Употреба речи чудо у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице! Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!

Нема дана а да онуда не прође, па ако се не може с њоме пољубити, а он је само погледи, па иде даље... Чудо од света!...

— Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... — Хе, хе!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А који се дотле размази и поквари, чудо велико ако се икада побољша, разве ако је одвећ од природе добра срца. „Јуност (вели премудри Халер у својему

Зове се мачак. Само то добпо упамти: да кад га год видиш у кући, не излази из рупе, да те чудо не нађе.“— „Мачак, мамо! Та и име му је страшно!

То није могуће, ван да би свемогући бог чудо хотео учинити. Зато од деце ваља добро почињати. Овде се то може учинити без сваког чудотворенија, правим јестественим

уклањамо кад на једну кад на другу страну, и тако остајемо читаве, а ви велики, противстојећи силнијим од себе, није чудо да падате и сокрушавате се.“ Наравоученије „Господ гордим противит сја, а смиреним дајет благодат.

Мало потом намери се негде на убијена орла, кога већ црви једући међу собом говораху: „Дивно чудо, и сами високопарни поднебесни орли за црве су на свету!

Онда сва дружина, видећи га сасвим ћелава, начну се смејати. Тада и он смејући се с другима, рече: „Хе, браћо, није чудо што ме туђе власи издају кад су ме и моје исте издале!

Гди су стари?“; те лише, што је за веће чудо и сијасет, ово се највише од оних чује који нити знаду (штоно вели Црногорац) мајде ђавоље мрве ни шта су стари ни

у Риму начине у свом манастиру статуу Христову, у које главу метну сунђер, па кад би хотели да Христова статуа учини чудо и да плаче — воде у сунђер, пак суза колико хоћеш!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И

ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА 195 СИЊАЈЕВИНА 196 В 198 НА

није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора! ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ Кроз клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и

Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове? ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

или не трчи унутра да пали и пљачка, но стоји на брду, као ја на брду код топова, врло му је лепо било гледати божије чудо, како сва варош уједанпут пламти.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нисам оно чудо видео никад! Толике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... — А шта је то било?

— упиташе остали. — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле... Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их. Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...

— рећи ће један од сељака. Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!... Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. — А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан.

нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.

Догоди ли се несрећа да лупи који куршум чудо у облику феса, тада му и газда покуњи нос као ћуран кљун, а фес се запуши но не плане, јер то не допуштају милиони

Да се барем човек, на прилику, нада, па хајде де, него тек бахне ти, што се тиче, неко из небуха!« И као за дивно чудо — поп Вујица некако увек затече учитеља Грујицу или за ручком или за вечером, или ако не то, а оно да пије кафу, вино,

Што се тиче на прилику — смејао сам му се шта чини с њима;... А што му иде свашта од руке — чудо је! Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком сланицу, неком тучак,

Паде му на ум како је поп јуче прошао навише журно, па Тек помисли: »Што ли ово јутрос нема попа! Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!... Док сто ти Живадина, носи јеину под пазухом — живу. — Добро јутро, учо!

— упита Сава смејући се. — Ја мислим само је мене будио. — И јамачно дао си му? — Дабоме. — ако учини како чудо ноћас?... — Не бој се... Знам ја шта ће му. Него дела, облачи се. — Да се облачим? — упита Никола узбезекнув се.

— И још укћи опако страшно, дебело, знаш... Но, де, шта си зинуо, да се не дангуби!... — Ајде да и то чудо буде — рече Никола ни сам не знајући шта ће. — О, напасти ноћас!... Узе вериге за крај, па јуриш око куће.

неки, опет, рекоше да треба јавити власти; неки мишљаху да не треба бунити народ, него да они сад одмах оду и да то чудо какогод ухвате, па онда да јаве власти.

И тамо-амо сви присташе на ово последње, то јест да сад одмах оду, и да какогод ухвате то чудо. Одабраше се њих неколико понајкуражнијих, па неко колац, неко мотику, неко оплавак и хајд' навише у шуму.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... Ето, таква је била Мачва. На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву

Иван умукну. Саже главу и пониче ником... Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји... Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.

Чуда су те жене чиниле! Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове. Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...

Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. — Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. — Чудо! — рече кмет.

Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. — Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. — Чудо! — рече кмет.

Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан. Није никакво чудо било наћи леш на путу. О томе се више није ни водило рачуна.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити.

Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име. Радојку зове џерима, а ђеду јевтика. Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу.

Арсен се тако упрепастио и збунио, да се попео на орах, сакрио се у лишће, па гледа невиђено чудо. Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову.

Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући

Попа се клони, да је чудо. Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч проговорио. Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — А сваки поп чудо што воли крофне! Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете

тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик... Чује се још од винцилирове куће ларма у кући. Једно чудо... — О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија.

Чује се још од винцилирове куће ларма у кући. Једно чудо... — О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија. — Та знам, знам, ал’ опет...

познавао неколико вештица у том и околним мест а, био посредник између угодника божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!

’Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо. — А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак. — Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.

Како је у ово село, као и у свако село, мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је

« Кажи да се јавио однекуд из комшијског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфле; остале само, кажи, штруфле

А и јесте било чудо и изненађење! Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на

селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се бáба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде,

Уосталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај да њеној Јули пасира тако што.

— Чудо, госпоја-Сидо... кад сте баш така »чисменка Анка«... чудо да нисте понели са собом поред »шнуфтикле« и какву опирачу.

— Чудо, госпоја-Сидо... кад сте баш така »чисменка Анка«... чудо да нисте понели са собом поред »шнуфтикле« и какву опирачу.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Увек чист, утегнут појасом. Рукави му, и ногавице, ако не дугметима а оно врпцама увезани, стегнути. И за чудо како је био леп, наочит. Само кад иде, иде згрчено, кријући се, све уза зид и једнако трепћући и шмркћући као на плач.

Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њега ширио онај планински, чист, на мајчину душицу мирис. За чудо како је био питом.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Упрегну и оду. Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном. Није чудо, има госта младожењу! Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила.

— То ми је мило, а шта је томе узрок? — Све што год је на вама. Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио. — Ви се само шалите!

Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати! Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом. Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати? — Богме, не могу служити — не знам.

Свуд је први у колу. Код таквих прилика није чудо што је Свилокосић добро приман у кући Рогозићевој, па и код Ћирковића.

Што Свилокосић у једну и другу кућу долази, ниједној се не допада. Није чудо, снаха и заова, па један гост — Свилокосић — а два тањира. Алка оде једно после подне к Мици па се разговарају.

Снуждении седе па тужакају. — Јеси ли то чудо чула што учини Миливој? Толико добра сам му чинио, па да ме изневери, неблагодарник! — Да знаш како је мени!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Само ми чудо да га тај рат ни мало није опаметио. Најбоље би за њега било да остане у војсци, јер школу није свршио и никад је неће

Африка

нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море. Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски

појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.

живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.

Дух Сумангуруа влада над саванама, ракама, кајманима и ноћима. И никакво чудо што код црнаца тај рат играју и жене, док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан

И никакво чудо што код црнаца тај рат играју и жене, док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан догађај представља гротескама а један весео јадиковкама.

“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати

Данас црнац са Сенегала представља чудо размажености, неваспитања и самоуверења. Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим

Не знајући како да сачувам себи ово истинско чудо од декора, ја га снимам лагано, обрћући се око себе, у чамцу који се љуља.

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Убием си! (Трчи.) Убием си! (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО ПОЗОРИЈЕ 1. ЈУЦА, (мало зашим) КАТИЦА ЈУЦА: Ово чудо јошт нико није видио; онде се циганише и штеди гди је највећа опасност.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Имали су да предаду све, до последњег ножа, и чудо је било, право чудо, да су то и извршили, без поговора. Одузета им је застава, али су им они њихови барјаци – јер су,

Имали су да предаду све, до последњег ножа, и чудо је било, право чудо, да су то и извршили, без поговора. Одузета им је застава, али су им они њихови барјаци – јер су, веле, црквени –

Трифун је тако, последњих дана маја месеца, имао да гледа чудо и покор. Био је немоћан, да им помогне, а проклињао је своју судбину, да мора да их гледа, како их на Бегеј терају

Била је десет година у браку. За чудо, првих, заносних, година, тога брака, она није родила ни једно. Али, после, изненада, дечица почеше да се котрљају, по

Исакович је имао памћење, за чудо. У полусну, њему се чак чинило да је тај женски корак пред његовим вратима застајао, да је неко локот пипао, на

Варвара се чинила скрхан, љиљан, у цркви, при венчању. А Павлова се млада појави као право чудо. Та, дотле тако тиха, повучена, тужна, девојка, заигра као луда, не скидајући ока са мужа, а заче већ прве недеље, у

Они су се, на коњу, пели на спратове у Варадину, а скакали, у седлу, са понтона на Дунаву, у воду. Било је чудо, да је све стигло живо. Од пиштоља хусара у тим сватовима одјекивали су сокаци.

Срећом, хунгарска кола су издржала све то, и све се добро свршило. Глас Павлов је умирио ајгире, као неко чудо. После се причало да су фратри били проклели ту свадбу, и да је коње поплашио фратар, који је био дигао фењер, и

Велика је брига за родитеље, имати удавачу. Отац би хтео да је уда за једног, маторог, брата госпоже Монтенуово. Није чудо да шипарице, кад хоће, силом, да их, тако, удаду, зажеле да се бар, пре тога, мало проведу.

Мајор Јоан Божич учинио се био Павлу прави Бечлија. Канделабри, који су блештали у трпезарији, чинили су се право чудо Павлу, који је такве полилеје видео, да висе, само у храму.

церемонијално руку Домаћица му је рекла да га је Франциска, коју сви у кући зову Францл, заљубљено гледала, што није чудо. Ни она, каже, тако матора, не може прећутати да никад у животу није видела лепшег, хрватског официра, удовца.

Павле је био изишао на улицу ћутке, а пустио сабљу да му се вуче по калдрми. То је у Бечу било чудо невиђено и људи су се за њим освртали.

Теодосије - ЖИТИЈА

А старац, чувши за чудо са божаственим младићем, и омивши своје преподобно лице многим сузама, говораше: — Овај је младић, децо, Божји

А митрополит, чувши ово, сматраше то за чудо, Богу одаде хвалу, и чешће призивајући светога љубављу се његовом наслађиваше.

Видевши опет ово самодржац и благородни који су с њим дошли, чудо што чудеса превасходи, плачем плач подизаху. Бојећи се светога у олтару, без метежа, ћутећи, кропљаху земљу сузама.

Тако и кроз ове свете данас од Господа догодило се чудо пред очима нашим, велим — преко преподобног оца нашег Симеона и господина брата мојега Саве.

Сматрам да га је Господ тако водио тамо, да се и тамо прослави и диван буде када преко свога угодника чудо учини. Када је дакле дошао краљу угарскоме, био је од њега примљен са великом чашћу.

А свети дође у Велику Кесарију, и поклони се на месту где се Господ наш смилова на народ, и чинећи чудо, по јеванђелској повести, са пет хлебова нахрани пет тисућа људи, осим жена и деце.

