Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сву ноћ Живан није заспао. Превртао се, мислио. Сећао се свега што је у свом веку чуо и читао о чудноватим зверкама и дивљим људима. Смишљао је како ће поступити кад изиђе на лице места.
Црњански, Милош - Сеобе 1
само имала је румени и таме, а уста јој беху мања и друкчија но пре, блеђа и сасвим тиха, под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда када га тужно погледа.
како седи, погурен, и како гледа у своје празне руке Но ако није смео да говори о својим тајнама никоме, говорио је, о чудноватим догађајима, који су претходили смрти госпоже Дафине.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својијем чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога страха.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тад људске судбине попримају невјероватне токове, а људски животи завршавају чудноватим, незамисливим завршецима. То су као нека покладна доба човјечанства.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својим чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у се, па ни мрднути од големога страха.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
неки сјај, од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда кад га чудно погледа”.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако сам, тим чудноватим начином, стекао његову наклоност коју ми је касније често пута посведочио и која је била, као што ћу још причати,