *** У овом часу кад је племену потребно вишње
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он слеже раменима и чудно му је што се ја толико узбуђујем. А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци су по
Сунце тек што није обасјало котлину... Обузело ме чудно стање... Два супротна осећања струјала су наизменично: радост, да непријатеља нема, и страх, да они људи не изгину.
Сећамо се свих извора поред којих смо прошли, и сада нам је чудно како смо могли тада пролазити равнодушно поред њих.
из ровова посматрају жалосни крај својих другова, који су домалопре били живи, а сада непомични, обливени крвљу леже. Чудно... чудно. Присуствовао сам егзекуцији једнога војника, који је напустио фронт да би видео своју децу.
Чудно... чудно. Присуствовао сам егзекуцији једнога војника, који је напустио фронт да би видео своју децу. Кажу, казна је требало да
— Шта је?! — запита унезверено, па се онда опет окрете на другу страну и заспа. Беше ми чудно како се сада лако пробуди од слабог шушња, мислећи свакако да је ушао ордонанс са заповешћу.
Родио се човек... Смрт, живот... иду наизменично, да ми у једноме тренутку беше чудно зашто се и тај свет толико радује. Примирили смо се и ми. Мати ме је стално пратила погледом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !... Али знам, то је све она проклета моја суровост. Шта ћу, не могу друкчије !
Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично. Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...
које ви хоћете. — А морају ли се они засебно уписивати ? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно. — Разуме се, у моју уписницу. — Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом... Тако је најбоље.
или не знам шта. Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже. Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа... Шта ће сад? О, муке !... — Ја не знам... управо овај...
како ће он пред свима људима причати о својој бруци ?... И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео...
Нека страдам, нек се мучим, не мари... само кад је она моја, кад знам да је ту«... И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.
»И Зорка остарела... Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли дочекати!“ 17. Војевао бели Виде, коледо!
А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли дочекати!“ 17. Војевао бели Виде, коледо!
— За брата би дала мискал злата, А за драгог’ ђердан испод врата. 227. У Будиму граду чудно чудо кажу, На зло по јунаке, горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Атентатор је имао чудно име. Састављено од имена принца и архангела. Европа и сад још слави убице атинског тиранина, Пизистрата, Хармодија и
Чинило ми се то чудно, као и сунце које се вукло по свету, са брда на брдо, у небеса. Мислио сам да је то зато што сам ја остао жив.
Причао бих вам да је све тужно, али то више, у путописима, није обичај. Узнемирило ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу, увек носим уза се, из
1924. ПОВОРКА При крају младости тек тешко, чудно, обузме ме љубав. Прво ми се у блуди нешто јави, бело и мирно, као далеко стадо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
она макне, крочи, Прате је деца — људи, жене Траже да виде њене очи Где ћуте Божје тајне— Очи дубоке, сјајне Што тако чудно гледе... Косе јој давно седе... — — — — — — — — — — — — — Лето је.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Колико их свега имате? — Засад немамо ниједан! Ја се запрепастих од чуда. Он то примети, па и њему би то чудно. — Шта вам је то чудно? — упита ме. — Слушам да сте донели закон о...
— Засад немамо ниједан! Ја се запрепастих од чуда. Он то примети, па и њему би то чудно. — Шта вам је то чудно? — упита ме. — Слушам да сте донели закон о...
— Не мења ствар. — Не разумем! — Врло просто и јасно! — рече равнодушно. — Чудновато! — Ништа није чудно. Неко ће то морати урадити, па било ми, било други посланици. Влади треба само та формалност.
— Шта се крстиш? Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси. Шта је ту као чудно? Први се опет прекрсти, па после тек додаде: — Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? — Којешта.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Разуме се, да је ова последња особина морала пасти у очи претпостављенима, и онда није ништа чудно, што га, после краћег времена, видимо као управника једног великог завода.
Испесмо се на један »ћувик«, с кога се видео велики део целог ланца од потере. Чудно осећање обузима човека, кад погледа овај жив обруч, који се све више стеже и сужава око непозната му непријатеља...
— Госпођо, рекох јој, све што видим у овој школи тако ме изненађује, да не знам управо шта да одговорим на ваше чудно питање.
Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу? Дете је погледа чудно. Не рече ништа, али му живе и радознале очи говораху: — Зар још питаш?
Нема ни суза. Бар да оне потеку!... Само лизуће врелим језиком запечена, огњена уста и гледа уплашено, чудно, као да очекује катастрофу. Најтеже је што се на њу, у овим боним тренуцима, срушила бескрајна, страшна самоћа.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он
И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.
Гледа га поиздаље. Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. — А куде остависте, на прилику, куферче?
« То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата. Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У врту, грана грану од снега, нежно, брише. А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело.