А цар и они који су с њиме били, видевши чудо, прославише Бога због онога што се догоди међу њима. А свети освети и просветли просвећењем крштења Христова и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Зато није чудо, што у противном случају постају уопште незадовољни, често жучни, и живот тешко и горко проводе. Ова је сува сујета

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Дрско се угура поред самог човјека с мишем и поче да виче: — Овамо, народе, да чудо видиш! Младог лава продајем, дивно лавље маче!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки

да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не умеш да се волиш 9 Бежи чудо И трагови нам се уједају Уједају за нама у прашини Нисмо ми једно за друго Стамен хладан кроз тебе гледам Кроз тебе

смо крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.

ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.

глогов колац у теби Једино што у теби могу бити У теби квариигро у теби безвезнице Не повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си нож под мараму Прекорачило црту подметнуло ногу Покварило си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу

подметнуло ногу Покварило си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се растуре Не шали се чудо с чудом Врати ми моје крпице Ја ћу теби твоје (1955) БЕЛУТАК БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се

Нисам га слушао. Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи. Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав.

ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео чудо као ја. - Ниси ни могао, тата! - пришла је Јасмина и ухватила га под руку. - Он је уникат!

Упитах се шта је могао бити тај човек пре него што је постао ово чудо у орману. На другом крају ходника око нечијег транзистора један од млађих разреда организовао је такмичење у игри.

Упитах Неду шта мисли да постане кад заврши ово чудо од гимназије, а она сањиво одмахну главом. Тренутак или два чинило ми се да ме није ни чула, но она рече да није

- Злата тамо нема. Мораћемо да се снађемо на другој страни, или да пођемо ауто-стопом кад се заврши ово школско чудо! - Ако се заврши. Ако не останеш да бубаш физику до августа!

сасвим мале деце, а онда насмејала рекавши да ћемо отићи, не одмах, не овога часа, потребно је завршити ово школско чудо и припремити се, наравно, и то. Држала ме је за руку, принела је својим уснама и угризла. - Ми нисмо бегунци!

Једини Бог у свету без богова још је само писац. Почињао сам да се смешим, а Рашида ме је погледала као чудо. - Даћу им нове животе, Рашида! - рекао сам. - Коме? И како ти неком можеш дати нови живот? Ниси ти Бог!

је већ излазило на одмор и Неда ме је повукла за рукав рекавши нешто као: „Пусти тог човека, Бодо, свако воли неко чудо!” - осмехнула се и прошла, аја сам остао да се питам је ли мислила на Рашиду или Грету. - Ти, бубо божја!

Сада је овај рекао да сам кукавица, а Рашида ме је посматрала као сто седмо морско чудо. Тај наш луди план о острвима Јужнога мора! А шта ако од тога не буде ништа?

- рекла је Рашида на одмору између часова и осмехнула се. Атаман је, ослоњен леђима о кајсију, пушио неко смрдљиво чудо, док су клинци из млађих разреда трчали око дворишта тренирајући за предстојећи крос-контри.

Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо! Господар Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за

— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо. Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу.

— Ви сте јако ослабили! — Није ни чудо, три недеље лежати! — И лопови вас напаствовали? — Чула си од Саве кочијаша? — Већ пре тога читали су у новинама!

Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока. Није ни чудо. Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита. Профит је другу узео.

Но није чудо. У таквом изобиљу, свуд тако примљен, у друштвеном животу био је такав на ког је отмена публика рачунала, и он је том

Али у друштву веселом лако опет заборави, готов је одмах на играње. Није чудо. У детињству растао је међу женскима, сестрама.

Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају. И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети. Да је какав, значај му је мушки, не као у Шамике.

Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети. Није ни чудо: Шамика, такав дандy, покрај финих Талијанкиња! Научио је брзо и Талијански, јер талијански се језик лепи.

Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра, рођеног Пољака, који је у Кошици „фајерпикет” командирао, па после

Њено ћутање говори. Посејао је песму у срце. Па није ни чудо, Шамика је већ у Кошици свирање добро проучио, а у Венецији до савршенства дотерао. Па оно његово талијанско „тремоло”!

Изгледа јој Шамика међу незграпним калфама као рузмарина крин. Није ни чудо, онај његов створ, та лепа ношња, тај његов племенит ход, тај аттітуде, — све то јој се ужљебило у срце.

Катица је била васпитана девојка, смиреног, али елегантног понашања. Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу. Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину.

Црњански, Милош - Сеобе 1

да је Исакович био љубимац, као и цео Дунавски полк, на двору Александра Виртембершког, па су сад чекали, као на неко чудо, да виде: је ли остао код Принцезе незабораван? Било им је жао да се у тим надама преваре.

Удари помор у овце, помор у дебеле свиње, жене се разболеше на дојкама, начини се чудо и покор у околини. Све помахнита.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА 50 ДЕРВИШИ СИНАНОВЕ ТЕКИЈЕ 54 БЛАГОСЛОВЕНО ВРЕМЕ ДОСАДЕ 58 ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ 62 ПОРАЗ 66 СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ 73 САГА О КОЛОНИСТИМА 76 29. XИ 1972.

Заједно, а свако од њих тако далеко! Гледао их је као неко чудо. Још је имао толико тога да исприча да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана;

– Не вреди... — процеди Пуфко. — А и одакле нам лова? – Једино би нас чудо могло извадити! – Само чудо. – Чуда се дешавају... Знаш ли када? – Када?

– Не вреди... — процеди Пуфко. — А и одакле нам лова? – Једино би нас чудо могло извадити! – Само чудо. – Чуда се дешавају... Знаш ли када? – Када? — улеће наивни Бел Ами, осми пут у току дана. – Никада!

– Када? — улеће наивни Бел Ами, осми пут у току дана. – Никада! — каже Пуфко у наступу суманутог смеха. Али чудо се малочас догодило пред њиховим очима.

– Никада! — каже Пуфко у наступу суманутог смеха. Али чудо се малочас догодило пред њиховим очима. Чудо које је изабрало време петак, време подне, време августа 1959, време Сарајева. Несхватљиво чудо.

Чудо које је изабрало време петак, време подне, време августа 1959, време Сарајева. Несхватљиво чудо. Две дангубе више не мисле на онај живот, устрептали облак начињен од сувих птичијих тела.

– А тако би било добро да певуши Бел Ами протежећи се у столици. – О, завежи, молим те! — каже Пуфко. ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ Када су Пуфко и Бел Ами сели под сунцобран кафане »Парк«, улица је била свежа, тек поливена.

Гледају за њеним прашњавим петама и узбудљивим боковима. Пропустио си највеће чудо у животу... – Завежи! Бел Ами се протегне: – Будала... права будала! Да је то казала мени... – Било би исто.

»Налазим се у чуду...« мисли Бел Ами. »Мени се најзад догађа право правцато чудо. Једанпут у сто година, једанпут у милион година, једанпут у животу...« Свлачи мајицу и пада у фотељу.

Било је то право мало чудо. Речи као да су провалиле брану од зуба, један сасвим другачији, бриљантни Бел Ами почињао је да изводи сложене фигуре

Прашњаво гвожђе са орнаментираном визијом неког аустроугарског архитекте, који је требало да представља чудо љупкости, баци заиста чаробну сенку на њено лице и трепавице са којих се цедио снег.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Није, дакле, чудо што се тога јутра помишљало да је „принцип“ утекао!... Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: —

Па онда што је тај Крцун знао напамет пјесама, прича, пословица, загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика

поља његушког и кад стадоше, Крцун испали малу пушку и викну: — Благо мени данас и довјека, е по анђелу прорекох чудо једно! Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо!

Ћоро одговори: — Човјек из свијета као и ти! Тада проговори први пут, а на чудо свјема, рече то озбиљно и суморно; па, као да га баш то подбоде шта га сви гледаху у чуду, настави: — Био је тај

На своје велико чудо Јанко ту дознаде да је и Милица кнежева тако вјерена с једнијем Цуцом, али да се о томе живо ради да се вјеридба

— прича трећи. — Занаго, без самахне божје помоћи, ту не помаже људска памет! — вели четврти... — Па ето биће једно чудо више. Онај голобради посматраше испитљиво свакојега, чим би који започео говорити. — А шта мислите, што он сад ради?

Тај ти зна све главаре у главу и по имену, чудо једно! — Онда је добро! — заврши владика и пође. Чим крочи на ходник, забрујаше сва звона.

Поп канда занијеми за тренутак од чуда, па махну главом и прекрсти се. И рече: — Е ово јест чудо!... Муштулук, Јанко! Одмах муштулук! И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто?

Кнез одмахну главом: — Хвала богу, што ли му је? Дајте, наставите ме како да га разговорим? — Јест чудо. Невеселији, да-ти, не бјеше ни на робији! — Да му не стижу из дома какви рђави гласови! — запитаће Стево Бојов.

— Ја мним ништа друго није, но се човјек зажелио својих домаћих и својих адета — рече Рако. Вуко придаде: — Ама за чудо ми је што од њеког времена не мари ни за своју нову кућу!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Колико сте онда, то јест, профитирали? МЛАДОЖЕЊА: Не знам. ПРОВОДАЏИЈА (за себе); Мазгов! (Јасно.) То је чудо да никада неће, то јест, да каже колико кад профитира.

МЛАДОЖЕЊА: Јесте ли били кад заљубљени? ДЕВОЈКА: То не знам шта је. МЛАДОЖЕЊА: Чудо! ДЕВОЈКА: Код мушки верујем да је чудо. Они се у сваку девојку заљубе, коју год виде.

ДЕВОЈКА: То не знам шта је. МЛАДОЖЕЊА: Чудо! ДЕВОЈКА: Код мушки верујем да је чудо. Они се у сваку девојку заљубе, коју год виде. МЛАДОЖЕЊА: Зар нас држите за тако непостојане?

ЖЕНА: Камо среће да те нисам ни познала. Муж, пак ни капу жени! О, је ли видио ко на свету ово чудо? Пак јошт узео он ту да се бури; мислиш, не знам ја мушко лукавство?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Над дечјом песмом вазда лебди тај неухватљиви дух живог и стварног читаоца, па није чудо што се, у настојању да се он задовољи, уместо до једноставности лако стиже до празнине и малоумних будалаштина.

причалица и врдалама, добија наступ вредноће; деда Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му

на мркој ораници”. А та два перца на просушеној бразди чудо су непојамно, почетак једне тајне која, не имајући разрешења ни краја, надахњује радошћу.

Он наивно повезује, детињасто нагађа; за дивно чудо, подоста погађа. У дочаравању битног квалитета неког гласа, песник ређа речи по алитерацијском кључу; у свакој од њих

мишљење, имати потпуно поверење у своја чула и у своју главу, ослободити се стидљивих обзира и стега, веровати у чудо не очекујући од других да га потврде, ићи онамо куд уобразиља хоће и не сумњати у пут, то значи учврстити веру у

То је књига која гаси једну од наших најјачих и најстаријих жеђи, па није чудо што јој се враћамо у разним добима живота, и што, кад год је узмемо, завапимо за даљинама, за неким другим, далеким,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Отуд није чудо што неваљали и покварени, а такови има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и

НАНЧИКА: Како би ја најлепшу моју пљуну поцепале? ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, слатка Нанчика... Али није никакво чудо што тако говорите, кад вам је и име туђе. ДЈЕЈСТВО ДРУГО 1.

То је добро, него је моја партија пропала. Чудо ми је с ким се помешао — с којекаквим банкротима и трговцима, а најпре су ми само немеши правили кур.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ни чудим, него само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде што је за валу, што ли за куђење, што ли је за чудо, што ли за подсмије(х).

