Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
реченица, и уједно први пасус, на самоме уласку у роман отвара врло широк поглед: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој - Софки”.
чисто граматичке стране погледати на њу да би се наслутило шта је могао имати на уму: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој Софки”.
Комад који нас занима налазио се у другој половини реченице и гласио је: „[. . . ] више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи [. . . ]”.
Уосталом, ево како би она гласила кад се о њиховим не би заменило обликом о њеним: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прадедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и њој - Софки”.
Тако ће се уклонити субјективни моменат и неутрално приказати односи: „Више се знало и причало о Софкиним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”.
укинуло, довољно је прво помињање имена заменити множинским заменичким обликом: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”.
Тада би гласила: „Више се знало и причало о мојим чукундедама и прамдедама него о нама самим: о оцу ми, матери, па чак и о мени - Софки.
на почетак нове главе: „Како Софка, тако у родбини и по комшилуку и у целој вароши више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи, о њеном оцу, о стричевима“.