Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Муждало кад служи, помиње свога села поглаваре, а како изиђе из цркве и дође с њима у крчму, а он их пита: „јесте ли чули како ја вас спомињем? Да вас је анатема свију што вас је год!
А зашто? Низашто друго него само зато јер су то најпре чули и примили. Предлаже им се друго чисто, јасно и не|злобиву детету ласно разумително, које да хоћеду могли би опипати и
Ово је воопште обичај људи: говоре о многим вештма само зашто су чули да и други о њима беседе, тако су: чини, бајања, уроци и којекаква ноћна привидјенија.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кажем им ја, да сам разумео да је Црни Ђорђе устао палити ханове и Турке тући; и они многи кажу да су то чули. Ја пошљем за мог стрица, да час пре иде овамо. — Људи кажу: „Ево војске, но нама треба џебане; откуд ћемо добити?
Он ме одведе код обрштерова конака, да ме не виде Турци (у парлаторији). Пита ме шта радимо. Кажем му ја да, како смо чули да је Црни Ђорђе почео палити ханове, и ми се купимо да тучемо у Ваљеву Пореч-Алију, „но сам дошао да ми дате сонета
Европом; а ми се навозимо данас на тихи Дунав да нађемо Росију за коју ништа не знамо где је, но само што смо у песни чули да је има, и да Србију упознамо са Росијом!
с Врачара дошли, и зашто с прошенијем и полномошчијем идемо у Петробург, императора за обрану и помоћ молити, пак смо чули за њега, и толико с пута свратили молити га, да и он од своје стране, по свом код двора уваженију, препоручи нас и
После трећега јуриша Турци се поиступе мало, материзе по̓ватају и из шешана туку. Околна села, како су чули пушке у Чучуга, сви грну, старо и младо, унаоколо долазити, док и Милован Грбовић и Молер из Кличевца, уз пут јаве
ђаче, удри из твоји̓ пиштоља у ону јабуку; ако будеш прави дал-крлукчија, биће ти пет драмлија у пиштољу (ал̓ су они чули да смо сваком подавали, кад смо мало пређе на Шабац јуришали, да у пиштоље мећу по пет драмлија); ако ли не будеш, а
да је босански везир Бећир-паша предао нама четири дахије; на наше искање морао допустити те смо им главе поодсецали; чули сте и добро знате да су шабачки Турци, не могавши трпити од нас бојеве, лане из града истерали Мус-агу Фочића са
Тај дан увече опет Недоби; каже: „Дођи други ред”. 18. априла — Воскресеније. 20. априла. Оно што смо пређе чули и јавили, да су се Срби противу Турака дигли бранити живот, посведочило се.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... — Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. — Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило.
Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би
Остало су вам други гости. Сви су спремљени како ваља за бал, и како су неки виђали, а неки чули да се спрема по београдским баловима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Видео га мој Лазар... Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше. Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било. Обојица наједанпут викнуше: — Станко?! — Станко — рече Иван. — Ама, зар Станко Алексин?
! — Примам побратиме! Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу... Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... Ноћ се спуштала лагано као смрт...
Најо! Браћо!... Сви!... И ти, Јелице, и ви децо!... Овамо! И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: — Чули сте једну моју заклетву. И ја сам је извршно, јуначки извршио! Сад чујте другу!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули. Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете. Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп
У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули тек кад су се пријавили. Били су обојица мало поматорији, већ увелико брадати клирици.
Поп Спира отвори врата и понуди госта напред, који после малог нукања уђе поребарке. Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири
Нећемо пуцати; само штета што смо се толико истрошили!... А добро си каз’о откуд ти само паде на памет то? А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни! А, баш ти фала!
— А шта је то било тамо, слатка? — Шта, зар нисте чули? — Нисмо, рођена! Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје... — И ништа нисте чули?! И ништа баш?!
— Шта, зар нисте чули? — Нисмо, рођена! Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје... — И ништа нисте чули?! И ништа баш?! Та је л’ можно? — пита Габриела скидајући мараму.