Србином и тврди да благодарећи њему Европа ставља Србе у ред најпоетичнијих народа; српске народне песме су »право чудо језика, стила и поезије, јединствене у Европи«.

Милићевић, Вук - Беспуће

На велико чудо свију, Маројло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Ја платила, а ти пила, — вели Шваба. — Охохо! — вели Јова. — Ама је слатка! Татлија и кајмаклија! Није ни чудо, кад је муфте! — вели Јова, па се глади по трбуху. — Охохо! Да бог поживи петога џандара!

Да узајмиш, и не вреди, јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо! Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!

Максима није разумео свет, па није никакво чудо што је чак и баба Стојна, гребенајући вуну, осудила методу Максимову кад је од свога унука чула како и шта уче у школи.

А како је сада интересовање за Буре било врло велико, то није ни чудо што су се у Бурској кафани почешће певале уз гусле и слушале песме о бојевима и победама бурским над Енглезима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже И чудо га снађе: „Јао мене, и до сада Шета ја по горе, Али не чу још никада Да славуји зборе.

ли уста, Каква рука, каква коса пуста, Какве груди, а какво ли чело, Каква нога, какво вито тело, Па још око, оно чудо веље, Око ово срце ми умори!

Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса, Оде злато, чудо од чудеса!

(1844, јан.) ЂАЧКИ РАСТАНАК Неси, бреже, чудо ти за око, Не дижеш се до неба високо, Неси гора умилнога латка, Кад ко шеће да је шетња слатка, Ни се вода са

се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика!

Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј

Збогом горо, збогом стене голе, Збогом чудо красно и сувише, Шта ћу јоште да тумарам доле, Те красоте већ не нађо више!

“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика, јаук: „О пусти нас, пусти!

Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио? Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо

Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да

Амо брже потеци, навали! Глете, браћо, ту рукотворину, Глете, браћо, чудо и милину, Глете, браћо, пута тог згоднога, Глете тамо цвећа народнога, Амо живо цвећу поитајте, Па га с' млади

Неће више, неће бити тако, Биће чудо, ал' биће инако: Од сабље ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити с касним пролазником, сељаком, особито с грешном женском чељади, која су и без раскршћа увијек близу некаквом

За свако „свјетско“ чудо и покор он је сазнавао посљедњи, прекасно, кад то више ни за ког није било ни необично ни саблажњиво, а њему се тек

— Па да промијени човјек. — А што би мијењо? Мијења се кобила кад неће да вуче. Какво је онда чудо што дјед није успио од Саве ништа извући ни својом напоменом о „беспослици“.

Ехеј, с главе скинуто, испод репа извађено, нит му старо кашље, нит нејако плаче. И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да

Како и не би, повјерен ми је тако важан задатак, читава војска на мене чека. Није чудо што су уз пут, заједно са мном, подскакивала околна брда, куће и плотови.

на ону страну куд му измаче посљедња узданица и ослонац, трезвени брат Сава, који је, ево, на крају и сам повјеровао у чудо. Види га, топи се и нестаје у сутону, измиче неповратно као читав овај невјерни, лаживи живот.

Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће. — Вала ћемо је пошљокати, па нек се и то чудо прича — диже руке дјед предајући се поново разгаламљеном неуништивом животу, који је тако бучно и безобзирно јуришао

Више су се бавили њиме него, боже нас прости, самим светим Киријаком Михаилом. Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску

Какав му је само унук, намишљалица и фантазија, не би било чудо да се и добри дека повукодлачи. Кад смо, напокон, кренули напријед, сељачак се присоши уза ме и, кад се у разговору

Друкчије их нећеш истјерати. Момчина буљи у боцу као у чудо и бобоњи: — Ама, брате, ја никад нијесам кресо шибице, не умијем ја то. — Нијеси кресо шибице? Па пушиш ли ти?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Па да видимо: неће он стићи ни камен на камен, а ја ћу и чудо веће од Стамбола! Где женско зашушти, ту замирише и погача, замирише лонац пасуља, зазелене се дудови, под

Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу. (Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање! ХУСО: Докле си јахао? СУЉО: Докле ми је речено. Све док их нисам угледо. АХМЕД: Има ли их много?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Запитајте ма кога за њега, и сваки ће вам одговорити: „А, то је наш Димитрија!“ А тај њихов Димитрија беше за чудо, к’о нико развијен.

— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. Она се диже и оде у собу. Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован задај; и све то чудо, сав тај комешај, у један лик да сложи, један лог, и учини, — Шекспира створи бог.

Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над?

Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над? А кога зову, кога ли маме синови таме?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене.

Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађег царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.

Кад дође у град сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ни један чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их

и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше па ћеш видјет чудо од коња! Краљ скупи око коња своје великаше да му га виде.

му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке краља ђаволскога и хајде скупи све своје великаше па ћеш виђет чудо од струке.

Кад се добро спремио н узео доста новаца, пође на пут. Ишао је тако дуго времена, док дође у једно мјесто и види ово чудо: човјек један врло се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много

Отален пође даље и путовао је врло дуго, док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију жито, жито одмах никне, а они га онда запале па изгори.

То се све догоди док би набројио пет. Отален пође даље и послије многога путовања дође у треће мјесто, гдје види ово чудо: преко поља лете овце, а на њима јашу људи, и то тако да непрестано скачу с овце на овцу, и то је толика велика

Дакле чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема

лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим какво изгледа то чудо. Тако и буде. Кад су сјутрадан Таригора и Кривигреда отишли у лов, остане Краварић Марко код куће да сигурава ручак.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

(Светозар узме хартију и почне писати.) МАКСИМ: Ето, куме, човек мора и преко своје воље да фали своје чудо. КУМ: Бре, лако је теби, али како ћу ја? Пак јошт док чује да сам сведочанство дао. СОФИЈА: Пак зашто дајете?

СОФИЈА: Кад нисам лепо обучена. СВЕТОЗАР: Тко зна. Збогом! (Одлази.) МАКСИМ: Е, куме, бар ћемо и то чудо доживити да видимо добру жену. СОФИЈА: Богами, како су мужеви брзи са сведочанствима, биће и доста.

СВЕТОЗАР: И опет, кажем вам, нашла се једна, која је достојна награде. МАКСИМ: Па која је, да видимо и то чудо. (Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао!

СВЕТОЗАР: Ево новци. (Проспе дукате по асталу.) МАКСИМ (врти главом): Чудо, заиста. ЈЕВРЕМ: Но, сад само реци, да немаш добру жену! СВЕТОЗАР: И о томе има нешто.

Но, шта оно рече да чувамо? ИСАЈЛО: Разум. МАНОЈЛО: То ми је за чудо. Зар није разум у глави? ИСАЈЛО: Он ми увек говори, кад полази куд, да његов разум оставља код куће да седи.

(Приступи к вратма и смешећи се пази шта слуге раде.) Кукавци, како су се забунили! Али није ни чудо кад слуге траже газдину памет. ПОЗОРИЈЕ 4. (ИСАЈЛО И МАНОЈЛО, ВРАТЕ СЕ И ПРЕЂАШЊИ) МАНОЈЛО: Еј наопако!

Да се повратимо на наш разговор. Није нимало чудо што у Енглеској људи од глади умиру, кад се узме да је земљедјелие пренебрегнуто.

СТАНИЈА: Нећу, нећу! ЉУБА: Ти си се од пута разболела. СТАНИЈА: Од јед, од чудо. ЉУБА: Ајде да ти наместим, па да легнеш. СТАНИЈА: Мани се, кјерко, да си ми по богу сестра.

(Одлази.) ЉУБА: Видиш мајка, ћирица, па се и њему допада театер. СТАНИЈА: Ама које је то чудо? ЉУБА, Начине лепо собе, сокак, тавницу и што год оћеш; па онда тако раде, канда су живи.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

— Је ли, дакле, чудо, моје високопочитајеме матроне, да се сада не расрдим и у љутини штогод против женског пола напишем, за које се после

ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном? ПЕЛА: А шта имам заповедити, ја видим да је све лепо уређено, а постељу сам сама

Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.) И то је чудо да пре подне у шетњу иде, ко јошт изјутра у шетњу одлази? СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О драгоцено мало чудо света Коме се жиле чудотворне суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у

Опрости ми то шаптање у тмини, У созерцању таштине, што иште Насушно чудо које светлост чини Кад усред мрака ствара уточиште; Опрости, али боли ова шака У зглобу пререзана, ови прсти Којима

моја рана; Опрости преступ моје пролазности Која се чуду као правди нада, Опрости мојој кости, мојој злости, Али учини чудо. Овде. Сада. (18.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

си положила из цуга све тестове, па мама после казала: „Није што је моје дете, али учитељица ми каже да је то заиста чудо и да још ништа није слично срела у свој ој каријери! Богами!

И шта се дешава? Наиђе неки глисер „Крис—краф“ доле иза моста, подиже чудо једно од таласа и ми ти се лепо потописмо! Чабар.

Можеш то да назовеш како год хоћеш,“ казао је, „ а то зовем казненом експедицијом у малограђанским водама!“ Чудо једно колико је презирао свет око себе!

— Како је овде романтично! — процвркута једна месечарка у бунди од синтетичког астрагана. Чудо једно што је свет навикао на шаблоне. Чим се нађе у некој куполи пуној промаје, одједанпут му је све тако романтично!

Измешасмо се тако са најфинијим светом у вароши. Чудо једно колико је ту било финог народа! Једанпут, на мору, измерила сам количину сопствене отмености.

што веома личи на готски дворац када га сања неки историчар уметности под температуром од четрдесет и два степена. Чудо једно! Испред куће затичем типа, носиоца мексиканских бркова првог реда, како цепа дрва на пању.

Његов гарнизон у равници, такође. Најзад, после обимних припрема, покушала сам камиказе-потез и, за велико чудо тај фазон ми је сасвим успео!

Прерушио се у такозваног малог, радног човека — чудо једно од скромности! Крагницу од кошуљице избацио преко ревера сакоа да што више личи на синдикалца, а по реверу

Вратили смо га удруженим снагама у његов ћошак и ја га обрисах пешкиром, баш као да сам његов лични тренер. Али, чудо једно колико је тај „Зануси“ волео да база по кући!

Када је тек купљена, била последња реч модерног осветљења — право чудо технике! Данас — носталгична старудија! Е па, ако се малчице, као, издвојимо из свог времена и завиримо у шта ти ја

Те се мачке, наравно, јуре по собама с момцима што од одеће носе за ту прилику једино ланчиће са златним кључићима! Чудо једно колико је руља подлегла чарима жур-пропаганде! Све оно што би волели да се догоди њима — приписују вама!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ГЊИЛАНЕ 26 А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ 28 ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ДУД СВЕТОГА САВЕ 29 ИИИ 31 САН О ПОВЛЕНУ, ІІ 32 ЧУДО У ЗАРОЖЈУ 33 ЈАБЛАНИК, І 34 БОРАЊА 35 ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА 38 КЉУЧ ОД КУЋЕ 39 І 40 КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО 41 КУЋНЕ ДУШЕ

ПАТРИЈАРШИЈА: ДУД СВЕТОГА САВЕ 29 ИИИ 31 САН О ПОВЛЕНУ, ІІ 32 ЧУДО У ЗАРОЖЈУ 33 ЈАБЛАНИК, І 34 БОРАЊА 35 ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА 38 КЉУЧ ОД КУЋЕ 39 І 40 КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО 41 КУЋНЕ ДУШЕ МИРИС 42 МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА 43 МАЛА

(Други преде, трећи мота танку жицу од живота.) Широм гробља зује кости оживеле од звучности. ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост. Са зреника сјакти кост. Прелазећи сунчев мост у Зарожје стиже гост.

