Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
људи, један једно а други друго говорити; а како упазе старога сеоскога ђака, сви муком умукну, да чују шта он о том чуду мисли. Онда ти се он накашље и по челу протаре, пак| стане беседити: „Чујте, браћо!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Ђипа Катић између седећи̓ Турака и Немаца, рекао би се помами, ватра му из уста сева. Сирома командирендер нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, море? — упита Милун зачуђено. — Што ти нас закла? — Како, море? — упита опет Милун у чуду. — Шаљеш нам оног твог Сретена, те нам све суде исквари. — Што сам вам ја крив?
А Пупавац тек стаде дрекати: — То је срамота!... Срам вас било! Зар сте ви трговац! — Ко сте ви? — скочи Никола у чуду са столице. — Ја толико потрошио... — дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете...
— Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?... Имам ја — те још какав будак?... Много паметнији од тебе... А што ће ти?
Сава само што није легао да се ваља од тешка смеха. А и Симица се заценио, па само цепти. Капетан у чуду избечио се, па не зна шта да рекне: — Но шта вам је сад?...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пера и Шаца — запитаћете, радознали читаоци. Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако. Нема он ништа ни против кога.
— Е, гледај ти само једне кéре неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још он пробира! — ... него ти тако; увек волиш да ме цвелиш...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
лица каквог узбуђеног становништва што су после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на улицу да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити ствар што се десила и да очекују шта ће се, Боже мој, даље догодити.
И прелазећи оно кратко време њиховог заједничког живота, она се у чуду питала: је ли могуће, ама је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много волела, да је због ње патила,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович, у чуду, уверавао је госпожу Евдокију да њена ћерка није учинила ни корак, који би био недостојан младе девојке, него јој је
Сад капетан зна, како јој је у браку. Исакович се био нашао у чуду, и понављао је да никад није видео стаситијег, лепшег мушкарца, него што је Божич.
Павле се онда нађе у чуду и подвикну јој да устане и оде. Не може даље остати код њега. Па као да му и самом би смешно, подвикну јој да је дете
Исаковичи су се на то, у Темишвару, згледали као у чуду. Ђурђе онда рече Павлу, а што не рече Волкову, на то, да они, Срби, знају да је то све лепо и красно, али да су
Волков се био нашао у чуду. Исакович је тврдио да ти људи нису криви и да су одведени на Шлосберг, само зато, што су се са Русима упустили у
Посматрао је Вишњевског љутито. Мислио је да Вишњевски жели да га опије. Да тражи кавгу. Павле се био нашао у чуду. Вишњевски је био шеф мисије, а господар живота и смрти, тако рећи, на путу у Росију.
Чаша која напукне, не може се никад закрпити. Не звучи више као кристали. Ђурђе се онда нађе у чуду, опсова је, а опсова и то што му жена рече, ту реч, коју је, први пут, од ње био чуо. Није знао шта су то кристали.
Она би га узела под руку и прошаптала: „Јашо, серце, мази ме мало.“ А сенатор – прешао шездесету – нашао би се онда у чуду. Ђурђе би се тресао од смеха, кад би то Павлу, пазећи да га Ана не чује, причао.
Ваљда си код ње велики огн распалио – сам знаш.“ Честњејши Јурат Исакович нашао се у чуду, кад му супруга то очита, пред свима, а једва је успео да је некако смири.
О њима се говорило као о чуду и тада. Али то више није био народ. Под оружјем. Него регименте најамника и слугерања.
Куд је отишао? Госпожа Јулијана се нађе, при тој наглој промени Исаковичевог понашања, према њој, у чуду. Није знала шта га снађе, али јој је било мило.
Теодосије - ЖИТИЈА
вести, узе принесену зделу са сјајним градом, и разумевши да му га је молитвом светога Бог дао, у страху се задиви чуду и целивајући грумење града рече: — Диван је Бог у својим светима!