) Путник који дуго путује, стане И, скоро преко воље, прилегне да се одмори. Све је то чудно, али ту нема шта да се бира, И не умем да објасним шта то значи: Одједном, без разлога, из чиста мира Видик се
Ваљда му Карађорђе не би пред гостима главу смакао И послао га директно у пакао? Зар није чудно да у истом тренутку живе личности Које између себе немају баш никакве сличности?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
морских створова, каквих има у изобиљу у морским дубинама; она тада не оставља никаква трага, па не би било чудно ако се после тога акта и не хвата.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...
Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени. Та моћ твоја чудна заслепљава мене Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.
И склопићу очи занавек. И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Дивна плећа, а дивно ли пише! Благо теби задовијек, старче, чудно ли ћеш нешто доживјети! КНЕЗ РОГАН Које држе да је наша страна, ал' од крста али је од стуба?
СВАК ЋУТИ И ПЛАЧЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ох до Бога, а ох довијека, да чудно ли с главе погибосмо! КНЕЗ РОГАН Осамдесет већ имам годинах; сто путах сам гледâ Црногорце, гледâ Турке, а гледâ
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.
Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно. И не знајући ни сама зашто поче да је подилази ватра.
Али тада клону. Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.
Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем. Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран,
Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом,
смо тада Младости наше плачној мелодрами, Комедији тежња што се боре сада, И жалосној игри старости у тами. Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи, Док ћелав месец изнад
цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.
Сад, кад је старост близу мога срца, Кад иње пада по сновима, коси, Моја ме мис’о опет чудно носи Младости, за којом душа тужно грца.
бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника Никад више смелог не виде му лика.
Не знам... Али јутром, кад се чудно дели Свет мрака и зоре, завршен је пир. Цео град је мржње покрио снег бели Безгласном тишином што теши и цêли.
Па култ мртвих, оних о којим се сања!... У њима је било неко чудно врење; То су они звали светом осећања... Ко од нас мари за те прошле ствари!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Иако је у Црној Гори обично видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно четверо сваког часа устављало и гледало.
Једноме од те дружине не усни се ништа од тога, но снијеваше нешто друго — ама сасвим чудно. Призире му се најприје велики, господски двор, сивијех зидина, високијех прозора на облуке; чудна грађевина!
Мину једну тканицу па и другу стуба и ту се нађе пред једним великим огледалом, чудно изрезана оквира. Сад он видје своју слику и мало се снеби.
И остали се намрштише. Но се Црмничанин не хтје оканити. Види е је у томе нешто чудно, а може бити да и начуо бјеше што, те из даљега околиши, па опет на ствар.
Сад ћемо све дознати, јер богами, и за мене је све нешто ово чудно!“ То рекавши, ка вижлинић, обрну се хитро к официру и стаде њему за дуго да казује, ваљда оно што бјеше већ рекао
Он не диже очи, па не знајући куд ће погледом, загледа јој се у руке, ама тако чудно загледа се, као да види нешто ванредно. Цура одиже руке, па их сложи за каницом.
„Јанко! Ја знам да ти је тешко, да...“ „Ти не знаш како ми је!“ прекиде је он, дигнувши се и погледавши је чудно. Бјеше то очајнички поглед. И лице му бијаше блиједо и растројено, тако да се дјевојка нехотице трже. „Не!...
“ Адолф се једва разабрао од првога чуђења. „Мој драги пријатељу, све је то чудно... Чини ми се да снијевам... Ја, ја не знам шта да ти кажем...“ „Реци: ’хоћу’ — па си ми рекао све.
Обоје мучаху за неколико. И њега и њу обузе једна мисао. Учиње им се чудно и жалосно то што им се догоди, јер то би први пут у њихову дугу вјековању.
„Богме лако!... Не стављаш се? Нека иште Милицу!“ Јока избуљила очи и зинула. „А што је то тако чудно, чудно јали грешно? Што си зинула? Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку.
„Богме лако!... Не стављаш се? Нека иште Милицу!“ Јока избуљила очи и зинула. „А што је то тако чудно, чудно јали грешно? Што си зинула? Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
посебан циклус занимљивих песама издвајамо песме, намењене у првоме реду деци, а које опевају разне животиње, њихово чудно одевање, особито њихове љубавне авантуре, а има и правих епски заснованих женидби (Зечева женидба, Женидба врапца
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Оно су вараунке. Ајде, сад. — Пајуни и вараунке — понови Бакоња, сједнувши опет. — Све је овди чудно, све! Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!
— Та већ разумим! — прекиде га Брне узнемирен. — А осим тога и јест чудно да је тако сања... ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈАВА На острву Јави шта је моја јава Док ми небо усијано на рамену спава И док океанска вода чудно плава Песак са жала у себе одроњава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти. Оне мукло лупише.
Вукашин међу прстима окреће цигару и загледа је. Сигурно су чули. Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће. Аја морам...
у поцепаној кошуљи примаче се огњишту. Окреће ватри час леђа, час лице, служећи се често ибриком. Обузе га чудно веселе.