А све потом што се чује муња палцем потписује. ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси.

А све потом што се чује муња палцем потписује. ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси.

Наткриј, вишњо, И тополо, сентандрејско симбол-коло МАГАРЧЕВ БРЕГ Неси, бреже, чудо ти за око...! Б. Радичевић: Ђачки растанак Ни градина нити леја. Скрајнут крчаг - Сентандреја.

“ Чадорје брежја, плакат изложбен, врисак узбурка. (То пијан, можда, пребија жену, очајем сморен.) Налетно чудо, у лику моржа, баштину хара. Палеж! Похара! Гори намастир у метатези.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО ступи, мало затим ЈЕЛИЦА МАРКО: Хм! То ми је врло чудно! да свашта зна, да је тако учтив, паметан... чудо заиста! (Јелици, која долази.) Како ти се допада тај барон, Јелице?

О том су, каже, све француске и шпанске новине говориле. МАРКО: Чудо велико. Кад би хотео код нас остати, волио би него богзна шта. ЈЕЛИЦА: О, татице!

Мита: Е, у царском двору знате да су сви великаши, пак није никакво чудо што је и царица била велика, или, као што сам чуо, од свију највећа; јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Изгледа да је то човек невероватно енергичан. Чула сам да је право чудо. — Може се рећи да је то више но човек. Он је један од ретких људи у свету. — Виђате ли га још?

Цело село се забавља његовим причама. Ћутали смо један тренутак. — Да, то је он; чудо, како ми је изгледао много дебљи, толико је снажан И црвен.

— Али да нисам питао, ви ми не бисте рекли да ме се сећате? — Не, ви сте онда само прошли. Чудо је да се сећате. — Како се зове девојка која вас помаже у везиву? — Сагрера. Она је поред мене.

И има елемената који представљају живот, који су чудо, не само зато што постоје, већ и у односу према оној првој категорији.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

СКИТИЈА 6 СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ 7 ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА 15 У САМОЋИ ТУЖБА 17 ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА 19 НОЋ 21 БОГУМИЛСКА ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД

Реч ми се залуд открила и залуд бдења и знања кад ме нису са царским писмом на путовање послали. ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА Дигли су ме од обеда оскудног, извели у ветровиту ноћ и показали ми руком маслинастом: двери на

И то мало, изгледа, сувишно је. Али оно што је сувишно, постаје огромно. Чим је сувишно, заузима много места, и није чудо, стичемо утисак да смо огромни, све рад удела несумњиве сувишности. Зато је смањивање самог себе велика духовна вежба.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Одох ја! (Оде.) ПОЈАВА XИИ ПРЕЂАШЊИ, без ТРИФУНА ГИНА: Па то ће цео свет да се усели? САРКА: Чудо нећеш и ти, пријатељ-Мићо? МИЋА: Ама, ко каже да нећу?

ПРОКА (обраћајући се слици): Пфуј, Мато, срам те било! ВИДА: 'Ајде, бога ти, да не гледамо бар очима ово чудо! ТАНАСИЈЕ: Хајде, дабоме! (Одлазе у своју собу.) САРКА: А да ме пита човек шта ја чекам?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници знају шта им сада предстоји и, прибрано, готово накострешени, очекују и то чудо... воду. Уским сеоским путем, између њива обраслих високим кукурузима, кретали смо лагано ка прелазу на мртвој реци

Ми је прислонисмо на лафет, а она се пред њим скотрља доле. — Ама то је чудо једно — прича доцније Александар командиру.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Какво ли је ово чудо ?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи. Њему заклецаше ноге, стаде да баца

Све се надамо да дођете, да се видимо. Изиђе свештеник. За чудо и он беше исти учитељ... Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.

узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут. — Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га досад гледаше као право чудо. — Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице... Ах дај прво тањире...

Разлеже се врисак по соби... Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.

разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори: — Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре. Лекар оде, а Љубица уђе у собу. Веља се таман почео спремати за одлазак.

И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој. — Чудо му нису одузели ствари ? запита је мати.

Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора. Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу

још, још... Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање. Чудо је само како је не опазе... Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види И чује...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.

А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли дочекати!“ 17. Војевао бели Виде, коледо!

А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли дочекати!“ 17. Војевао бели Виде, коледо!

“ 149. Видјех чудо прије невиђено, Гдје с’ дјевојка са сунцем инати: “Жарко сунце, љепша сам од тебе!“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да

— За брата би дала мискал злата, А за драгог’ ђердан испод врата. 227. У Будиму граду чудно чудо кажу, На зло по јунаке, горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести;

однесе га: Аја, уја, пуста луња! Не носи ми војна мога. 250. Виђех чудо, а нагледах га се, Ђе иђаше патка поткована, А бијела гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду зелена

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

За мене је риба веће чудо него лађа! И ластавица је веће чудо него авион! СОФИЈА: Не прави се представа ни из чега!

За мене је риба веће чудо него лађа! И ластавица је веће чудо него авион! СОФИЈА: Не прави се представа ни из чега! ВАСИЛИЈЕ: Сваку реквизиту мораш дубоко да простудираш!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Цртежи његови утицали су, опет, као чудо. Виртуозни и сентиментални Фабрицијус, изгледао је сад бедно, крај њега, и само један де Вит (трговина риба), са

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе, жабе поскакаше у воду бојећи се да се не понови с њима то чудо што их је малочас снашло, а крава рикаше тако жалостиво и гласно да се чуло чак у село.

— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

) лаже све што је причао; али, за дивно чуДо, ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу истину. Ево како он даље прича.

Заиста, јединствен случај у свету. Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у хотелу 'Код миле нам напаћене отаџбине'.

соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за чудо. — Дакле, не можете да се сетите?! — рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.

— Ништа! — рече министар. — Баш ништа? — Шта би!... Народ као народ! — То је дивно чудо! — рекох. — Тхе, оно, ако хоћете право, народ је ипак у ћару! — У ћару? — Разуме се! — Не разумем! — Проста ствар.

Каква ли је то опет школа у Страдији? Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сâм, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик и да му је одређено у клубу да научи

„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

СТРАШНА НОЋ Звали су га »византинцем«, и чудо што му је тај надимак доликовао. Вазда превијен, трља руке, обара очи, клања се и клања...

Није ни чудо! Одједном настадоше некакве промене, и једно јутро пуче глас: »Долази нам за капетана стари Бурмаз!« Да је наша

по другим местима, док једног дана не пролете Саво Сарук кроз чаршију, вичући: — Трчите, људи, пред Тапурову механу! чудо с капетаном... — Шта је, море? — истрчава народ из дућана и пита га преплашено; али он већ одмак'о далеко.

Према томе није ни чудо што се мој дух, нашав овако подесно земљиште за своја вежбања, одмах дао на посао. Не знам колико је трајала ова

— Чудо те није господин Андра изменио и ношњу: по свему бих рекао, да ова господа треба да носе ваше сукње а ви чакшире.

— Генијална мисао! — узвикнух од чуда. Приђох ближе да разгледам то чудо. Директор притисну дугме на једним колима ; врата се на њима одмах отворише и показа нам се на прагу један лепушкаст и

Није ни чудо, ако се у тако забачену крају нађе по нешто чега нема код осталог света. У другим селима, кажу, ретки су истински

— Пронеси га, Боже Спаситељу!... Свети Илија, небесни управитељу, учини чудо, молим ти се и пронеси га, да не изгубим душу моју, — шапуташе у себи чича Пера, а руке му грчевито хватаху влаће и

Хоћемо све поштено да платимо...! Осврнем се десно, а тамо још веће чудо: хиљадама буради поређано поред Саве. Винарски трговци журно ваде врањеве и чепове, а црвена течност куља у Саву.

Живко пусти чувара, скочи с пруге, па потрча поред насипа к станици. — — О Боже, учини чудо !... Моја мила дечица !... И он трчаше из све снаге, а за њим иђаше све ближе и ближе са грувањем и треском ноћни воз.

Прохтело ми се да живим, да накнадим оно што је изгубљено дугом патњом. Па... није ни чудо, што ми у почетку није срце много пријањало за рад...

Но за дивно чудо, Каја је врло весела, све јој се мили, па да видите и газда Милошу пође радња на боље откако му она дође.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (размишља): А, овај, новине? Зар неће о томе новине да пишу и да нададу дреку? СЕКУЛИН: Чудо божје! Званична исправка, па свршена ствар. Зашто је бог измислио званичну исправку, него за то?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Е, баш се тога човека ништа не тиче! Откад га дељем, па једва нешто мало! Него — није ни чудо. Друштво је криво. Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали!

А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало. Чудо! А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!

И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници. Ја сам с вама потпуно задовољан!

Мића је знао неколико за село потребних мајсторија. Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и

И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса. Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.

« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера. Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Јер сељаци испод горе Јелице Мисле да су бистри као пчелице, И да није чудо што је Весела У престоници дичној нашој успела.

— таква се ствар десила — нашло се по два, по три кила, те домаћин (ко да је уснуо лудо) неразумљиво продаје чудо.

У зло доба разгрнули сапуницу, постиђено Скупили се са свих страна, и авлија беше пуна, И видели чудо једно невиђено: — У лавору није било ниједног сапуна.

— Где био да био, спаси ме окова, Ишчупај ме из канџи караконџула!” „Наиђи, куме, направи чудо! Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

воду у своје старо и зарђало корито; зарђали гвоздени делови брода отпадали су у воду и сматрало се као право чудо што су се учасници експедиције вратили живи и здрави у своју постојбину.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха главара! Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо?

Свака наша шест путах одјекне, а џефердар Томановић-Вука девет путах једнако се чује. СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци!

И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно. ОБРАД Виђесте ли чудо и знамење кâ се двије муње прекрстише?

Ова мишца једнијем ударом престол сруши а тартар уздрма. Паде Милош, чудо витезовах, жертвом на трон бича свијетскога.

У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио! На чудо сам и ја на сан био бранећи се од некијех пасах, и пет шест сам мачем пресјекао.

“ Докле свако за по грозд ухвати, принијеше бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бритву до својега носа!

Од жеље се сад наједох меса. ВУК МИЋУНОВИЋ Фала Богу, јест велико чудо! Видите ли овде у Котору баш овога Совру провидура и осталу господу млетачку?

Воли су ти кокош али јаје него овна али груду сира. Које чудо могу на годину кокошаках они позобати! Па погини у оно господство, спушти куле, а обриви брке, а поспи се по глави

Па се народ цио помутио, нико не зна што хоће да ради; помрзјело све једно на друго. На чудо смо и на јаде били раздвајући да се не искоље. Једва смо их овамо савили, еда како ви то претечете.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер. — Чу ли за онога?

Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим

Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену. И заиста, није се преварио.

Биле су спремне. Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.

— Тако ли је то? Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. И за чудо, опази како сада ништа не осећа: Ни страх, ни бојазан, ни гнев.

— Ту... Тако... Још... — И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи: — Тако... То овде... Тако...

Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара. Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.