А парамонар, чувши ово од њега, дивљењем чуду страх измени и рече к њему: — Ако је тако као што кажеш, xоћy да видим штаке на којима си страдао опирући се по
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Желео сам да и ја скочим, али сам био превише гладан и почео да размишљам о цревима, желудачним соковима и сличном чуду. Могло је бити већ три сата.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мајстори су у чуду, сетили се шта је, најпре не усуђују се, али Пера им склопи у шаке сто форинти и храбри их да на његову одговорност то
Но, то још није све. Отишао је у Пешту код једног новинара и наручио је за Јуцу надгробне стихове. Новинар се нађе у чуду; не зна стихове правити. Шамика га моли да тражи ма кога „стихотворца”, он ће га јако наградити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Налазим се у чуду...« мисли Бел Ами. »Мени се најзад догађа право правцато чудо. Једанпут у сто година, једанпут у милион година,
Није могао да одбије две-три књижевне вечери по оближњим селима, где су га у чуду гледали, и поетски час у месној осмогодишњој школи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
проговори први пут, а на чудо свјема, рече то озбиљно и суморно; па, као да га баш то подбоде шта га сви гледаху у чуду, настави: — Био је тај Долћи латински поп и зваху га обат!
„Шта је ово, браћо?“ запитах у чуду. „То је кртола“, одговорише. „Владика је набавио сјеме с мора, а боља је од хљеба“. Тада окусих кртолу први пут.
Ја почисто не знам, али ми се чини, али је сва прилика да смо сви слијепи! — Како то!? — запита кнез у чуду. — И... Милице што се тиче и Јанка! — Како то!? — поново он у већем чуду.
— Како то!? — запита кнез у чуду. — И... Милице што се тиче и Јанка! — Како то!? — поново он у већем чуду. — Па, брајо слатки, загледала се дјеца једно у друго, а ви их раздвајате! — Шта! — викну кнез...
Она одмахну главом. Он настави: — Ни ја нијесам, али сви други јесу. Крстиња диже главу и у чуду гледаше мужа. Најзад проговори: — Па и кад би то било, зар је то разлог што хоћеш домазета!?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди. Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани.
му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у неврат расути, Па на што ли ово сада слути!
Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду. У избу уђе и затвори врата, Па онда свога душека се вата, На душек доле као камен паде Па нешто крупно мозгом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.
Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година. Онда он у радости и у чуду рече царскоме сину: — Кад си ти мене овако обрадовао и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му ,одговори: — Не бој се ништа,
Путник никако да се начуди чуду, те га упита: какве мађије зна. Овај извади мараму и рече да она има ту силу. Онда онај: — Хоћеш да ти дам овог
Они се дигоше да путују, царев слуга на магарцу а путник пјешице. Путник никако да се начуди чуду, те га упита какве мађије зна. Овај му исприча да ту силу има марама коју је добио од цара.
Зец се нађе на чуду и помисли: боље је и без оба моја ува него без једне главе. А жаба не дангуби него једнако гризе, те јој зец рече: —
Лалић, Иван В. - ПИСМО
грана; у сребро ћу да скујем своје красте, Да слава твоја буде моја рана; Опрости преступ моје пролазности Која се чуду као правди нада, Опрости мојој кости, мојој злости, Али учини чудо. Овде. Сада. (18.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жарко и Жућа у чуду стоје, пред њима бљеште чаробне боје, смјешка се ведри безбрижни дан. Жарку се чини као да снива: какве ли тајне
Дати је теби, био би гријех . . .“ Пробуди Ћосу рођени смијех. Устао Ћоса и трља очи у чуду гледа богатство бајно, куд оком крене или ногом крочи: жито и воће и цвијеће сјајно. Све се у мору сунчаном купа.
Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли
Чупави Славко убрза ход, љуља се гнездо, пијани брод. Сирота чавка у чуду била: кроз маглу гнездо плови без крила ил можда под њим креће се пањ? „Зашто сам гнездо стављала на њ?!
У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба!
Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава. Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Из Данила пећког Господ небеса утврди мудрошћу а земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„Мостови трен“! — понављали су с чуђењем војници, као да се питају: шта ће нам то сада! Командир се нашао у чуду, где ће са топовима на овом уском путу.