Брда су се примицала једно другом; над манастирским кубетом смањивало се небо, док. није постало велико, чудно око, које мирно гледа у њу. Без позива, калуђер им је створио капију: он их је, по договору с Милунком, чекао.
Ако ми до суботе не пошаљеш пет дуката како смо се договорили... Добро — одвраћа тихо, а ноге му се чудно ломе и савијају. Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Овај позва суседа и пође Татагиној кући. Девојчица до сада није лагала, али ово је и за лаж превише чудно. Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући.
Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао! Још и не дорече Плачко своју жељу кад осети да се с њим нешто чудно догађа и хтеде да побегне у љуштурицу. Али, гле! Љуштурица тесна, претесна — ни главу у њу да завучеш.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
новембра. Нека је победа сигурно била ту, свуд унаоколо, али чудно окрњена. Ливаде су бујале, неизгажене, али су Турци опет држали страже на градским капијама, мада су сад они зазирали
Некада, ова уличица, чудно умртвљена поред Зерека, вечито живог, и није водила на Калемегдан; вије водила нигде. Запуштен и ничији ћорсокак, била
Одједном на лицу тога човека, можда Петра, види ружну примисао и види како га његови нови другови чудно опкољавају. Изненађење, као прасак, пуца у њему и, у трену, он губи дах а онда се маша за кубуру.
то, нашао се и међу онима који су имали да се баве око смрти војводе Милана Обреновића, угледника који је напречац, и чудно, умро у Букурешту у децембру 1810. године.
Није се чудио свом узбуђењу које је могло бити чудно јер је Анастасијевић, тада већ у годинама, био сматран за човека кога није лако узбудити и који је, можда зато, од
Онда, одједном, као да је осетио мирис рибе из рибарница код београдског пристаништа и, чудно, мемљив дах Пиринчане. То није било могуће, нигде ни дашка источног ветра, причинило му се, али зашто?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И склопићу очи за навек! И тада, Осетићу чудно, као кад се снива, Са милоштом тајном што из звезда пада, И свежином скоро поораних њива, Сјај очију твојих болећив и
М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади
Болно, он стиште очи и погледа у се. И, гле! тамо, он виђе оно некадање сунце, оно чудно и огромно сунце, што чињаше некада да све око њега живи, да лишће има мирис сна, и да види белу и хладну крв статуа
М. Ђурчин ЦXXXИВ НА БАЛУ По глатку и клизаву поду Гомила чудно се врти; Све дођу двоје и оду, И мушко женску прти; У женске, голе груди; Поглед јој мутан, и блуди...
сочног, једрог врење; Да пуштам жиле све дубље, све шире, Кроз многе слоје простора и доба, Кроз живот цели што се чудно стире Од праотачког до најмлађег гроба; И осећам кроз мене како бије Дах тајни оних што ће за мном стићи, Будућност
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ово чудно ненадно јавлење бој крвави на небу прекиде; сви војници, вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невј
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад стиже до оног места где Аристотелес говори о проблему полуге, он га прочита три пута. „Чудно нам изгледа“, тако је написао Аристотелес, „што се пред нашим очима дешава на природан начин, али чему не знамо прави
„Стварање из ничега? - Катастрофално уништавање! - Не изгледа ли то магловито, чудно, несхватљиво?“ „Да, то су биле две несумњиво слабе стране њиховог учења. Но оне не заплашише његове ауторе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Крупне пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву ону ружноћу београдских страћара које су у нашим очима
Али у том напрезању које ми је снајка олакшавала придржавајући га, она и ја додирнусмо се неколико пута н увек се чудно погледасмо.
Па страстан плач и одмах затим осмех какав никада нисам видео на неном смерном лицу, нешто чудно нестално, извештачено, циничко, чулно, нешто дражесно и нечедно, у исто време.
У слаткој напрегнутости, узрујан алкохолом, морао сам је чудно погледати устајући. Ох, оне исте жарке очи засењене дугим трепавицама! — Остаћете... морате, свакако морате остати.
Било је то, кажу, случајно, али чудно и сјајно погођено, и никад више грације и отмености и више неспретности и простоте није било сједињено у дирљивом...
Било је то чудно заиста, и ја то не умем ни да изразим, али сам на оном гробу увек јасно осећао како струји, како се провлачи, како
ужас мртвила увери ме: да је изненада, необјашњиво и неповратно, настала смрт оне живе и моћне мисли што се дотле тако чудно пробијала до саме моје рањене душе, коју је увек дивно знала да утеши.
Али оне ноћи узалуд сам љубио ону успомену, као и гроб: она је била ледена и мртва. Те ноћи ја сам имао чудно осећање: да на овом зиду виси мој сопствени мртвачки покров, и ужаснуо сам се.
И тада осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује и воли.