Кад оно... ви нисте ни чули! Не знате ни кол’ко ја! — Молим вас... — Та шта вам ја баш много и знам?! Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем...
Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син! Мож’те представити себи! Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин док га је натер’о да се школује? То је салашар.
— А шта је то било? — Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела. — Ништа... — И ви баш ништа нисте чули? — Ни речи, слатка моја, ни речи! — Та је л’ можно!?
— Па поп Спира! — Поп Спира! Ју, жалосна, а зашто?! — Па због младожење... господина Пере. — Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био...
— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати. Чули смо да... Ви... овај, удајете госпођицу кћер, а? — Та, тако је! — вели поп Ћира. — Сад после Божића.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али они то нису чули, већ би исто онако продужавали да се вуку, иду, замичу по другим маалама, кућама, једнако дерући се кроз ноћ.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Вама ће из чувења познато бити да моја кћи није без мираза; има она за себе екстра, а и дете екстра. — Чули смо. Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба. — Ја нисам противна, ако отац није.
— Знам шта мислите. И ја то исто мислим. Је л’ вам моје стање познато? — Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам. — Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате.
— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира? — Нисам, онда сам још била у инштитуту. — А ја сам га чуо.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор. А у батерији, која се одмарала, владао је онај мир смрти и само се чули они фини шумови ноћи.
— Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике паре дају. Јуре ме свуда. А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је
Па се, најзад спустила ноћ, и зрикавци се јасно чули поред пруге. Кроз тамно и прљаво окно вагона промицали су као утваре телеграфски стубови, гумасто дрвеће и куће.
Ја сам сад тамо — Верујем да вас гађају, одговори Јуришић. — Чули сте како жене сјајно издржавају бомбардовање? Оне су храбрије од многих мушкараца, поуздано храбрије, нагласи она
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПОЗОРИЈЕ 6. БИВШИ, ПЕТАР ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају. ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући. МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу. ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А не да толике добре и честите људе мами на клизави пут исељенички. Он верује да њима, сад кад су све то чули, и видели, није ни на крај памети апшит из војске просити.
Бежали су од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у Новом Саду, у сенаторским кућама, дошаптавале, чим би стигли.
А гледао је своје рођаке, мирним, плавим, светлим очима, у којима никад није било суза. „Ма шта чули, не сумњајте да ја одох чак до Беча. Одох ја већ код прве скеле. Неће више Гарсули добити ме жива.
Официри караула у Бечу знали су и чули о побуни Бановаца (који су били сатерали своје официре, у плотове, у Глину, и Костајницу).
Међутим, секретар га прекиде. То је интјересно, каже, али то су већ чули! Господин Николај Черњев, премијер‑секретар, не може више ока да, због њих, склопи.
Почео је да сања Мурата и цара Лазара, на Косову. То су већ чули. Него, нека му капетан каже, искрено, шта је, њега, натерало да иде. То да му каже и нека, кад говори немецки, не жури.
Не да му чак ни да реченице, мирно, заврши. То је интјересно! Али, то су већ чули. Павле онда поче да прича недавну прошлост своју и недавне муке, које су пропатили.
Хоће Василије и за себе тражити, једну такву, росијску, регименту. А кад Турци буду чули то, обилазиће одсад Чрну Гору!
Левашов је био стигао из Англије, а Мусин‑Пушкин из Париза. Обојица су били лавови у перикама. Кад су чули да Исакович не зна ни за Апулеја, постао је за њих чудо, као да је урођеник американских шума.
Ласте су летеле око њихових глава, а, кад би се смрачило, из торњева прекопута, слепи мишеви. Тог дана, кад су чули да се Павле вратио, и да је ухапшен, били су се сасвим сневеселили. Нису се надали да ће Павла икад видети.
“ Нешто се – према причању Ђурђевом – догађа, у том браку. Каткад су их чули, кроз зид, како се, ноћу, пригушено, супружнички, свађају. Петар ујутру ћути. А Варвару налазе уплакану.