— питам. Тек ти се она на мене разрогачи: „А ти ли си тај!“ — и скреса ми нешто по сељачки. Ја се као нашао у чуду и питам је, да се она случајно није преварила.
море нога... море рука... море трбух. А сад, као за инат све исправно као упаљач. Целе ноћи смо ишли. И сами се у чуду питамо, да ли је могуће да се цео овај пређени простор предаје без борбе. Разданило се већ увелико.
Чаше се испретураше. За мном потрча ордонанс. Прогурасмо се кроз народ, који нас је у чуду гледао, појахасмо коње, и, онако окићени пешкирима као да смо на некој селачкој свадби, потерасмо у галопу ка
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта ли је то ? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.
Знаш ли ти шта је љубав!... — Шта ћете ? пита га она у чуду. — Да се венчамо, зар ниси обећала! И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али куршум удари њега, — он се пренерази од чуда, од тог за њега новог, изненадног случаја. И он се пита у чуду: како да то баш њега снађе!... И Пера беше сломљен, убијен... Сети се оца.
»Шта је то ?« — питам једнога. — »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави почасна
И видео сам... читаву локву крви... Лежим код куће и једнако се чудим чуду: како то Бог милостиви преметну срца моје старије братије, па су сад тако добри, тако услужни и пажљиви према мени!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата! Цица трепће, у чуду се чуди, Трепће и њена хаљиница, плава па бела; Што су ти чудне маме, и људи: — Овај прекор она није предвидела.
Оклевах мало; онда купих. Мајстору смешак засија на лицу. Са фуруницом као ветар рупих У промрзлу улицу. У чуду застаде десетак зимских шетача Као да им неко чело боде; Идем ја, а за мном чило корача Фуруница, с ногама ко у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дај, да окуси штогод. — Ко? — погледа га у чуду ашчика. — Софка! Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. | — После ће она!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Солдат бијаше у чуду, погледао је час њега, час њу, а час оне двије женске, невјесту и дјевојку, које сједијаху подвитијех ногу према
Па се зар и у сну онако расприча и занесе. Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што!
Људи поустајаше сви једанак, и стадоше гледати око себе и поврх себе, као у чуду. Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом.
Па како и дјеца у прилици умију се довијати и лијати! Сеоски клапчићи у чуду бјеху што им би од поглавице Јана. Залуду су пристајали за њим, он им је знао помрсити конце и престављати им бијело
Чувши чија су дјеца, обје једанак кликоше у највећем чуду: „Је ли могуће?“ Чувши даље сву повијест тога познанства, обје се најприје сите начудише, па онда сите нацјеливаше
Затијем, у душак, каза она природнију подјелу животнијех, како бјеше од чике научила Венцел је слушао у чуду, па за обједом приповједи то. Цурица се некако извуче, али у длаку не уђоше у траг њиховој тајни.
„за то нико знао није!“ „Јест Бог!“ рече Владика оштро. Сви браственици, у највећем чуду, окомише очи на Владику. Момче се поче трести. „А рашта? Говори!“ нареди Владика. „То је подавно било...
“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну. „Шта би, забога?“ запита Петар у чуду. Сви остали обрнуше се к Јоки. „А ето, имамо рањеника у кући!“ одговори она. „Рањеника? кога? ко ви је рањен?
“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута. И сердар, у највећему чуду, извади чибук из уста, па то исто учини. „Шта би, жено? Шта рече?“ „Ето, богами, то!
“ „Какво коријење?“ „Богами гомољиће нечесове, као јабуке. Шта је ово, браћо, запитах у чуду? — Кртоле ја! одговори ми домаћин. — Једе ли се ово? — Те како! Господар је набавио сјеме с мора.
Мајн либер Адолф!“ Човјек у кабаници, као да га муња одиже, скочи, загледа се у највећем чуду у Јанка, па пренеражен, немогући изговорити до „ах!“ — прихвати га у загрљај.