И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И, за чудо! Тада ништа му не смета: Ни шум мртвих сêни, ни идоли пали; Сâм се пита зашто и шта да се жали? А један се осмех

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече Владика. „Но, видиш, господару, тај ми синовац Кићун слабодух и невиђен!“ Ђакон се умијеша. „Валај, заиста чудо, Господару... Знам га ја. Е Црногорца, на очи лошијега није, ја мним, рађало се у ове наше крше...

“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се не обрну. То је било старцима за велико чудо. Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла.

“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се не обрну. То је било старцима за велико чудо. Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла.

Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла. Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном.

Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ГЛУМА 360 А) СВАТОВСКА 361 Б) ВЕРТЕПСКА 365 В) ПОКЛАДНА 368 ИВ ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ 372 1 ЛЕК ЗА ЗУБОБОЉУ 373 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА 374 3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО 375 4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ 377 5 ДВА КУМА 378 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ 379 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ

дуел, — без маске, у циљу надговарања и надмудривања, или и без таквог импровизованог извођења („Лек за зубобољу“, „Чудо без чуда“, „Назови јунаштво“, „Двије мегданџије“ итд.).

Мајка те у мртве очи пољубила! Мајчино те млијеко губало! Мањи умро него што си се родио! Нашло те више чудо од смрти! Не било ти доста ни земље, кад се укопао! Не знало ти се гроба ни мрамора! Од тебе црни траг остâ!

два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За мајку му отишли сватови. 8. РУГАЛИЦЕ 1.

“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“. — Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене! 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти си данас био у чаршији, причај нам шта је новога!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.

Оно није моје, ходи да видиш.” Господар дође, и кад види какво је Бог чудо учинио, онда му рече: „Није фајде, мој синко! коме Бог томе и сви свети; ходи овамо ево твога блага.

Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама

Кад дође у град, сав се град слегне као на | чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их

Ово се чудо разгласи по свијету тако да је на хиљаде просилаца од свакуда приступљивало, али све залуду, и толико сила младића у

” Везир се врати, те каже цару шта говори говедар. Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то | за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима кћер, а он пита

граду, | кад на један пут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене.

Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: „Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, | дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?“ „Јесам, честити царе“ одговори најмлађи царевић.

“ Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико,“ па узме маштраву те му даде; а овај попије.

и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно чудо не снађе „јер је“ вели „она некака жена удесне руке тако да су моја сва браћа и сестре па и сам отац на пречац помрли,

Младић видећи то препадне се и упита свога друга: „Шта је ово? каково је ово чудо.“ А он му одговори: „Небој се, ово је све моје посестриме и њезине матере, па и наше, само теке знади да се ми двојица

И тако послије многога нуђења и мољења, он на чудо и жалост свију кућана не ћедне ни сјести за софру нити и шта окусити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер, заиста, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај од кога бојаху се и трептаху све земље, тај изгледаше као један од туђинаца, ништаван, расом

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић ЧУДО У „ШАРГАНУ” „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић ЧУДО У „ШАРГАНУ” Садржај И СЛИКА 3 ИИ СЛИКА 37 ИИИ СЛИКА 56 ИВ СЛИКА 71 В СЛИКА 99 ВИ СЛИКА 119 ВИИ СЛИКА 138

СЛИКА 3 ИИ СЛИКА 37 ИИИ СЛИКА 56 ИВ СЛИКА 71 В СЛИКА 99 ВИ СЛИКА 119 ВИИ СЛИКА 138 ЧУДО У „ШАРГАНУ” ЛИЦА ИКОНИЈА, власница приватне кафане „Шарган”, негде на београдској периферији; удовица, држећа, у

Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица!

ЦМИЉА: Што наопако? СТАВРА: А у шта би се човек иначе надао? Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк.

Дај те шкембиће! И не мораш увек палац думочиш! Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина!

ГОСПАВА: Испод креденца, иза ормана, иза шпорета, све мишје рупе! Није онда ни чудо што мишје цвеће! На тавану мишеви, у зидовима мишеви, испод патоса, у сандуцима, под креветом!

Одједном, изненађена, Иконија се окрене.) ИКОНИЈА: Ама чекајте! Овога ми крста! Видите ли ви ово чудо? АНЂЕЛКО: Какво сад чудо? ИКОНИЈА: Нестала говорница! АНЂЕЛКО: Каква сад говорница?

) ИКОНИЈА: Ама чекајте! Овога ми крста! Видите ли ви ово чудо? АНЂЕЛКО: Какво сад чудо? ИКОНИЈА: Нестала говорница! АНЂЕЛКО: Каква сад говорница? ИКОНИЈА: Однели га зајдно са говорницом!

ТАНАСКО: Ја би је слатко утефтерисо! Стално, несрећница, прича о удаји! Није ни чудо, мушкиње у рату, опустела нам Србија, мој господине! МАНОЈЛО: Па овај повређени, што су га малочас унели...

Па био ово Београд, или не био! ТАНАСКО: А шта да чекамо? Комору? МАНОЈЛО: Треба да чекамо чудо и чудотворца, ето шта! ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе!

ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе! МАНОЈЛО: Како смо ишли на север, погледај секцију, чудо је увек било испред нас! А сад, захваљујући форсираном маршу, ми смо стигли пре него чудо...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Пак ми није чудо другим народом, него се чудим српском сину кано може себе тако похудити и без сваке невоље просјаком учинити!

Гори јошт један пустињик к којему издалека долазе људи да им чини чудеса, и да нема д[а]на кад он не учини по које чудо. Није се друго за ме хотело; ово ми је доста било да ме подбоде и упали. Јошт један пустињик? Који чини чудеса?

Мојсеј на Гори синајској будући, а Илија бежећи по пустињи, била је потреба да бог с њима чудо учини. А што се усуђујеш спаситеља спомињати, то је твоје крајње | безумије.

Што си ти? Балавче једно. Пак [х]оћеш да бог с тобом чудо чини. Но, једна за стотину, или да једеш као и други људи, или — пут за уши.

Ништа није јадније слушати него гди даске око нас шкрипе и балвани испод нас јече. Чудо дивно како се не разглаве, те би нас било до ушију поквашени[х]!

П[релат]: „А није ли ти жао да те рибе изеду?” Ја: „Шта га сам и ја риба изео, које чудо да и оне мене једанпут изеду!” П[релат]: „Али су рибе за човека створене, а човек није за рибе.

и виденија од камена, као да су од воска изрезана, и од њи[х] сва црква као град некакав од дна до вр[х]а сазидата. Чудо да су је и за толико докнадили и завршили.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња. Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.

Сутрадан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење. Али, на велико чудо свачије, не помаже ни бдјење. Шкоранца се поче јављати још чешће. Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира.

Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар. А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!

Коњ оте мах и потече у сав трк. Онда видјеше чудо. Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га! Пушти! — довикују сви.

Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. Сад видјеше друго чудо. Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву,

Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима. — За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.

— прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему. За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно

— Он би сад бија усталац и вридан кâ мравак, болан... Човек би могâ помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине

Тетка изађе. — Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма? Да је бог учинија с њиме чудо кад је исповидâ онога човика? — питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима.

Свак повјерова да се њеко чудо десило. Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.

А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо бог учинио са вра-Брном „кад је исповидâ једнога великог гришника“.

Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим. То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И Вукашину је мало стопало. А Вукашин је виши од њега. Ни Аћим није ногат. Шта је ово, какво ово чудо расте? Угаси лампу и седе на кревет. Мрак је као вода текао њиме. Опет је ноћ и опет је с лампом.

“ подизао је песницу. „Изјешћеш га злобама.“ Мајка те бранила, а ја... „Изјешћу твоје дете, твоје, није моје. Чудо је. Како да није! Видиш ли како џикља? Цело се село чуди. Од срамоте не могу да живим.“ „Зато се ти не радујеш сину?

И искитише тако Турци бело коле љутим и главатим мужевима. Залише они коље, и чудо је божје како не олиста. Имало је и времена да се прими. Недељу дана га пазише крџалије.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да се није из локвања родила? С неба пала? Пљуштала су питања радозналаца, али одговора није било. Је ли чудо што сама од себе потече прича да је девојчица Вилински изрод, изгнана и прерушена принцеза, ђавоље семе, уклета

— Ово мора да је нека зараза! — рече шапатом нека старица, али се њена изјава прочу. Је ли чудо што сусед од суседа поче бежати? Али број унесрећених је растао. Шта сада?

— Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини. »Какво је ово чудо?« Дечак-капљица рашири очи, задивљен.

»Зашто се не развија?« Дечаку је било већ девет година, али је био сићушнији и мањи од шестогодишњака. Није ни чудо што су му се у школи сви смејали, сви га гурали, избацивали из игре!

Крупнији од тврде селачке шаке били су му плодови, а дебло ни три човека није могло да обухвати. Зар је чудо што су трговци нудили суво злато за њега? — Продај га, па купи ново одело! — наговарали су старца.

Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ?

— узвикну Пелетинка — Више него мудро! — узвикнуле би и Кнедлице да им слаткиши нису били у устима. Је ли чудо што са свих страна почеше да пристижу поданици вешти у махању лепезама? Ка кво је то такмичење било!

Начас јој се учини да из песка чује нечији пригушен уздах, па задрхта. »Да га није неко чудо под земљу одвукло?« помисли и зарече се да ће га и испод земље наћи, ако треба.

Већ су му кроз сан промицали, бели од пене, недостижни. Је ли чудо што му мрзак постаде живот на острву, одвратна дедина лула, маслина, светионик? Да је риба, отпливао би!

Оне који нису умели да резбаре, читаво село презирало је или жалило је ли чудо што је дечак из куће под литицом са стидом скривао десну шаку на којој није било прстију?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Све се то светлосно чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије,

Вишњић је запевао, јутро се прозирало од пролећних светлости, Вук је проверавао реч по реч: знао је да је добио чудо од песме, радовао се и, у тој радости, погледао гуслара.

Изгледа да је у Букурешту, међу српским главарима које је тамо нашао, Доситеј затекао чудо и покор и да се сасвим пренеразио.

У оријенталној архитектури ове улице то је представљало право чудо. За Пешиком су се повели и други трговци, и Стара чаршија је почела брзо да се изграђује.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одла'не у грудим': Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће!

Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...

Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...

“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе. „Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Човјек изгнат за врата чудествах, он сам собом чудо сочињава; човјек бачен на бурну брежину тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без надзиратеља, под влијањем

Ум је само један без границе, сви су други кратковидни уми. Чудо ми је - свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам чином једнаки, Сатана,

“ „Ах, пресилни и преблаги оче! - архангела оба једногласно - чудо да нас у кристалне ступце те крајности двије не смрзоше код твојега трона пресв'јетлога - премогуће твоје

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

подозрење да је волео и друштво младих атењанки, што, у осталом, за њега, онако младог и имућног, не би било никакво чудо.

Баш на против: они су те списе спасили од пропасти“. Погледах га зачуђено, а он настави: „Дивно је чудо како је тај непросвећени народ, који није био у стању да дела грчких филозофа ни просриче, а камо ли разуме, ипак

Напослетку је тај арапски превод преведен, уз припомоћ покрштених Арапа, на латински. Није никакво чудо да су на том путу ти списи унакажени.