о... ој. Можда би пробудио, тамо, иза решетака, неку, уплакану, сенку. Можда би га чули? Можда би испустили кору хлеба из руке, или уста, и престали да деле трошице мишевима, и растерали пацове, са пенџера?
Теодосије - ЖИТИЈА
— И опет упућујем реч к вама — рече — љубљени мој и Богом даровани зборе! Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети.
А када су ово сви чули, грому подобан плач од свију подиже се, тако да су мислили да се покреће место на коме сабрани стојаху.
А он рече њима: — Шта радите плачући те ми слабите душу? Чули сте данас писмо сина мојега где ме се одриче ако не пођем за њим, да ме неће видети за живота.
Укрца се на њу и пође на свој пут, управљан Богом. Многи су чули за путовање светога у Јерусалим, и знајући да носи са собом много богатство, крвници звани гусари, укрцаше се у брзе
усана него бестелесних и чистих светих анђела који стално Бога поју, кад појаху светога старца, гласови из пештере чули.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Људи ове групе знају да нису Мијаци, а већина није ни чула за име Брсјак; они који су чули знају да су то људи у Железнику и даље. Становници су већим делом старинци, нарочито у Дебрци и у Струшком пољу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и птице. Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Мене? РИНА: Ви нисте ништа чули? СПАСОЈЕ: Не знам шта бих имао чути? РИНА (Анти): Како то, господин-Анто, нико сем вас није чуо?
И да те пита човек зашто си потрчао то госпођи да саопштиш? (Рини.) Могу већ мислити како вам је било кад сте чули. АНТА: А можеш мислити како је тек мени било кад сам га видео. СПАСОЈЕ: Чујете ли га, он то, па то.
СПАСОЈЕ (не осврћући се, гледајући и даље у таваницу, савладан пргавошћу): Чули смо! ПАВЛЕ: Мислио сам... очекивао сам...
Ви сте, господине Бурићу. Извините што вас узнемиравам, али ствар изгледа врло озбиљна. Чули сте, је л' те, и ви сте чули? Кажу, његов адвокат већ спрема тужбу за суд.
Ви сте, господине Бурићу. Извините што вас узнемиравам, али ствар изгледа врло озбиљна. Чули сте, је л' те, и ви сте чули? Кажу, његов адвокат већ спрема тужбу за суд. То сам поуздано чуо, а спрема и кампању преко новина.
Кажу, његов адвокат већ спрема тужбу за суд. То сам поуздано чуо, а спрема и кампању преко новина. Тако сте и ви чули, је л' те?
СПАСОЈЕ: Казао сам вам већ, сутра се обратите за нов пасош. ШВАРЦ: Хоће ли ми га дати? СПАСОЈЕ: Чули сте малочас разговор са господином министровим братом?
АНТА: И оно што нисмо ни видели ни чули? СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите.
АНТА: И оно што нисмо ни видели ни чули? СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите.
СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите. НОВАКОВИЋ (устручава се): То би ипак било, како да кажем... СПАСОЈЕ: Реците!
СПАСОЈЕ: Дозволили смо вам да кажете све што сте хтели рећи, а и чули сте већ све што вам је требало чути; сад треба још и да се уверите да све то није само празан разговор. (Звони. Пауза.
Да, да, дакле: сео у воз и кренуо?... Хвала... хвала на обавештењу! (Оставља слушалицу, победоносно.) Чули сте извештај агентов. А сад, покојнику нека бог да рајско насеље, а ми настављамо наш редован живот!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Дошао нам је иза леђа и ми смо га чули тек кад је машиновођа закочио и опсовао богородицу свим проклетим љубавницима који се шуњају по прузи.
- А то би нам добро дошло! Могли бисмо да кренемо одмах! Острво Самоа је као фатаморгана лебдело пред нама. Чули смо како Тихи океан спира његову коралну обалу и шушти гранама дивљих палми а онда један крик, лепет крила неких
У готово прозирном сутону чули смо кораке љубавника. Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда: то ти
- рекла је а ја сам одговорио да хоћу, само што ми то, кад смо отишли тамо и чули она „Торпеда”, више није ни на памет пало. Игранка се одржавала у башти Омладинског дома.
