Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ох колико сам пута, у чудном неком страху, појурила да узмем твоју фотографију или да гледам твој рукопис и да се над њима питам: Је ли заиста, ох,
Африка
Извесне ствари које сам приметио док сам посматрао игру учиниле су да сам дуго још размишљао о чудном сентименталном животу црних.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је, тог јутра, решио да се разговара са њима на неком чудном језику, који је био мешавина немачког, словинског, који је у Млецима био научио, и руског, који је са Крфа добро знао.
Али је одустао од тога. Капетан, каже, присуствује једном чудном феномену. Смрти лепе животиње, која није мање тајанствена, него смрт људска.
Стајала је витка, висока, права, тврда, као од камена, у неком чудном црном ћебету, које јој је покривало тело, од рамена до чланака. Дрхтало је, кад би се помакла.
У аустријској војсци, међутим, Исакович је био научио много. Не само да командује на немачком, – неком чудном немецком језику – („Wер да?“ су сирмијски хусари викали: „Бер до?
Вијене, поменутог дана, из куће у којој је Агагијанијан становао, Исакович је био, као неки бегунац, дезертер, опет у чудном расположењу.
Бришући своје наочари, млађи му фратар, онда, на неком чудном немецком језику, исприча да је то жалосно, да то жали чак и Свети Отац, који је човек просвешченија.
Сећаће га се, кад буде стигао у варварско царство! Павле онда, у неком чудном беснилу, рече да му до школе јахања, нимало, није стало, и да треба да се врати у свој трактир, где га чекају.
Био је, стигавши у Токај, у чудном расположењу. Вишњевски је био љубазан, али је Павлу био досадио, брзо. Исакович му рече, одмах, да се тог места у
Посматрао је, по собама, брачне постеље, које нису биле широке, него уске, а све две и две, по неком чудном реду. Одељене педаљ, два једна од друге.
Павле је питање разумео сасвим добро. Али, у неком чудном раздражењу, одговори, надуто: „Само сербски знам!“ У фамилији Исаковича се причало да је то једном Јоан Текелија рекао.
Он је, лично, био осушио ознојену животињу, а затим јој намештао жвалу, неком чудном нежношћу, као да милује неко лице, женско. Сад је, под њим, ишла мирно, и весело, као да играју.
И острво у Дњепру, куд су прелазили на пуцњаву, на средини реке, чинило је јесен, чудном, провидном, као у стаклу. Ред јабланова дочекивао је, на том острву, а дрвеће се пело, уз брдашце, као да врши неку,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Појавивши се пред капијом, у свом чудном оделу, накинђурен и намирисан, бројећи своје бројанице, док се око њега тискала и гурала сиротиња, Аранђел Исакович
Матавуљ, Симо - УСКОК
а кад се освијести да се налази у Долћијевој ћелији, да је дворанин владике црногорског, да му је то први дан службе у чудном двору у коме клепало буди дворане, онда му се учини да сања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Чудном свету он изучава тај процес распадања на селу, у сељачком свету. Патница, која је, поред свих својих мана, најпотпунији
дотле представљали српску књижевност, нестају, а наместо њих јављају се у великом броју млади писци до јуче непознати. Чудном случајношћу у првим годинама XX века умиру многи српски књижевни радници: 1901. Јован Илић, 1902. Љубомир Недић, 1904.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тај глас, однекуда добро познат, али као да долази с другог свијета, проже дједа чудном, неземаљском језом. — Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана. Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не дâ !«... И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету. Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ. Сива, каменита и бескрајна.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни изблиза нису тако разумни,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути. Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И у чудном страху ја се питах тада, Какво судба опрема испаштање веће, И колико треба невоље и јада Да окајем овај час ненадне сре
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер јужне звезде, чини ми се, сјају К’о над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Имбро одапе и погоди Мишана посред срца... Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ја коло јесам видео — старац се наже ка чудном гостићу и осмехну — али то је морало бити у сну. Како се зовеш? — Ташко Орашко! — рече дечачић и наклони се.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму; Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
И у чудном страху ја се питах тада: Какво судба спрема испаштање веће, И колико треба невоље и јада, Да исплатим овај час ненадне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада му се наједанпут учинило као да се све око њега завртело около, у неком чудном нечујном вихору и усред неког језивог каламбура, што му је намах испунио главу, као да је неко рекао: „Капетане,
А доцније, привлачио ме он све више и више па ме вукао себи, и неком особитом и чудном мртвачком дражи упијао ме тако, да сам се ја, лежећи са стране и наслоњен срцем на њега, осећао као на самим прсима
Чим сам то прочитао, помислих: да би се на том балу могао упознати са женом чије су очи чудном снагом задржавале даље рушење мојих нада.