Обративши се њему, кажем: „Ваша супруга Вам, за чудо, дозвољава и трпи Вашу жарку љубав према госпођи Хемији!“ „Не прибележавам оловком све што се између ње и њега

и прича даље: „Постајање и нестајање магнетског поља приликом мојих опита биле су две тренутне појаве, па није ни чудо што су струје створене њима биле тренутне. Изгледале су ми сличне новорођенчету које при породу издахне.

У математици то није било могућно, а не имадох пара да плаћам учитеља. Није чудо што сам у математици остао неук“. „Нисте ли покушавали да то надокнадите каснијим учењем?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Такви смо сви, па такав сам и ја. И није ни чудо. Годинама нераздвојан живот па смо се, тако да кажем, познали под свима приликама.

Тај ратни плен пренели бисмо у Србију, јер чујем да су већину наших запленили други. Али никакво то није чудо, господо. Јер се у рату част жртвује исто онако лако као и животи.

ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо. Оне ноћи није се могло даље, морао сам рећи (какав чемер растанка!

Себе изузимати, то је помало... — Требаће дуго да ме упознате, а кад бисте то хтели, госпођо, и после тога највеће чудо било би за вас ова смелост моја да вам приђем.

Па се после окреће у супротном правцу и гађа у друго, још даље од онога, и опет сви да изађу из памети какво је чудо она његова пушка, коју он ни за какве паре не би продао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али чим се дијете родило, они воле баш оно и баш онакво какво је, и не би га дали ни за које друго. Зар је онда чудо што и само то дијете воли себе баш с таквим цртама, својствима, особеностима, и што баш у њима осјећа себе?

Небројено пута узастопце притискао сам опружницу и налазио као неко мало чудо у томе како се сјајна, испупчена облина горње полутке одједном преокрене и како, мјесто ње, наједанпут зијевне

Једна крхка, лабилна, прекарна љепота, љепота пуна стрепње. У таквој лепоти као да нешто вјечито упозорава на чудо њеног постанка. То није сама љепота облика, већ нешто што по њој пада као осветљење по пејзажу.

Исто тако, има и великих умјетничких дјела чије постање и организација представљају једно право чудо, дјела којима би ситна статичка омашка пољуљала равнотежу а зацртан потез раскинуо магију.

У свему томе било је неко мало чаробњачко чудо. То је извршила не гледајући у ме. А онда, кад је било готово, неочекивано је подигла вјеђе с дугим тамним трепавицама

И то се мојим детињим очима чинило чудо, дивно чудо. Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од

И то се мојим детињим очима чинило чудо, дивно чудо. Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким

И дивио сам се само што и други то чудо не виде. XXИВ Прочитао сам ово што сам досад написао, и праснуо у смијех. Што ли сам се дао у филозофирање!

А да ли ће неки сеоски Херострат учинити веће или мање чудо и покору, зависи углавном од тога да ли покрај његова села стоји мостић од брвана преко јаруге или међународни

Кад се боље размисли, то није ни чудо; ако је човјек нечему потпуно предан, ако му то представља „све“, тад у оквиру тога мора да нађе хране и задовољења

Све чешће посјећује ме једна мисао, или једно осјећање: да умјетност није оно чудо у које сам некад вјеровао; да је она уистину нешто много мање, много скромније, нешто много испод оне тачке на коју ју

Од њега се очекивало чудо. — А што се у тим петицијама тражило? — Оно што се једино могло тражити. Немогућност да земља на себи носи и храни

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? — Покојни Вуксан га је видео па умро. Он је казивао чилу да личи на лисицу.

— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. — Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га

Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. — Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. — Море махни ме. Беше тамо један..

— Јеси ли заиста ти Станка? — Јесам, господине. — Што си дошла? — Чуо си... Хоћу да ти предам Ђурицу. — Чудо то ?.. Ти живиш са њим. — Казаћу ти на само све... — Добро. Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва. Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му рече: — А шта је ово, синко? — Ето видиш, мати, то сам ти стекао за коња.

Султанија се зачуди, па ће јој: — Бога ми, милује, ама ми је за чудо оклен ти знаш да сам ја султанија. — Како ја не бих знала, кад ја свашта знам?

Кад цар видје то чудо, завика му: — Устави ти твоје џелате, а ја ћy своје, па да се мало поразговарамо. Он то једва дочека, те устави

Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син оправи се опет и пође с овцама

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар, који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их

по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех, а њима свијема главе посјечене.

Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!“ па узме маштраву те му даде, а овај попије.

Кад дође дружини, исприча им чудо невиђено. — Бе, — вели — какав је јунак он, још су већи јунаци дјеца. Чим мене угледаше, скочише на панту, хоће кућу

Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио. Под њом забоден штап, један дрвен, други гвозден. Онда рече лија: — Ено, побратиме,

То чувши, оде он од цара, а кад би напољу и дође до тета-лије, али она да начини чудо од њега. Псуј, куни, вичи, грди га, шта не ради, на крају крајева рече: — Е, знаш шта?

Без тог кличка биће јабука још љепша, стога се цар наљути, откину кличак, кад, на његово велико чудо, неста му из руке златне јабуке, а пред њим се створи лисица, која очас одскакута за својим побратимом.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Такав напредак би изазвао корените промене у свим људским односима. Уверен сам да ће се такво чудо остварити у будућности. Могу још да додам да сам много времена посветио решавању тога проблема.

Преживео сам страшне болести и пролазио кроз разноврсне чудновате незгоде а то што сам данас здрав и крепак - право је чудо. Када се у мислима вратим на те догађаје, сигуран сам да то што сам се спасао није била пука случајност.

Тако је било са мном. Снажна жеља за животом и наставком рада уз помоћ оданог пријатеља и атлете, учинила је чудо. Здравље ми се повратило, а са њим и крепкост ума.

Жудимо за новим сензацијама, али убрзо постајемо равнодушни према њима. Оно што је јуче било чудо, данас је обичан догађај.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо. Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве.

велики је скок - салто мортале како се то у циркусу каже - додаде он па се уозбиљи и замишљено настави: - Заиста је чудо шта све могу да учине женске очи!

године са Максвелом. За мене је то било чудо да је Хелмхолц, Немац, разумео много боље идеје два велика енглеска мислиоца, мада их никад није лично срео, него што

Нова Џеферсонова лабораторија за физику на Харварду била је право чудо, по речима Вебстера. Ејмс се никад није умарао уздижући до небеса лепоте изванредног Роулендовог испитивања сунчевог

И тада се десило чудо; један млади Енглез, чиновник у лондонској полицији, начинио је откриће коме је било суђено да Немачкој омогући

Где год је ступила ногом нова физика, свуда је стигла жетва ретких плодова, и није чудо да данас тако много људи ради на недавно рођеном плодном пољу електромагнетне теорије.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Нећеш да слушаш, а? —разљути се Марко. —Није ни чудо, таква ће ти бити и мајка била! — И дода презриво: — Жена од жене, а срамота од срамоте! Ма ја ћу тебе научити!...

А није ни чудо! Толико страхота чули су причати још из младости о овим школићима. Од кољена до кољена преносе се приче о сломљеним

Дође на ред и старица. Разријеши узао на једном крају од мараме, извади новац и плати потпуно, а чудо ми што се не тужи. Капетан погледа у новац, па на кошарицу, и вели јој: — Још двадесет пара за робу.

Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура. —Питомшта, да, а ти си ми питома! — надовеза Марко и погледа је у очи.

зажели да овде остане у овој питомини, али кад се сети њих, Примораца, чији жагор до њега допире, махом се сневесели: чудо што се они одвојили од њих Загораца! Ситни су, тесногрудни... нису обилати.... као нечим потопљени .,..

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

верно, непосредно и унеколико наивно одсликава ону тачку гледишта са које и мост и његов градитељ изгледају као „чудо невиђено“, као нешто што има далеки и несагледиви смисао, с ону страну земних ствари и земних брига.

Лепота овога моста, која као чудо делује у „кршу и дивљини“, то су успостављени односи између њихових камених блокова, односи који подлежу сврховитом

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

СОЈА: Па ето, ја сам женска линија, али вас не познајем. ДАЦА (кроз зубе): Чудо! ВАСА: Па добро, како по женској линији, чији си ти?

ЖИВКА (шчепа један број): А ево, прочитајте ово на крају, ево ово... ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и то у највишим круговима

ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и то у највишим круговима нашег друштва, у дому једнога нашега мандарина”. (Говори.

'одите, 'одите, бога вам, овамо! ЧЕДА (долази). ДАРА (за Чедом долази). ЧЕДА: Шта је? ВАСА: Ама, да видиш ново чудо! Она хоће да упадне у министарску седницу. ЧЕДА: Па нека упадне! ВАСА: Ама, не бива, што не бива – не бива.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

их је заправо не само морао свесно да предузима - већ и због природе романопишчевог посла - него би било право чудо да их дуж целог текста није непрестано обављао.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

До њих су Пештерци и Штавичани. Огромне дивне мушке прилике у као снег белим чалмама око главе. На чудо крупна женскадија. Свака девојка са ножем за пасом, а ретко која жена без црне убрадаче: гине се тамо често...

Ето, ни на оваквој ноћи не отварају. Видите ли чудо?!.. А ноћ, управо још вече, одиста бејаше страшно као да је наступио судни час.

Но, ето, и овде некако чудо. Дрежде озебли и уморни. лупају и вичу. а нико се не одзивље. Изгледа да је тако суђено.

Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.

Додуше царства без султана, али опет својега, турскога? То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро.

Био је тамо цео меџлис и пуно народа, државни чиновник и срески имам. На његово чудо наредили да се његове жене обе открију. „Шта су ти ове жене?“ — упитали га — „Супруге“. – „Обе?

Засукао и он рукаве. Чекао и убијао колико је могао. Припремао крађе и грабеже, чинио свако чудо Арнаутима да им се само свети, па се још удруживао са чуве– ним арнаутским хајдуцима за пљачку и убијање.

Прота му онда прискочио и секнуо свој револвер да га за насладу изрешета. Али му спазио израз мртвих очију. Чудо. Тај израз је био толико мек и примирен као да тај некадањи силник хоћаше да проговори како је све бесмислица: и

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ кога је Шваба научио да стоји на глави Видео сам и то чудо, Баш доле, с партера, Како можеш изиграти Највећега звера.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква! — Покондирена тиква, господо моја, јест тако завомо весело позориште које сам ја долу нижајше

САРА: Ништа, то не треба да вас интересира. ФЕМА: Мене и не атресира, али ми је чудо гди гурбијан говори оно што је већ прошло. ПОЗОРИЈЕ З. МИТАР, ПРЕЂАШНЕ ФЕМА: Ух, ух! Опет ми долази на Врат.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо. Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг.

Онда он стварно постоји између елемената и односа који поравнавају свет, постоји у чистој могућности као чудо и верност силама које су иза зида.

изван зла Излетевши из једне једначине ругајући се Онај кога је свладао свет И стране света одузете од сунца Види чудо најдивније: Око сунца кружи ружа земља је прошлост Онај ко зна да сунцу недостаје сунце речи реч Знаће да наду замени

Петровић, Растко - АФРИКА

нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море. Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски

појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.

живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и узвишеност живети или умрети.

Дух Сумангуруа влада над саванама, ракама, кајманима и ноћима. И никакво чудо што код црнаца тај рат играју и жене, док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан

И никакво чудо што код црнаца тај рат играју и жене, док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан догађај представља гротескама а један весео јадиковкама.