Штуке имају свадбену ноћ. Јесте ли чули да штуке имају свадбену ноћ? - Мислим да нисмо! - рекао сам, а она ми је испричала све оно што је њој недавно „један
Сада је гребала као сто корњача заједно. Бар тако би се вама учинило да сте је чули! Ако би вам успело да је чујете под водопадом очевих речи, од којих је свака друга била оно о сведочанствима.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра. Чули су већ за Шамику чији је син. Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.
Стари познати зарадоваше се његовом доласку, и на руку су му ишли, кад су чули да се тиче женидбе. Но велика је разлика између сада и онда, када је Шамика у Кошици јуриста био.
— А знаш ли ти да си болесна? — Знам, и скоро ћу умрети. — Па каква је то удаја? — Зар нисте никад чули да се која удала, па је после три месеца умрла. — Ал’ су здраве биле кад су се удале.
Црњански, Милош - Сеобе 1
они су им говорили мумлањем, јаукањем, рикањем и рзањем, каламбурима, састављеним од свакојаких гласова што су их чули по дану и по ноћи, код своје куће. Понављали су фијук ветра, кас коња, а особито пој петлова.
Пре, када су се клали са Турцима, видели су запаљена села, турске лађе, пуне робља, на води, како пролазе, чули су да горе манастири, да силују жене и бацају увис децу, па их дочекују на ножеве, а сад од свега тога не беше ни
Црква се већ зида. Покојни Аркадија пак јавља се ноћу, у селу. Већ неколико њих видели су га како се гега, и чули су га, како певуши, кроз нос. Напада жену.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“; „Не ваља износити дете из куће првих четрдесет дана по рођењу због злих очију. Да ли сте чули за ово веровање?“ итд.). 10.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
па је шаљем тамо где су ми рекли; можда ће Хелен, можда ће Лу, можда ће Меги, можда ће њихове тате (свакако сте чули за њих?
– Колико је сати? — упита човек, тек да нешто каже. – Не знам — рече калуђерица. — Немамо сата. Онда су чули грмљавину авиона. Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну.
Нико није видео како се то догодило: чули су само да је професор као уздахнуо — погледаше тад његову руку и видеше одмах изнад надлактице две црвене тачке —
Добро. Није ни очекивао да ће већ цариници на аеродрому знати за његову француску славу, али зар овде ипак нису чули да је одевао прву даму Француске у Јелисејској палати и да је Верушка секла вене када ју је напустио?
— рече победнички. Држали су се за руке у полутами ресторана у коме су се чули само шапат и дискретно звецкање прибора за јело. — Најзад, једно тихо безбедно место . . . — рече.
А могу да те донекле поднесем једино пијан. Опет си ми уништила викенд! – Ја теби уништила викенд? Ма јесте ли га чули? Ја њему уништила викенд?! Три дана нисам села. А шта је за то време радио господин? Изигравао фармера и примао госте.
Варошицу у брдима обузима опет узбуђење. Чули су, наиме, да се један велики престонички сликар спрема да се настани у њиховом месту. Већ је формиран Одбор за дочек.
Матавуљ, Симо - УСКОК
бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником пред црквом племеници не могаху га се сити наслушати.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што казати. ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео?
ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића. ГАВРИЛОВИЋ: Добар дан желим. ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли и ви чули да долази. ГАВРИЛОВИЋ: Јесам. СМРДИЋ: Па гди вам је кокарда маџарска? ШЕРБУЛИЋ: Е, он није приденуо ни српску.
Аратос вам и такве народности и такве слободе! (Срдито отиде.) ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли га чули? НАНЧИКА: Прави мађарон. ЛЕПРШИЋ: Сад је већ јасно. ЗЕЛЕНИЋКА: Гори од самог Маџара.
9. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Јесте ли чули новину? ЖУТИЛОВ: Шта, лелкем? МИЛЧИКА: Да Маџари долазе. СМРДИЋ: Је л’ истина, забога? ШЕРБУЛИЋ: Еј, тешко нама!
СМРДИЋ: И стран? ГАВРИЛОВИЋ: Ако је поштен, боље и стран, него свој, а неваљао. СМРДИЋ: Јесте ли га чули? ШЕРБУЛИЋ: Није ли то издајица? ЛЕПРШИЋ: Треба подићи тужбу. Ви сте сведоци.
ГАВРИЛОВИЋ: Кад би сви Србљи били као ви, и сам не би желио бити Србљин. СМРДИЋ: Јесте ли га чули? ШЕРБУЛИЋ.: Лепо сам ја говорио да се сви мађарони побију као скотови.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
издања Српских народних прповиједака, 1853, он моли своје скупљаче да ништа не изостављају, но да оставе онако како су чули од народа, »па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода, или изостави, то ћу ја чинити, као што сам
године, као одблесак опште депресије духова, и у књижевности су се највише чули гласови клонулости и обесхрабрености, и писци су били у једном тешком и мрачном расположењу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе. Иза дугог тражења,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града
Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице,
“ То Милета беше опазио, Па се свога злата осетио, Још је своме другу говорио: „Ој, чули ме, побратиме мио, Остај дома, а тако ти Бога, Не остављај тако злата свога; Има доста ко ће бој да бије, Остај
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом огласити, потихо, да други не би чули: — Куме Перајица, хоће ли се наши пробити? — Хоће, душо, знам ја Гојкића.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Свири, бре! Затим су се чули пуцњи његове жиле и јауци, превијање од удараца, плачни гласови свирача, Циганака, Цигана, које гоњаше испред себе, и
због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.
И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче.
И тешко њој, ако би чули да она није као што треба: сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се... Јер ни они сами нису јој долазили, а
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Одоше оци кад су то чули, а Варнава оде сумртвој були. В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она два коњика још су пре од царева сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је,
га стану сад овамо сад онамо у помоћ дозивати, па му тако једном дође и позив од његова оца цара који му поручује: — Чули смо, незнани јуначе, за тебе и за славу твоју, па те молимо да нам, бога ради, поможеш, јер је дошао огњевити змај па
Чувши то кокот, затрепеће крилима и запјева: — Кикиријеки-и-и, и то нам у добри час! Ми нијесмо чули, ма ето одоздо уз поље трче и наши пси, ваљда и они носе гласове од мира.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Мој Никола има Магу, пак и не зна, шта је зла жена. КУМ: Ћути, куме, сад ћемо дознати која је добра. Чули сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у
КУМ: Девојка не би могла ниједна добити награду. НИКОЛА: Зашто? КУМ: Јер су све добре. Кажите за коју сте чули да је зла? Моју Јелу фалише, те ми уши пробише. СОФИЈА: А сад? КУМ: Сад видим шта је зец. 9.
МАКСИМ (гледи кроз прозор). Који је то враг, та ја нисам никоме дужан. СОФИЈА: Ваљда су чули да ћемо давати бал. МАКСИМ: Бре ако те окупим, пресешће ти бал. ЈЕВРЕМ: Шта, јошт није непријатељ побеђен?
) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао! ЛЕПОСАВА: Дадо, и мени од тога једну аљину. МАКСИМ: Видиш, чули гди се ја тужим, па, као бајаги, да ми докажу, како немам право. СВЕТОЗАР: Ево новци. (Проспе дукате по асталу.
ДОКТОР: Како то? ИСАЈЛО: Ако га не будете гди затворили; а у соби га нема. ДОКТОР: Немој се шалити! Зар нисте чули, да је човек човеком... МАНОЈЛО: Само через разумну душу. ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу.
ПУТНИК: Букурешт лежи на Думбовици. ШАЉИВАЦ (гледи у књигу): Овде стоји Букареш и Дубровица. Ви нисте добро чули. ПУТНИК: Може бити, премда ја знам и влашки. ДОКТОР: Шта вам се чини од императорства архидуката Аустрије?