Има пуно фаза у том процесу. То је, заиста, занимљиво, чудно, дивно. Богами, богами, и гробница те твоја чека, скоро си је оправио, па за кога? За себе самога!
Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све? Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ...
И он јасно осети да се никако не може подићи до ње, да се онако не може радовати. Тада на његовом лицу заигра чудно израз неке дубоке мисли и јада.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А понекад се тај осјећај заоштри, па задобије сасвим одређен и изразит вид односа према другоме, чудно сродан оном осјећају који нас обавезује да дамо погреба блиској особи.
Кошмарски зачарана непокретност збивања. Чудно расцијепљени доживљај близина-даљина: рађање носталгије за далеким. Ја сам редовно присуствовао тим сијелима и слушао
Изгледало ми је чудно што он сам у загријаности дискусије на махове то потпуно заборавља, и настојао сам да по његовим кретњама, по изразу
И тад би се распјевала безимена носталгија. У њој као да су били чудно удружени и жудња за непознатим и жал за неповратним.
А често ми је бивало чудно што никад и нигдје није постојало вјеровање да дијете има бескрајну и бесмртну душу, па да је касније, кад одрасте,
), то је ја у читавом свемиру једина ствар која постоји само у једном јединцатом примјерку. — Чудно! Чудно, али ипак тако! (Послије много година посјетио сам ту исту плаву дјевојчицу у болници.
), то је ја у читавом свемиру једина ствар која постоји само у једном јединцатом примјерку. — Чудно! Чудно, али ипак тако! (Послије много година посјетио сам ту исту плаву дјевојчицу у болници.
Каткад би ми дозволила да је комад пута пратим према кући. Постало ми је чудно што ме никад не пушта даље од раскршћа с кога се одвајала њена улица.
Вративши се кући подерао сам и бацио у кош ону моју. Чудно како неки такав, сасвим искрени, са дна нас потекли вапај може да под дјеловањем једног каснијег запажања или помисли
Збиља чудно. Јер та ми досљедност никад у животу није устребала, никад нисам осјетио ни најмање недаће од тога што је немам.
из оног пубертетског страха пред неозбиљношћу, који већини људи остаје једно птичје страшило за читав живот. Чудно!
Можда је чудно што све то обухватам именом носталгије. Али, за мене, носталгија је праобразац сваког осјећања, његов основни облик,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега. Али попа му разгали срце... И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!..
« И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!...
»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим
Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво. И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све
Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. Старац се прену. Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.
А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању... Није он ни Станку омрзнуо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Удри и опет тражи. Одио, бродио, и опет се већ натукô до миле воље, док није дошô на нико чудно острво, а на том ника шарена ледина од цвића.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам. Али слутим, а слутити још једино знам.
Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи лик. Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу фазу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На та питања Кос није хтео да одговара. Нимало чудно! Ни данас нико не може да да сасвим задовољавајући одговор на питања која су у вези са зрачењем светлости.
Поменуо сам раније да ми је први поглед на Будимпешту скоро одузео дах. Први пак поглед на Праг изазвао је у мени чудно верско расположење.
На излазу из цркве срео сам 'Вилину” породицу и био сам позван да се с њима вратим кући. Било ми је мало чудно да се један радник вози тако лепим колима са послодавцем, па сам замолио да ме извине, али су они остали при своме.
Одговорио сам му да ће можда једног дана у Принстону чути о Србији. Чудно је, али то се и десило када сам 19 14. године био први позван у Принстон да одржим предавање о аустријском ултиматуму
” - запитао ме је зачуђено капитен бруцошке момчади. Његово понашање није ми било чудно јер он је био дете богатих родитеља.
Енглески лорд, велики физичар! То ми је изгледало веома чудно, али Нивен се понашао тако пријатељски и тако озбиљно да се нисам могао отети утиску да је стварно мислио то што је
Енглески лорд, велики физичар! То ми је изгледало веома чудно, али Нивен се понашао тако пријатељски и тако озбиљно да се нисам могао отети утиску да је стварно мислио то што је
Џ. Томсона, однос између масе и брзине електрона. Испало је чудно, али нађено је да, по свој вероватноћи, електрон садржи само масу која потиче од електромагнетне енергије електрона.
Ћипико, Иво - Приповетке
Познаници и пријатељи, јављајући им се, некако се чудно осмехују. Пред црквом, иза голога дрвета заклоњен, блене у њих познати сеоски блека што је већ давно изгубио свијест о
Напољу, у светлости дана, осети се раздраган, весео... И би му чудно што не само жене, већ што и људи толико клече и моле се светоме Року.