“ — „То је чудо, насмеја се младић, — ја никако не разликујем протестанте од католика.“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати

Данас црнац са Сенегала представља чудо размажености, неваспитања и самоуверења. Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим

Не знајући како да сачувам себи ово истинско чудо од декора, ја га снимам лагано, обрћући се око себе, у чамцу који се љуља.

То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ко их проведе? Ко ли им кључеве издаде?... Брука, вјере ми! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Брука, Хусо, ’ма чудо ни од куда!... Дође дервиш — вели да је главом од Меке дошао — ту се дватри дни по граду вукао, читајући, санћим, из

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Пуцњава је пацла, пукот се са чудном праском разлегао по росним гајевима. Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим ваздухом,

Ух какво је ово чудо око овога дрвета: кора на дрвету сва огуљена, гране изодбијане и поломљене, а око дрвета гомила меса.

пуковниче. — Да, могли би бити веселији. — Чудо вас нема никад у штабу!! Било би вам колико толико утешније кад би по које вече провели у друштву с вашим земљацима у

Имамо их и ми у Русији доста, Богу хвала — Комаров климну главом с негодовањем. — Али то је дивно чудо! Ја просто не појмим како се ту у једној глави, — Комаров се куцну прстима по челу, — могу код тих младих занесењака

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô. XXXВИ Тамо, тамо у даљини, У даљини, у дубљини, Видиш оне тамне слике, Дивље створе и облике?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље.

Прозори на згради били су поразбијани. Командир заустави коња. — Какво је ово чудо? — Он се окрете према положајима. — Није могуће да су Бугари могли чак довде да добаце...

— Како су могли да пронађу гробове? — запита мој млади пријатељ. — То је заиста дивно чудо. На поораној њиви, где не постоји више никакав траг, знали су да одмере тачно место где је сахрањен њихов војник.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Није чудо ако је носило трагове, а и ожиљке, тих европских додира. У тој поезији тако се споро и бојажљиво помаља и оцртава домаћ

—, К'о на чудо, ил' од страха некаква ту лица. Довребам се, пронре око, — шта да ти сад кажем? Како л' да ти, што неможно, словами

Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?

на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде стрела, донеће јој лек. Чудо, ал’ истина; младо не да се љубови срце: Прва љубов увек мора да скрха младост.

” Зато није чудо ако је Плач преписиван, и у обема редакцијама. Тако Ћоровић у Предговору Српској грађанској лирици XВИИИ века, XXИИ,

3-ћу годину полазио славенску школу у Карловцима; али сигурно о датуму те претставе није имао никакова записа, па није чудо кад је после неких 60 година о томе писао да је хронолошки погрешио...”).

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Највише је чамио у кући и око куће, и врло је ријетко излазио међу свијет, који гледаше у њ као у неко чудо и страшило.

“ Тако је то паметна и учевна жена! Судац: Баш тако учевна? Давид: О, не питај, господине, то је чудо једно! Да ти се, којом срећом, јутрос било оклен прикрасти, па да чујеш њезине памети и науке: „Ти идеш, вели, Давиде?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА (наставља читање): „Примио сам твоје слатко писмо и изгубио сам га стотину пута”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изгубио и писмоношу и управника поште и...

” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на твоја уста”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо не каже: да ударим печат на твој распис. АНЂА (завршава читање): „Твој до гроба верни Ђока.” (Згранута.

И како ћу да јој кажем да си јој отворио писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе, па нећу Ђокино. АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 Али све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи — и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече Јован Громовник.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

штапом, а убити ножем чије су корице од црнога г. (Венац, 14, 609). Код оваквих својих особина није чудо што се црни г.

атрибуте ‹висока, вита, зелена, танка, танковрха› и ‹танка, поносита, в. нпр. РЈА›), није чудо што је за ј. могло бити везано религијско поштовање. Понеки примерак постао је фетишем. Љ.

Под том истом л. родила је нека девојка дете. Деси се чудо: л. се одмакне три метра у страну, а на месту где се дете родило избије извор бистре воде, са кога су после муслимани

С обзором на готово божанску вредност п. и на њен висок значај за људе, није чудо што се она чува и магички осигурава, нарочито при сетви и жетви. Почетак сетве сматрао се за празник (в. чланак Сетва).

Ћипико, Иво - Пауци

А људи веле да је сијена добавила и сеоска благајна што се тек засновала и да га даје дружинарима јевтино, чудо јевтиније него што га продаје газда Јово. ...Илија затеже даме у благајну упише, жао му; и боји се старога господара.

Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде

Зашто смо ми живи? Чудо!” Па му паде поглед на изблиједелу српску тробојну заставу са грбом, што је над газдиним столом; газда је био, давно,

Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону!

А закон нас, ево, гули добога ! ... И ето, не можеш закону побјећи. — И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону!

чујеш ли како вода доље отиче? Чудо! Нико не може да ње... До салеђена снијега може се. Хоћеш да ти донесем комад? —И ја ћу с тобом! —Заморићеш се!

Слатке си бесједе. —Нема међу нама дуга разговора... Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу... Чудо божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије! ...

—А што питаш? —Двије хиљаде талијера... и то је даровано . . —Чудо! — рече Илија и сневесели се. И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а

И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а ваљада и за мање. —Чудо је! — повика као за се. —Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, намећу се...

—Чудо је! — повика као за се. —Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, намећу се... — па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу.

—Мало је... Дај шеснаест стотина ..... —Чудо је! Попусти! —Не могу ... Васо, поћи ћеш .... —Ево четрнаест стотина.. . —Дај петнаест стотина талијера...

— вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву. — Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац. Али није се могло друкчије... Зар пустити земљу у туђе руке?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Стајала је на четири дирека који су до земље били отрули и право је чудо како се раније није срушила. Сада ју је гром спљескао са земљом и запалио.

Питање је одиста било незграпно и није ни чудо што се Никанор тако разбеснео и избезумљено стао да виче да сам ја проклети безбожник.

Но одустао сам, јер сам се бојао да изненада неконе бане на врата и не затекне ме усправног. Тај би одмах повикао: „Чудо! Чудо!“ и истрчао напоље да клекне пред оним мангупом и пољуби му стопала. Никанор Истерао сам их!

Тај би одмах повикао: „Чудо! Чудо!“ и истрчао напоље да клекне пред оним мангупом и пољуби му стопала. Никанор Истерао сам их!

А истрчавао сам по сваком времену, по киши и вејавици, мразу и јулској месечини. Највеће је чудо да ми се никада није десило да због тога добијем и најмањи назеб.

Богдан Људи стоје на бедему и зуре у вејавицу. Очекују да ће се баш у овом трену збити чудо и да ће отуд из беле пустоши изронити Дадара и његови. Дан се примицао крају, а Дадаре и његове поворке није било.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И, ето, у овој шуми, што мирно граничи село, И баш овога јутра, чудо се десило цело. А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене

Подиже шубару само, дотера на њојзи боре, И онда, псујући санћим, замаче у своје дворе. Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче!

Но уз пут кравар га срете, и чисто у некој страви, Потрча сад кравар крчми да чудо народу јави. „Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим кмету, ал' кад ме не слуша нико.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То није ни чудо. Астрономија није роман који може свако да разуме и у њему да ужива. Стварно схватање и разумевање њених закона

Главни циљ његових посматрања неба био је да одатле чита судбину људи. И он ју је - је ли то био пуки случај или чудо? - прочитао.

Они посумњаше да сам начинио какво лепо познанство; што, у осталом, у овој вароши лепотица не би било никакво чудо. Почеше да ме задиркују, а кад ја, са лукаво израчунатом намером, стадох замуцкивати, они се међусобно погледаше: ту

источном рају исправила се у плави ваздух његова бела мраморна светиљка - виша но што је Кеопсова пирамида, - седмо чудо света, која доби име по месту где је подигнута, па га онда даде свим осталим светиљкама мора.

Њему се никако није одлазило из Египта. Није ни чудо: тешко му је било одвојити се од лепе и младе Клеопатре, а још теже вратити се својој старој жени.

породичне догађаје: рођења, смрти и женидбе; о његовим властитим ступањима у брак говори та књига четири пута - није чудо да му је за тај посао било потребно нарочито књиговодство.

Није чудо да га је Тодор врло поштовао, о чему сведочи и један велики леп портрет, Митрополитов који се у нашој породици до данас

Названа „Ураниенборг“, она постаде чудо света. Ту је Тихо проживео, у кругу своје породице и својих ученика, двадесет срећних година.

Марс је, како се научно каже, ступио у опозицију према Земљи. Онда нам он светли највећим својим сјајем. Није чудо да су се око доба сваке такве опозиције Тихова посматрања те звезде нагомилавала.

Но, та коинциденција није, у ствари, била никакво чудо, као и ништа друго на овоме свету. Баш зато што сам се бавио тим наукама, ја сам могао уочити онај проблем и увидети

Ова може да констатује само оно што је било, а астрономија нам може да каже и оно што ће бити. Није, дакле, чудо да сам, не гледајући шта се око мене дешава, запловио мислима и рачуном у будуће векове. Био сам срећне руке.

Зато није чудо да је он, по примеру свога великога владара, хтео и атоме нашега тела да подјарми своме царству. Наш мозак не би, по

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Али она ни то, ништа неће. И, кад неће, мора да је болесна; него чудо ми је како је јоште и жива. (Љутито, увређено одлази.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Стари младенци, на своје властито чудо, родише сина, и стадоше крити дете. Паланка онда навали на бабицу. А бабица записа, код власти, нечувену ствар: да

Једва је добио пасош, јер је једва умео да објасни куда управо хоће да путује. И деси се чудо. Нога ојача, Сека оживе и пролепша се, и врати се кући у сељачком оделу оног краја, као нека фина лутка.

И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак... Чудо је и испало. И несреће, и добра дела, каква се ретко стварају.

И ту сам наказност први пут видела у овој благословеној земљи... Које чудо онда што је Срба пре времена почео да гледа ноге циркуским играчицама...

Жупник га је научио да из Енеиде преприча лепе делове, и мали се прочуо као неко чудо. У гласу тог детета је било нечег нарочито милог и умиљатог.

Тај је случај с кандилом остао једно од најневероватнијих искустава људи онога времена. И дан-данас се препричава као чудо.

Најзад је ствар стигла и у осми разред. Неки другови почеше осуђивати Павла. — Уображен је. — Прави се важан. — Није чудо, стално је од Немаца учио клавир.

Док је Бранко рано и одмах јасно истерао на пут позива, Павле се ломио кроз кризе. Није чудо. Дом и породица Бранкова, то је била нормална борба са сиротињом ситних грађана који случајно имају даровиту децу.

Једна жилава конкуренција свему живом и мртвом. То је један живот и исхрана без земље! То је чудо! То је јеврејство! То је јеврејска егзистенција по сваку цену, и јеврејска амбиција која све савлађује...

Тамо, и судбина и лудост и неправда ставише прст на чело и размислише, и би чудо. А ја да сам био осуђен на смрт, мене би убили као мачку...

Истога јутра, Јана није донела ни пропис ни цртанку, и није знала лекцију, и ово последње је било такво чудо да учитељ умало сам није пропао у земљу од стида.

Имају чак и сваки свој бунар у авлији... Мимић, то је друга ствар; и право је чудо да се Анча не види на пијаци. — Као да је то чула госпојица Тринчић, комшиница Мимићева попела се на дрво, и не

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Служитељи, који су наравно као служитељи радити морали, видећи ово чудо које им се јошт нигда догодило није, науме буну учинити и своје господаре пробудити да им овај феноменон протолкују.

