Јакшић, Ђура - ПРОЗА
беше мој побратим Живко из Доње Мутнице; тамо, опет, код нас испод Ртња, није било дивније девојке него некаква Стана Чукурова из Лукова... Што се мене тиче, право да ти кажем, мени се није допадала.
Већ су се многи, ознојени и уморни, пустили из кола, само још понеки момак и девојка играју, али усиљено; само Чукурова Стана што је високо дигла главу, па се лукаво смеши на мог побратима... У тај мах се и мени доста допала.
„Побратиме“, рече ми, „чија је оно девојка што је до мене играла?...“ „То је Стана Чукурова“, рекох му ја, „то је кћи оне жене што је покушавала да отрује свога мужа, те је због тога све доскора била на робији“.
А ја ћу од луковачког попе изискати писмено... Него ми кажи, џанум, како је име младино“. „Стана Чукурова“. Он прибележи име и презиме. „Сутра, џанум, дођите да вас прстенујем, а у недељу ће бити венчање...