На томе путу, кажу, не зна човек кога више да пожали: људе или стоку! Па као то море мора да чудно изгледа, када за њ причају да се не може памећу смислити? И слано је, не ваља пити! Ваљда на њему не поје стоку?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
теорије – Шкловског, чије је запажање о томе да се у књижевности оно што се обично приказује као необично, као чудно (да се аутоматизовано опажање и понашање дезаутоматизују), представљало утемељење целе једне школе у изучавању
Али да га види очима обичног човека, за кога је неимарово понашање загонетно и чудно, јер је без остатка и у сваком тренутку у власти неког неразумљивог градитељског заноса.
темељац руском формализму кад је издвојио и описао поступак којим се у књижевности укида аутоматизација: ствар се чудно именује и чудно приказује да би јој се обновила перцепција, и то је поступак очуђавања36.
формализму кад је издвојио и описао поступак којим се у књижевности укида аутоматизација: ствар се чудно именује и чудно приказује да би јој се обновила перцепција, и то је поступак очуђавања36.
У песми „Двадесет неприкосновених стихова“, наиме, ноге се чудно називају: „стоваришта друмова“. У њима се, дакле, складиште (склупчавају) друмови које су препешачиле.
То може изгледати чудно, али само на први поглед. Јер су синтаксичка одступања у песми углавном водила ка померању субјекатскообјекатског
паралелизми, док у његовој позној поезији видљиво претежу овакви доста необично уређени и у преламању на стихове чудно варирани говорни низови.
Он се удаљио од „вуковског језика“ и заменио га је. Чудно је да се о томе код нас готово уопште није писало. није се, наиме, видело да се иза онога што се обично називало
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе се не види да га ико прати, што је помало чудно кад је у питању гост који је први пут дошао у кућу. Али не види се и да га ико посматра, а свеједно налазимо метаболу
А када је газда Марко изашао из Софкиног видокруга, одмах постаје „он, гост”. Само што тај „гост” некако чудно и такође, са своје стране, узнемирено и из потаје гледа на кућу, при чему се она именује карактеристичном метаболом са
131 Ни понашање им, за Софку, није ништа мање чудно. Премда су на свадби, госте се, дакле код куће су, а не на улици, они се „не раскомоћују, јер то је све за њих знак
Кад је овако реконструишемо, слика је заиста морала изгледати чудно. Али и поред свега не би, разуме се, та и таква инверзија имала одзива у јунакињином доживљају да Станковић није и
Све постаде мекше, топлије и утутканије . ”140 Има, међутим, нешто необично и чудно у томе што се јунакињи, зрелој особи, и када је стицај околности постао по њу трагичан, даје можда најинфантилнији
А и сам Мита тако се чудно понаша да се нехотице јавља примисао: можда умире зато што се болести не одупире, што се безвољно препушта умирању.
Он је једнако почињао о небу”. 219 У другом случају, нешто касније: „Све је то било тако чудно, али ја сам мислио да сам заспао, но се тргох, и видех га како стоји преда мном са свећом у руци и шапуће ми, светлећи
Према томе, оштро и чудно рашчлањена реченица Милоша Црњанског није настала - као што се понекад мисли - случајно, нити се може објаснити личним
је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда кад га чудно погледа”.
Има у њој нешто чудно - говорила је њена пријатељица. - Најважнија промена је у томе што је она са собом донела сенку Алексеја Вронског -
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве. чудно се мрштио н склањао вазда унутра кад би о свечаницима спазио празничну црквену поворку, крстове и обредне стегове, што
Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен муж. а њихов сељанин Милоје Красић потурчио.
Ноћ као опојна. По Илиници се опружила танка летња измаглица као вилинско окриље. Чудно озарена и одлучна Богдана брзо дохвати оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну
Беше пророчки надахнут и крепак. Па кад на Косово паде тиха ноћ, и кад звезде чудно затреперише ону чежњиву песму, коју је код нас само Ракић без позе осетио, он позва нас двојицу–тројицу, те без каваза
Срећа га је чудно служила да је изашао на глас, да га се страшно боје и да некако сачува главу до првога ослобођења. До великоратне
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори! Он се дуго не премишља већ је испусти: „Иди, рибо, с милим Богом, иди у
“ Кад се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за
Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате драги, — оно чудно јесте, Али шта ћеш — тад’ се надај од Априла.
ракамити (тур.), разумети. Рачки (1828—1894), знаменит историчар хрватски. романтично, чудно, необично. романца (тал.), врста лирске песме. Саваот (јев.), Господ Бог. свȅт, савет. сентименталан (фр.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Твоја чула себе ослушкују, своју Нестварност, своју бескрајну успомену; Твоја празнина свет и звезде крену У чудно поимање твог духа у Броју.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Али се у зору догоди нешто чудно. Тама је почела да се развлачи, и бледа, пепељаста светлост стала да осветљава контуре гребена, које се оцртаваху
Војници — гледаоци појавили се опет више стена, сада мало опрезнији, али је веселост ишчезла. Горе се нешто чудно догађа. Виде се многе од оних прилика што малочас онако брзо похрлише унапред, како трче назад у нереду.
Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не пита где је рањен. У његовој соби је био само још један пуковник.
Бацила је вео на лице и правила сулуде покрете трбухом. Тада је свукла и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву игру. Обоје се смејало.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село. То је чудно село подигнуто на жутом песку плаже. Све расе, почевши од Аполоноваца, који су име добили по лепоти својих младића па
Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини. Бенжевиљ, се налази на тридесетак километара у једном раскрченом терену, на брежуљку који га
У ствари, мени је толико чудно што остајем сâм у овој непознатој земљи, да се бојим да то не наступи баш сасвим изненада.
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима. Купујем један чудан бубањ.
Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала
протрче крај мене кроз Пошто је одмах изнад нас планина, сигурно је да ниједна ноћ овде није топлија од ове, и чудно је зато да племена нису пронашла никакву одећу која би их заштитила од зиме.
До тог тренутка, ма колико занимљиво и чудно да је било оно што сам видео — предели, клима и становници — ја сам пред свим тим био ипак само спољни посматрач.
“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там, који ће изводити стари ратници, под маскама
У ноћи унутрашњост његовог двора, компликована, с масом кулица, кровова, надстрешница, зидова, чудно осветљена, сасвим средњовековна као и оног у Феркасандугуу. Сам краљ скида ниско капу да би ме поздравио.
Небинге је чудно село које нема тип прашумских села, нити оних саванских што су ближе прашуми. У њему нису више округле ниске колибе са
скидам се са мреже и идем по два–три километра уз њих, не могући ни иначе издржати у некретању, кад је све већ тако чудно и покретно око мене. Шта мари што ме ноге много боле, што се у моје тело може уселити грозница!
Она даља шумица, због које изгледа Банфора као у цвету, у ствари је са лиснатим крунама чије је лишће чудно пожутело, с металним и свиленим преливима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овај светао дан, ова тишина у природи, ова потмула тутњава с бојнога поља, све је то чудно дејствовало на ме, и ја се удубих у неке невеселе мисли.
— Боме ладно, господине. У томе се зачу из даљине укање сове; глас се понови трипут и чудно се разлегао по ноћној тишини. Стражар рече: »На твоју се главу свршило, рђо главата!
престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у души после онолике дневне хуке и урнебеса.
И слушајући непрекидно грокотање пушака, што се чудно разлегало по ноћној тишини, ја почех обраћати пажњу на предмете око мене.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Схватио сам... Али ми је чудно било, зашто је земља испред ове наше објавнице толико разривена, као да је неко орао. Запитао сам командира.
Напољу је ноћ... А командир вели: „Изволте да видите“... Чудно. Ти људи као да нису од крви и меса. А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи... Бар да је војник поред мене.
И ја као да видим њену главу на овом јастуку. Пришао сам још ближе, готово да омиришем јастук... Чудно је како та усамљеност у девојачкој соби дражи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Откако је века и начала света, Пристрастије чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог
”, добацује он — није много умесно: човек XВИИИ века, правио је Кант покашто и стихове, а било би чудно да није. Рајковићева злурада јер највероватније свесна погрешка имала је и свој нелеп наставак.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав.
Он сад чудно шушти као да ми вели: ''Волео си онда и кад север цвили, А данас си тужан. Пољана је иста И ведра и млада, а небеса
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Овај познати историчар српске књижевности подједнако је освојио домаће и стране критичаре и читаоце романом чудно писаним у више речника (Хазарски речник, 1984).
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка.
Нема за мене биља овде доле. ОСАМА НА ТРГУ То куда непроход им, чудно ми се отвори пут. То куда ступај их лаки, стукнем, брале.
И чујем, само што страхобно у складу не захори Алилуја. ТРАГ Чудно ли ме слободи ово, чудније ли веза. Букнем у теби, врео се уливам, језа је ово, ох, језа.
Букнем у теби, врео се уливам, језа је ово, ох, језа. И траг путањама твој, па ме пали. А чудно застрепи срце, а студим. Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим? Јер и пепео ће ветри разнети, а нема разрешења.
И трагом куда сагорели све болнија су обнажења. Врео се уливам, а чудно застрепи срце, а студим. Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим? ЈЕДИНОЈ Пјан тобом, смешак је врели.
И кад умиру дрвета, ни туга ни опомена, те сухи лист чудно тишином омилује патнику чело. ГРОБНОЈ Ох, то је, отежава нога. Гробом пјан.
О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено. ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће. И за кап само, и за кап, неизречје ово у реч, смаком потопило би створа, смаком твар.
ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам. И јер лек си, јер топло буде свима, чудно ме у пролети овој зима. Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не.
з Слеп — или погледом мри. Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. 4 Поглед је — пијем, И пјанећ све ме, чудно свему себе дам.
Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. 4 Поглед је — пијем, И пјанећ све ме, чудно свему себе дам. Поглед је — бдијем. И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм.