“ „Како ћеш да то разумијем?“ запита онај у чуду. „Да, то стоји до тебе, до једне твоје ријечи, хоћу ли благосиљати овај твој долазак...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугога времена врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака
Онда рекне ђаку: — Ђаче, ђе оно би сијено и чобанин? Обрне се ђак пут чобанинове колибе, па погледав, — у чуду рекне: — Ух, оче, ено сада камено сијено и камене овце!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час! ја тебе избавих а себе погубих.” Змија му одговори: „Не бој се ништа, него ме
кад је тако, она је моја. Она има златну звијезду на десноме кољену.” Зачуди се цар чуду откуда он ово зна, али му не би куђ камо, него му је да и он се с њоме вјенча.
Цар се на чуду нађе шта ће како ли ће: хтио би се женити, а ђевојке нема, хтио би клетву преступити, али не смије од страха да га не
Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова“, и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.
“ Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година. Онда он у радости и чуду рече царскоме сину: „Кад си ти мене овако обрадовао, и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у
Сад на чуду како ће наћи змаја, али чу да их има у највисочијим горама и да лете испод облака, па кад сунце западне, и они слете и
Сад се нађе у чуду наш исповједник не знајући, колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Казâ ти је и Чагаљ, и Шунда, и Кљако, и Рора, и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду е њим! Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару.
Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не
— Дванајс... — Шалиш се, човиче! Није могуће! — Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду. — Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.
— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше! — Какве латинске верше? — рече Срдар у чуду. — Шта ти сада пада на ум?... — Ма јето нике... Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!...
Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове. А нема и’ млого... — Добро, де да чујем — прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста. Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.
— Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду. И Бакоња стрекну и диже главу. — Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија
Знате, нисам никада бија у варошу! — Ниси никада бија у варошу! — понови Тетка у чуду. — Како је то могуће? Заиста како је то могуће?
— Па на нику Вицу Јеретину... — Вицу! — узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јозице најмање десет година, а тако крупна да би га, што но кажу, могла за пас
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури. Девојчица у чуду рашири очи: на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли предмет налик семенки
Врапца нестаде. Нестаде и дворца начињеног од светлости и врта пуног мириса. Девојчица у чуду протрља очи. Је ли могуће?
— Кога си видела? — мајка у чуду рашири очи. Девојчица пребледе. — Не могу да кажем! — прошапута. — Зар ниси малопре рекла да си видела Татагину
— Дечак се окрете ка јелену, али уместо животиње виде само плавичасти стуб магле, и у чуду рашири очи. Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још
Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба. Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури,
Локвин цвет. Локвањ! — Од додира сунчевих прстију Бела жаба осети како почиње да се мења, а жабљи народ у чуду побеже до дна локве, и завуче се у муљ. Ко зна колико је тамо остао?
— Зар ти немаш уста? — разрогачи талас очи у чуду и загледа се у блиставу охолицу. — Па, ништа! — промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео!
Дечаку се учини да сања, али прозор је био широм отворен, а трачнице малога воза празне. Играчке су у чуду трљале очи. Нико се више није смејао.
— Е, па, ово ти нећу заборавити! — малени гост отресе иверје са себе, .а дечак у чуду протрла очи. Патуљак се једва разликовао од папрати: био је тако мален да се без муке могао под њу сакрити.
— Захваљујем ти у име читавог Рода гуштера, тражи од мене шта хоћеш! — гуштер се смешно наклони, а дечак у чуду промуца: — Ко си ти? И шта бих ја од тебе могао да тражим? — Рекао сам ти!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
бау!“ И пустићеш мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б. Николајевић ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ „У име Вечнога...“ (1-2) 2 Дођи, о дођи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његова кола зауставила се, а он то није ни приметио. „Шта се то дешава са мном?“ запита се он као у чуду. Тада се присети: „То је дах пролећа!“ То беше, заиста, дах пролећа - пролећа његова живота.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Ето тако, и баш као да га је спопало неко дивље надахнуће, па се самоме себи диви и у чуду пита: „Бре, ала ти ја ово неки јак говорник испадо’, па то ти је!
