Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
За све је знао противутук, Сваком је истину гурао под нос. Поносим се што сам му чукунунук, Мада необичан наш је однос: Никад ме за образ не уштину, Само га слутим, кроз маглуштину.