Па изазивајући је у свој њеној лепоти, потресе ме она свом оном чудном силином што чини да се човек потпуно заборави у садашњици и да се живо поврати у стварност свих несрећа и жалости што
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И чисто ћутилно осјећам како се, неком чудном транссупстанцијацијом, та тишина претвара у вријеме. Мртво, безмјерно вријеме.
је испала и одвећ увјерљива, и она ју је примила спремно и лако преко очекивања, без и најмањег трачка сумље, с оном чудном узнемирујућом лаковјерношћу; готово као да је сама ишла наруку томе да буде обманута.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Проклето дериште!...« И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
отишао у Стразбур да обавим тај посао. Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању. Чудном игром случаја, известан број људи који ће касније постати славни, живео је тамо у то време.
Краков, Станислав - КРИЛА
Цела је зграда мирисала на буђу и просути петролеум. У предсобљу пришао му је један дебели у чудном војничком оделу, и поверљиво му саопштио, да му за сто драхми може израдити боловање.
Петровић, Растко - АФРИКА
Извесне ствари које сам приметио док сам посматрао игру учиниле су да сам дуго још размишљао о чудном сентименталном животу црних.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пуцњава је пацла, пукот се са чудном праском разлегао по росним гајевима. Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан
За један тренут и наш мали шанчић огрезе у диму и пламену и претвори се у расклокотано вулканско ждрело које је са чудном жестином и разузданошћу сиктало ватру — и непријатељ престаде трчати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И Полета је исто тако лепа, али више плавуша. Кад смо пришли столу, оне су проговориле међу собом на неком чудном језику. Помислио сам да је француски арго. Али Полета ми објасни да су говориле фламански.
Она се трже. По неком чудном женском инстинкту, запита ме: — Али у ваш стан долази друга... Можда Францускиња! — и мала Арлета поклопи лице рукама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Наравно, Прохор, ко би други. Видим га сасвим јасно у тамнозеленој магли, виси о свом чудном ужету исплетеном од трака мантије. То уже. То невероватно уже које ме је толико пута бацало у тескобно неспокојство.
Слабо место сваког људског подвига је несавршеност човековог састава. Овом чудном божијем створењу није довољно да иде по земљи и да у миру траје свој век, задовољавајући се оним што има и што може.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе заношљивих страна, Неком чудном, непознатам свету, Где радошћу све живо мирише И вечитом хармонијом дише. 2.
жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.
Хетере рукама крију све тајне лепота својих, И као плашљиво стадо збиле се у густу таму, Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ната и Мирко су се грчевито волели, грчевито су се узајамно избављали од самоће. У чудном и неисцрпном људском животу и то је био роман. Ко је први умро? ко је ипак остао сам?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То га испуњава чудном снагом и радошћу и даје му одважности да сам самцит крене у дубину пусте шуме. — Идем да потражим мјесто за свој
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
много искану тајну дошао си је с неба мени предавати и како да не бих се од тога жасила и више паче неверовала таквоме чудном указивању а кад ми за то доказујеш јоште побољма уразуми ме о томе!