Ма не може бити! Па ко преместио, проклет да је?! — салеће она, и већ не зна како да пита и да се у овом нечувеном чуду снађе. — Социјалисти — каже Икета. — Нису је трпели онде где је била — и уздахне дубоко. — Куку, проклети да су!
“ Дакле, прими Мија Беамтер ово писмо, па се нашао у великом чуду и једва чека да види Икету и да му га покаже. — Види, види, — вели чим га је угледао, и да прсне од смеја — на читај
— Ваша. — Ја немам маму. А то што сам тога тренутка видео у њеним очима као да није била жалост, него питање у чуду: је ли могуће да има још кога ко не зна о страшној празнини што зјапи у њеном животу.
Ах четрдесета! А док ти нисам почео да причам, ти си се у чуду питао шта ми је. Ето шта ми је. Ишли смо малочас под руку, а ја зачух кад неко изговори име које највише волим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
једна од њих није помислила или осјетила нешто што у исти мах није осјетила или помислила и друга: и човјек се у чуду обазирао, као да се жели увјерити нису ли те двије духовне сијамске близанке и физички невидљиво спојене неким
Онда се нешто заиграла, и час касније већ је гледала у чуду мајчину жалост: „Што плачеш? Та није умро Бог!” — Нису је схваћали. Па јасно! Сасвим јасно!
Кад видим људе које загријева и храни оно исто што их је хранило прије много година, у чуду се питам: како то да им та попудбина још траје, како то да још није изгубила своју хранљивост? ...
Пролази весели старчић, за њим испадају на асфалт струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а млади секретар посланства шапће другу поред себе: „Овај је већ сасвим гага!” .
И често сам се питао у чуду: одакле на једном Ја тако малих, тако незнатних димензија тако предубока рана повријеђености?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.
Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио. Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му одговори: — Не бој се ништа, него
Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.
Дивови га упиташе шта гледа, а он им каже: — Гледам преко кога ћу брда пребацити ови камичак. Кад то чуше дивови, у чуду се загледаше, па му рекоше да им не баца камена, јер такога нема надалеко, па им се жао растати с њим.
Али, чим се је хватио, кад нестаде коња, а испред, цара пролети лисица и оде бестрага. Нашао се цар у чуду што то одједном би. Е кад видио да није друге, оде пјешице у своје царске дворе. Све се крио да га нико не види.
Кад он отвори собу, нађе у њој једну сандучину и у њојзи свиралу. У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: — Заповиједај, господару!
„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.
3ец се нађе на чуду и промисли: „Боље је и без оба моја ува него без једне главе“; а жаба не дангуби, но једнако гризе, те јој зец рече:
Ја те, валахи, нијесам никад видио, а некмоли да си ми какве паре дао. Бошњо се нађе на чуду, па стаде деду молити и преклињати, али се дедо не даде ни осолити. Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију.
Бе, и дедо се сада нађе у чуду, није ласно оноликога сина изгубити! Таман они о томе јаду и белају, док телал наведе дијете вичући: „Педесет ћеса!
Сад се нађе у чуду наш исповједник, не знајући колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори
И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А мајка плакала од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене.
Одједанпут сам приметио да су се отац и његови пријатељи згледали у чуду. Изгледало је као да се погледима питају: “Какву нам то јерес прича овај дрски деран?
Но, коначно сам се уписао у школу где сам убрзо приметио да ме школски другови гледају у чуду и као да се питају из које сам земље и из каквог поднебља дошао.
телеграфских жица разапетих преко ове улице као паукова мрежа разапета између мромних зграда, био сам застрашен и у чуду сам се питао шта све то значи. Ни Будимпешта, ни Праг ни Хамбург нису били ни налик на овако нешто.
Поред тога, низ тркачких коња у коњушницама, који су били носиоци многих награда, стајали су беспослени и у чуду се питали где им је господар Винтроп да их вежба и спрема за нове подвиге.