6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. НАГРАДА 1 Пече та рана. Њоме, и само њоме, све дубље жив.
О, шта је ујед, отров твој, змијо, шта, самоме себи кад излучим се у сичан. 2 Пазите, чудно сам вичан: јед, пелен ли ми од вас, или мана; мртав од ваше руке, или жив — не зацели се, не озледи ова рана.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак
Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. Она никад није то могла да поднесе. Кад год би дошла, увек би задрхтала.
А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата
Ћипико, Иво - Пауци
Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли много иштем од тебе, Господе? Димитрије Нисам га омрзао. То је чудно. Мислим да се то десило због тога што се он одушевио мојим рукописом.
Кирча Не разумем те људе. Зар им њено понашање није чудно? Зар се усред лета по највећим жегама не увија у сијасет тих рогобатих сукњетина, шалова, марама, ваљда само зато да
Али, што је време више пролазило, постајало је све очигледније да се с њим нешто чудно дешава. Најпре је изгубио ведрину, потом се стао љутити за најмању ситницу, најзад је постао туробан и горак.
Ноћима дежурају да виде како се кришом шуљам уз господаричине степенице. Чудно је то. Јелена је дивна жена, какву би сваки мушкарац желео да има.
преко бедара са фино изведеним наборима као да је живо, као да ће сваког тренутка одлепршати и открити његову наготу. Чудно је то како се Прохор усудио на такву дрскост да тако снажно нагласи да је и Христос мушкарац и то онај од
да су то ваљда неки путници који никада раније нису долазили у овај крај, па нису знали да је Сабориште уклето место. Чудно, додао је, ниједан пут не води туда, па како су онда залутали? Они су! То личи на њих. Дадара Доротеј!
лепоте долине која пред нама мирно спи на Митровдан, године шест хиљада осам стотина деветнаесте од постанка света. Чудно. Мени изгледа како мали уопште нема намеру да се састаје са Доротејем.
Но, сви смо ми знали да се с њим нешто чудно збива, да се последње године или две из корена изменио. Не бих рекао да га је потресла Лаушева незахвалност.
Причао ми је о Јелени, ја њему о Анчици. Судбина нам је била слична, па зар је онда чудно што смо сву ноћ преседели на ливади крај извора и непрестано причали.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То рибар, у самоћи, Вукући убогу мрежу, Лаурин слави крас; И песма трепери чудно, и дуго, у мајској ноћи, Хори се његов глас. Давно сам испио пехар љубави И среће рајске И бацио га о тле.
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади
у самоћи, Тајни се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд потону у тихо вече, А палма шумори чудно, и река сањиво тече.
“ 2. У равницама плодним, где Гангес весело тече, И мирта сладосно шуми у чудно звездано вече, Диже се Бенара гордо. Крај њених зидина славни Свештена протиче река и плодне спавају равни.
То беше Бен—Касим главом... Кô путник с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна сета Над спомеником мрачних, минулих и древних
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
редовни професор физике на лајпцишком Универзитету, Теодор Фехнер, написао је, после трогодишњег боловања, једно чудно дело. Зове се „Зенд-Авеста, или о стварима неба и онога света.
А обе ове планете су скоро исте величине! Мало чудно, али ипак врло лако растумачено. Земља описује око Сунца ширу путању но Венера, па се са Венере види потпуно обасјана
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Има у Срећку нешто чудно. Занимање његово, то је срамота, али нико то не каже, и сви га воле. Људи са мном терају због тога спрдњу, а њега нико
И можда се крстача госпа Нолина баш од чежње за својим драгим посинком, онако чудно издигла и усправила. По уској стазици од Лазарића гробнице дође се, на северу, до зида између православног и
Тако се једино и живи... Него, треба мало боље да видим и оног Србу. Чудно говори и много зна, тај балавац... Дете без матере, готова несрећа... Вечито је међ слугама и међ одраслима...
Не знам ја за имена у њиховом календару, али кад за мене ради има да се зове Лука, иначе ми не треба... Чудно име, а чудан и Шваба, Шваба који не уме да заради! Да се људски окући.
Сва деца око мене била би друкчије вођена и упућивана, и срећнија, него овако. То чудно време паланачко, дугачко и кратко, тако се двојако јављало и над двојицом васпитаника госпа Нолиних.
Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише и упадне чудно друштво. Напред Срба и Лука у јахаћим костимима, а за њима сви млађи, и два шегрта, и двоје комшиске деце.
Енглескиња тад, мало чудно изговарајући, али сасвим разумљивим немачким језиком запита да ли имају неки не баш много естетичан лек за мало
— Не жалим. Доста школе, сад долази право учење. — Зарио се у књиге, и сам је радио. Почео је чудно да сазрева и да постаје збиља фигура необична. Плахости нестало, миран је као неки мудар старац.