од оца, који је неко село под собом имао, одлучен био; како се потом, јошт док је ђаком био, у Људмилу, која је чудо лепоте целе околине била, заљубио, од ње равним начином љубљен био; како је потом гоненијем непријатеља на море ићи

Ова добра душа, велика у оној мери као што је Пантеина била, није баш праву матер у природи имала, и зато није чудо ако није Фидију или Апелесу у смотренију лепоте за образац служити могла.

речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног следоваше који је био предмет њеног разговора.

А зашто не? Брак је ионако лутрија, гди бирање нимало не помаже, но гди све од среће зависи; зато није ни најмање чудо што многи при оваковој лутрији често јаку лутрију извуку. »Зашто се не жените, ви сте млад човек, сад вам је време?

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се пробуди ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ Светозару Бркићу Заменило си нам окати сунцокрет Слепим каменом нелицем својим И шта сад чудо Изједначило си нас са собом С празнином у свом празном зубу тровачу С кусом својом вечношћу Је ли то сва твоја

ти се кезимо до неба Можеш ли нам шта Расцветавају нам се лобање од смеха Гледај нас нагледај се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Како је већ позната ствар да обично напредна и бистра деца задају родитељима главобоље, није ни чудо што су моји родитељи питање моје будућности сматрали као једну од најтежих брига.

погледу иду тако далеко да су они већ пре Воронцова кадри били претворити петла у кокошку, и обратно, и онда никако чудо није што сам ја, као и многи моји другови, враћао се са табле где сам говорио лекцију са уверењем да сам добио

И онда, зар је чудо што смо се у сну трзали, што смо заборавили и народне песме и оченаш, па често пута и своје сопствено име и презиме, и

дакле, тако практично извежбан и очигледном наставом о љубави опремљен, ушао у живот потпуно спреман, те није никакво чудо што сам се већ у првом разреду гимназије заљубио.

па да се потпуно увери о помрачењу сунца, јер такве су песме кадре да баце угарак у домаћи живот И онда није никакво чудо што код нас има толико бракоразводних парница.

Уосталом, разочарење је најобичнији и облигатан крај свију љубави. Моје седме љубави, за дивно чудо, не сећам се. Знам да сам је волео и знам да је она мене волела, знам да смо се једно другом заклињали да ћемо се и

— Песму? — насмеја се кесарош. — Причај ти то, пријатељу, другоме коме. — Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Или зато што смо на мртваце толико навикли, те су нам они постали већ обични. А право би чудо заиста било, када бисмо видели ухрањеног и дебелог човека.

Први пут видимо овако огромне топове. Војници блену као на чудо. Неосетно приђосмо пристаништу. Маринци нас посматрају пуни саучешћа.

Прилази обали луксузни моторни чамац и излазе марински официри. Сликају нас... За тај свет ми смо заиста чудо невиђено. Потпуковник Петар разговара са њима. Прилази и капетан Панта.

— Брзо се свикне на сваку ситуацију. Пре три месеца први пут видели су море и бленули као на чудо. Пази их сада... као да су „репоње“ на броду одрасле.

Они се мало заталасаше, једни попадаше, а неки појединачно, и у мањим групама, потрчаше напред. Али, на моје чудо, за њима се сјурише официри и вратише их натраг. Зашто ово? — упитах се, у недоумици.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ Милану Дединцу Чудо Господе, велико чудо! Море: оно, оно! свуд море! Ми смо се пели уз планине А кроз грање и кроз горе Модра, Страшна -

ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ Милану Дединцу Чудо Господе, велико чудо! Море: оно, оно! свуд море! Ми смо се пели уз планине А кроз грање и кроз горе Модра, Страшна - рибља - вечера.

Море: оно, оно! свуд море! Ми смо се пели уз планине А кроз грање и кроз горе Модра, Страшна - рибља - вечера. Чудо боже! огромног чуда! Речи нам звижде брже но куршуми; Боже, спаси душу нашу у прашуми!

Као да сâм секс за себе није одвише велико чудо и велика мистерија, исто тако у најмању руку као и додир двеју естетичких идеја - како би пристао он да је љубав!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Седефна ружа обави га својим латицама, љубоморно га чувајући од свих. Било је то њено посебно мало чудо и није желела да га дели са другима, нити је више помишљала на одлазак из увале.

Незадовољно су тресли главама сунцокрети, а сунце жарило на свом безбрижном путу од истока ка западу. Је ли чудо што малишан постаде још потиштенији? Шта хоће браћа од њега? Као да он не би желео да порасте!

Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га

Како и не би? Свуда око њих треперило је жуто море песка и нигде ни друге Капљице, ни другог Цвета. Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету?

Опасан и тежак је био пут изнад планинских врхунаца, лакомислен и неопрезан облак. Је ли чудо што се за ледник закачио? Што Капљица остаде да чами у прозирној санти леда?

Је ли чудо што у дом дечака из сузе рођеног поче долазити народ да тражи помоћ за своју болест или тугу? Постаде славан дечак из

Тако и до Сунчевог Брега стиже. Како је само трептао сав од живог жара саздан! Каква је јара из њега ударала! Је ли чудо што људска нога на њега никада није крочила?

Смејале су му се и очи и образи. Од среће — жена заплака, а младић подиже главу као да нешто наслућује. Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише.

— Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли. Је ли чудо што схвати Лепотица како свима око себе смета? Што виде да не разуме људе око себе?

Тако и на речну обалу изби. — Гле, какво сребрно чудо! — застаде Белко задивљен блистањем реке и не примећујући да му се иза леђа прикрада хитра, зелена гуштерица.

Можда му се летење само приснило? Само као чудо у грозници приказало? Како је споро свитала зора! Једва је Белко дочекао да сунце дотакне реку, па да излети и

Тако насред бостаништа ниче чувар, чудо големо! Свира ветар кроз његове ногавице, лепршају рукави као да Страшило неког поздравља, неком маше.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У Латинима, који су у народној песми оцењени као старе варалице, Марко је кадар да направи чудо од јунаштва, али је исто тако кадар и да надмудри латинске варалице.

Кадшто по два и по три хајдука повежу и похарају много више људи; али кадшто и они ударе на чудо гдје се не надају...“ У песмама хајдучки живот је — углавном — верно представљен.

Такав је код нас, између осталих, опис цуре Љепосаве: Чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с

“ Ал' говори млада Видосава: „Господару, Момчило војвода, мени није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те

од Новог Пазара; да видите Ђурђеве Ступове код Дежеве, старијех дворова, задужбине цара Симеуна; да видите чудо невиђено, б'јел Вилиндар усред горе Свете, задужбину Саве светитеља и његова оца Симеуна; да видите Жичу код Мораве и

се силну Југ-Богдану: „Господару, силан Југ-Богдане, љубимо ти свиленога скута и десницу твоју билу руку, ну потруди чудо и господство, и поведи мила зета твога, ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће наше, да ми неку пошту учинимо“.

четири стране, тражи бане силна Влах-Алију, ал' не може бане да га нађе, Спушти с' бане ка води Ситници, на једно је чудо нагазио: на обали до воде Ситнице један зелен ту бијаше чадор; широк чадор поле притиснуо, на чадору од злата

Познајем ти чело како ти је, и под челом очи обадвије, и познајем оба мрка брка. Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку, — пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у руке ме твоје додадоше — ти ме

То се чудо на далеко чуло, чак далеко у земљу арапску, зачуо је Усо Арапине; једнак чуо, једнак седла вранца, право иде ка Солуну

Зло си легô, а горе устао! Какво чудо на шатору твоме!“ Ђипи Јанко на ноге јуначке, па он узе ту злаћену стрелу, па он мисли, на једно се смисли: „Зашт' да

Неко чудо беше сагучио и турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, о

ти, Милић-барјактаре, ти обиђе земљу и градове од истока паке до запада, а по ћуди не нађе ђевојке; но ти хоћу једно чудо казат: ено за те лепоте ђевојке у Загорју, украј мора сиња, у онога Вида Маричића; чудо људи за ђевојку кажу: танка

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се забринуто рогуши.

Шта онда? Или је ово неко чудо или сам ја магарац још већи од Сивца! — Ти си магарац, и то највећи! — дрекну Мачак исакачући иза букве.

Није онда ни чудо што су се весели ђаци Јованчетове дружине сјетили и тако озбиљних ствари као што су заклетва, другарство или издаја.

Врагометан посао, нема шта! Борећи се вјечито с дјецом, није онда ни чудо што пољар, временом, и сам подјетињи и упушта се у права дјечија лукавства, смицалице и доскочице.

Је ли кад наша школа видјела ово чудо од учитеља, кажите? — Богами, право кажеш — дочека дјед Алекса. — Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА О, мајко избавитељева, што то тебе сад снађе и тај чемер горак сустиже! Какво ли је то страшно чудо, несносно мојим очима за поглед о, владико, види се! Сваку мисао и саму сунчану зраку недознано тамни, сине мој!

Обазре се он натраг да види Што је, и тко ли је тај, Што му тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних свећњака С горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону

На што би год и што помислио и што би рекао да буде, и махнуо би с оном палицом, ома би оно стало се и било би. Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу — би љута змија, и оне змије што цареви чародејци бијаху их они

И понапре је она глава мотрена гола била, а врло голема за чудо, тако да је могао последњи човек ходити изнутра по њој.

Војиштане му секу, а њега проходе, врло се пазе да који крала не дарне. Виде се Кодрус у чудо, прознаде јер су они прочули онај глас боговски, те зато њега не дирају, а војску му готово хоће да надбију.

Однеше ту профунту пред Александра крваву; кад он виде то чудо, со тога прознаде, јер без голема боја и крви, град не може се узети. И с крвљу га достадоше.

царици започео ту цркву правити, кад виде је како се сасма била Богу угодила и посветила се је с телом за велико чудо код мужа и у царству будавши, међу толиким калабалуку.

Кад виде цар то чудо што се граја учини, махну и он руком на своје војаке да даду мира људма. И опрости му живот. РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ У

Ама она икона одврнула се својим наличем од њега. И то потпазише тамничне страже што се чудо од иконе учини, и полако, тајно ходом измузоше одонуд те то проказаше градској господи.

У томе и на небу големо се чудо такво указа, тако да сав свет то виде: изађе од поноћника туштена ватрена војска с ватреним мачевима да губи свет,

Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне, што ли су биле. И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину.

Каде апостоли по смотрењу не познаше онде Христа кроз оно чудо јер по води иде, и ноћна рад несвидела у прозорје него већма препадоше се, инди Христос одазва се на њихову вику с

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство. А за ситније ствари утолико му је лакше било.

Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава, — „како мечка“,

И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане кујунџија — чапкун-Мане названи — морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије а оно макар као

И какво чудо онда што је пан Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај

“ И зато није ни чудо што није уз пут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.

Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч оскудација...

и зато није никакво чудо што га је она свуда водила са собом да се подичи њиме. На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда

И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није. И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.

отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама сложно салетели Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга, — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна,

Шта је ово, ако ко бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи боже, и овој чудо у свет да видим!“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!...

Али „свако чудо за три дана“, вели народ. А Мане је био син тога народа у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!

Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима. Сви отурају од себе, као по некој команди, домине, карте, табле