Ћипико, Иво - Приповетке
— усрне пред тројицу младе, насмејане господе. Они је погледаше као у чуду и пођоше даље. — Удијели дарак! — понавља Цвета и пружа руку према времешноме човеку.
” Браћа га у чуду гледају и не одговарају гледају га како тешко корача и презаво се на све стране обазире. —Испричај све проту, — нука
И комшије ћутећи то гледају, а јутарња сива светлост зимњега дана већ се увукла у кућу; оданило је: људи се као у чуду загледавају и разилазе. —Води га! — вели Илија Анђи и мрко преда се гледа. —Ево, добар човјече, нека му повежем рану!
'Ајмо, Илија!.. — Иди, вели му Цвета накресана, широка је цеста! Павле је погледа у чуду: — Заједно ћемо, лепше је у друштву... А што си ми ти задрта?
— вели му и Цвета и кришом мигне на Илију. А Павао, пијан, тетура се цестом. На махове застаје и пита их као у чуду: — Што је, Цвијета, теби и Илији?... Шалили се, па што је у томе зла? Онако то другдје дође, — наставља испрекидано.
на камен, а Божица, која до овога часа не беше нигда видела мора ни питомине, запањена застаде, дивећи се толикоме чуду лепоте што јој, на један мах, пуче испред очију.
Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада видео, и чини му се да су много јачи и одраслији од њега.
у води стајати цео божји дан, а кад их након петнаест дана исплатише, погледавши у пребројани новац, очи им се у чуду сукобише: пара беше мање но се надаху. И радом наставише.
Шкропе га хладном водом, и то поможе: маче се, отвори очи и дође к себи. Најпре гледа уоколо као у чуду, — не зна шта се то с њиме догодило; а после, пошто га подигоше, чисто се стиди и гледа у земљу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Као да јој је драго што гледа мртва сина. Појави се сабља– жњива слика за гледаоце. Родбина одиста умуче у чуду. Арнаути почеше да се згледају.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ у том тренуту — стид је, срамота је — Лав се сети ко је, лав се сети шта је; Одупрô се чуду снагом и очајем, — И прснуше везе кâ ибришим да је. „Ево мојих зуба! Ево вам их, нâте!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знаш... Затим опружи штап и хоп! — скине јој наочаре. Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду. Мене тада савлада сан. И у сну сањам змију, баш чини ми се наочарку, како хитро приђе и уједе ме за ногу.
Двојица га држе за ноге да не падне. Врата се нагло отварају и дежурни официр посматра у чуду шта се ради. Прилази „Фикусу“ и саопштава му да умири потпоручнике.
— и сручи се у заклон, где се сав згрчи. Погледао сам га у чуду, питајући се шта му би наједном. Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу.
— Пази га Лека! — диже се Бора, приђе му тетурајући се и загрли га. Капетан Лека нашао се у чуду. Његово изненађење било је још веће када је угледао војнике који су стајали уза зид. — Је л’ те, бре?...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ждрав’ осванула!... А ну, ждравља ти, како ти се допада ова наша земља?... Простићеш, камен... јер право рећ у овоме чуду од стијења слабо се земље находи. ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’... шта ћеш? Укратко казуј, што те послаше?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Поноћ стаде од милине, Па у чуду само хуче, Гледајући две стотине, Како бежи и јауче... Две стотине војске њине... — Шта ћеш лепше?... Куда више?...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе онај обележени пешкир. По том чуду прозове се она л. Хаџи[јина] л. (Шк. вј.
Ћипико, Иво - Пауци
—Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте. Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и угазивши једном ногом у јаругу одупре леђима; људи помогоше и с натегом кола повукоше.
— Ти дријемаш? — Она се прене , и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. — Спаваш, к'о да ти није код мене мило?
— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! . — Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду. Не знаш их причекати? А ча си онда учио? Није него твоја линост! Ваља их причекати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди! Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му груди; Па га гони, креће, где и она слеће, На уснице моми - на мирисно цвеће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (у чуду): Луда ли си? ТАШАНА (горко, с насладом): Јест луда, да! Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да
(Мирону): Узми, дедо. МИРОН (одбија): А, не то! ХАЏИ РИСТА (у чуду): Зашто, дедо? Добро је то. Загреје, раздрага.