Борбен живот, страствен живот, ужасна је сила. Он мора бити или спасен, или убијен. Чудно је, рекло би се, да се такво нешто може казати о детету. Може, и мора, јер су деца људи.
Сетио се тада учитељ, а и деца, како Кода већ поодавно чудно криви хартију при писању, и брка штампане редове. Сока је одмах знала, тачно, и пример: у Чика Јовиној песмици, два
Кад је гост отишао, Сава, са женом, приђе ближе ствари. — Чиновник, на Кашикари — то је чудно. Оно, наравно, чиновник не може купити кућу у вароши, али не може ни живети на Кашикари...
Насупрот, сасвим насупрот Јеврејима, који су потпуно код куће и живе нормално, чисти Грци су живели ненормално, чудно и чудачки.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Цео сам се претворио у знак питања и дивљења. — Ви не можете да ме разумете! — наставља он. — Па да, мало чудно изгледа да ја као муж, али...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Убијају нам млада наша тела, и још горе, младе наше душе. Можда ти све ово изгледа чудно. Али разумеј и опрости, друже. Сутра полазимо у отаџбину. Починемо давно очекивану офанзиву.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди, али управљеном у напред значење мора да је чудно боље; бели се друм у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја:
се удаљеноме оном војнику који јаше; Из ове скрушености, свем, што је длана светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра, бојиле хлеб и Вино, И оно што
отворити, Под небом препуним птица, под таласима младим светлости: Од општег узбуђења, одједном очи отворити: О, како чудно и дивно то дође!...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све се комеша чудно И врви. А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде.
Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'. 61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ XВ века, а може бити и раније, постале су песме у којима се певало чудно дело Милошево. Одмах се почело певати да је побуда тога дела у томе што је Милош од некога своме господару опаднут.
“ Ал' говори млада Видосава: „Господару, Момчило војвода, мени није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло! Од њега си џаца задобила: кад т' одведем граду Једренету, бан ће ти се и онђе призират!
На јунаку рана седамнаест; на јунаку чудно одијело; о бедри му сабља окована, на сабљи су три балчака златна, у балчацим' три камена драга, — ваља сабља три
Млав-планино, кравава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила!
Млав-планино, крвава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила, — да од кога,
На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, јо
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лазаре, дај-дер ту кубуру. — Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк. — Све ме мјери испод ока, па некако укриво, па нахеро, па се смјешка, па брк чупка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Обазре се он натраг да види Што је, и тко ли је тај, Што му тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан
Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати. О, ал' те ноћи виде у сну чудно високе мердивени. С онога места где спаваше, са земље, прислоњене чак горе за небо.
ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у Патму, у некој ади и тамо неко виденије чудно од много руку му се показивало.
Велиш да је и бунар дубок. Ама ако би колико у бездну ископат био, мому бунару, мени самому, није се сравнио дубином. Чудно су се врло удубила моја помишљења; то је о мени од Давида извештено теби: — Ја ћу наћи у добини морској, то ли не могу
Од то доби поста вика и хула: они хулећи нас, и ми пак горе и ружније њих. БРОД НЕСЛОГЕ Чудно је с вражијом завишћу носити се и бочити која но из нашега срдца на нас ратује. Очивестно је та злоба у многих чувана.
Пак што да чини, како је сваком човеку жао овај свет оставити и умрети (лише богатицам), чудно је и до свога издахнућа све се копирка и мисли се еда би како јоште остао и поживио би.
Да чудно красних људи светла образа и лепа им одела!« То он изрече и таки замукну те издаше. Ал оно ангели бијаху од Бога послат
И тужба и вика на своје поглаваре и на саме оцеве и матере и духовнике своје. Беседа је ту разрока и старање се чудно. О чему чији посао није! Кроме једна приушница што би му за добро пристала!
Није греха у јелу него у делу. Вилајет [људи, свет] с великом мудрошћу Бога не разуме. Чудно му памет шиба бичем. Не прти се когод у туђе бреме; посрнућеш и под својим на нос. Добро к добру примичући...
Врх натуре ми реч издајеш, а сконе не исказујеш, чудно ми је за то. Гаврил О, пречиста, што је теже од снаге, то се само види да се не може поднети.
Девојка (Прошали се с ангелом те му рече) О млад јуначе, дивно је то твоје чудно к мени указивање. И стојање ти врлу ћуд лепу указује, ама како си ти то смео дрзнути тако овде улести к мени, чудим
и чуда ми о томе нестаје, тако да и ангелску сву красоту, пламените многоокате небесне поглаваре то твоје сказивање чудно у чудо их стања. Гаврил Слатка дивота лепа твоје су те беседе, чиста!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!... Ама, — па ми дође ништо чудно! Има си једно сопче његово и никога не пушта у сопче. Сам га помета с метлу.
— прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при
Све што је дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, ша ће радити за себе и
Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!). Спазиле су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринути — и тада им