Велика, чувена Ташана. Али то нисам ја. Нисам никада била ја, своја Ташана. Увек нечија. САРОШ (у чуду): Како »нечија«? ТАШАНА (гневно): Тако: нечија, туђа. Тако. Као девојка: Ташана, лепа кћи газда-Младена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За пакост, најлепши Грк живео је у том слоју. По варошици се говорило као о чуду о лепоти и љупкости тога младића, који је одједаред, просто по српски, отворио пекару, зарађивао доста добро, лепо се
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Не само у месту гди је он пребивао, него 20 миља унаоколо приповедали су људи о њему као о неком чуду, крстећи се и дивећи се је л’ могућно да је то дете.
Служитељи се нађу у чуду, јер Роман прети капије пробити и унутра ући. Зато један од њи, који је служећи остарио, превару измисли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду. „Погледајте још једном коње по списку“ — нареди нам. Не рекосмо ништа...
На једноме месту нађох једну пројицу, ама волицна, и тражи ми две банке. — Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо. Проналазимо последње остатке шећера и каве.
Коњ ме у лудом трку носи. Већ смо на челу избезумљенога дивизиона. Наш пешачки строј јури нам у сусрет и војници у чуду дигли пушке увис, дајући знак да се зауставимо, јер ћемо пасти Бугарима право у руке. Опкољени смо са свих страна.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Деца која су крај њега пролазила гледала су га у чуду. — Шта је то са Смешним Лицем? — рече једно. Сунце се као џиновска светиљка палило на небу, када Дрвосеча забаци
Племе ће знати да цени твој подвиг. — Али, ја више не ценим племе! — изви се крик из груди Крилатог Белка, а племе у чуду остаде немо. Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се!
— Откад певају овце и папагаји? Микики-Мики-Но! рече. Гости су у чуду трљали очи. И дечаков отац протрља очи. Све је било као и неколико тренутака раније, али докле је око допирало и ухо
Дечак је збацивао болест са себе као тесну кошуљицу. У чуду су га гледали видари и лекари. Мајка је од запрепашћења трљала очи.
« — младић протрља очи. Бели багремов облак лебдео му је изнад главе, а мајка га је у чуду посматрала. — Ту воде никада није било, синко мој! — рече, али младић као да је не чује продужи копање.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ГРКЉАН (зачуђено): Какву твоју песму, газдо? МИТКА Моју песму! ГРКЉАН (у чуду, питајући и остале погледом): Ама какву, твоју песму, газдо? Ми никакву твоју песму не знамо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Снатрећи обдан сам лутô По улицама свијем; У чуду свет ме је гледô, Ја бејах тужан и нијем. Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô
Но наједанпут ја се сам нађох, у чуду Како је нагло нестало гомила свију; и даље ступам, и хитам, и идем само Кроз заплет соба што чудновато се вију.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А твоја Жуја? Ваљда ми је она неки мушкарац! — заједљиво дочека Стриц. Николица убрзано затрепта и у чуду се загледа у своју кују. Пази, молим те, па и Жуја је женско, а он се тога досад није сјетио.
— Охо, ево нашег Лијана! — повикаше дјечаци и потрчаше му у сусрет. Пољар застаде с уздигнутим штапом и у чуду се избечи у Мачка и Вањку. — Шта је то, трчите ми у сусрет раширених руку? Не бојите се пољара?
— трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу? Стриц скиде шешир и у чуду се загледа у двије рупе које су се однекуд отвориле на њему. — Пази шта је ово? — Просвирале ти га усташе!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Благодарише и похвалише Бога сви манастирци о тому дивному чуду. Каде довршише јутренско правило, изађоше напоље прегледати где што има за потребу хране, али пуну хлебарницу хлеба и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Тхе, спрама године! — вели Манча распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако. — Саг види чудо? — отпоче хаџи Замфир.