То зависи од богатства. ДОКТОР: Жао ми је да путовањем не постајете плодни у знањма. Зар нисте никада чули о парламенту. ПУТНИК: А, то је друго. Но, то се не зове Доња кућа нижи чиновника, него Камера депутираца.
Но, ко би смео то овде писати? Само ми је зачудо како министер добро српски зна. ДОКТОР: Зар нисте чули да се моја књига чита у Француску? Чекајте, док ми само разум дође... Но да, шта је учињено с разумом?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Они су добри момци, и Срета и (тргне се)... сви и похваљују. ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи, наврат-нанос наваљују. Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Једноставно, они су грдно разочарани ако сликар сам себи не одреже уво, као онај шашави Ван Гог. А за Ван Гога су чули први пут гледајући филм Жудња за животом, где га је играо Кирк Даглас. Јака ствар!
Узмите само, на пример, 1946. Годину! Јесте ли чули за књигу „Како се калио челик“ једну дирљиву књигу, сасвим дирљиву?
Онда наш Александар Македонски од професора профура у отвореном војном џипу пуном официра. Чули смо како успут извикује команде партизанима — лажњацима, скривеним у шуми! — Пета чета, заузми положај!
А на вашој деци, лепо сам видео, ништа испод сто комада! Па ви сад видите! Јесте ли милионери? Нисте. Чули сте свакако за покојног Луку Ћеловића, који остави онолике зграде отачеству и Београдском универзитету, нека му је
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Да има овде графова или барона, он би ишао к њима. А овако тражи опет који је најотменији. Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм! Ја се радо не мешам с оним пред ким стојим гологлав.
То је за удивленије. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, је л могуће да вода гори? АЛЕКСА: Зар ви о том нисте чули? Три месеца дана новине нису ништа друго писале него о томе. Но, наравно, на шпанском и француском језику.
Ко би мого помислити да овакав човек лаже? АЛЕКСА: Јесте ли ви чули, немојте ви у присуствију моме тако што говорити; јер, разумете ли, ја вас таки дам затворити! МАРИЈА: Затворити?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Нема. — Језеро није везано подземно са морем? — Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља! Ја сам увек слушао да јегуља има само тамо одакле могу ићи чак у нарочита мора
— Ви сте жена Пипова? „То је жена за коју он каже да је стара и да је не воли!“ — Ја сам његова жена. Јесте ли чули како нам је био болестан? — Његов брат ми је рекао. Нисте много ослабили, Пипо, само изгледате као девојка.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И облаке кад људски покажу лик чакљама свлаче и копљима боду. Траже моју главу а нису ни чули моју реч. Као гуја без отрова у глави по гудурама лежим немоћан да своју кожу променим.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ти би имала невоље са њима, али ја умем и да подвикнем. Почели они мени: те ово, те оно, али ја њима: Јесте ли чули, немојте ви мислити да је ово дете без заштите док сам ту ја! Наређујем вам лепим да се одмах иселите!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За једно кратко време звуци се нису чули... Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали.
— Ех, шта ћеш, војна дисциплина!... Строга вика на војника! — чули су се гласови. — А што си ти запео првога дана, кад ти је близу? — Знаш како је...
Песма је одјекивала касарнским кругом и чули су се сложни удари ногу. Сасвим несвесно подскочих да променим корак, и од тога тренутка овај одмерени такт као да
Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте... и више да се то није поновило! То је ваша дужност била. Јесте ли разумели? — Господине капетане...
Али то још више наљути команданта, и он запрети командиру казном. Командир позва нас два водника. — Чули сте — говорио је љутито. — Е па, брате, ја више то нећу да подносим. Јесте ли разумели?...
Прилазио је лагано. Позва нас воднике. Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију. Сада, он поседа обалу.
Од громког треска топа и експлозија зрна на устима цеви нисмо ни чули сада пуцкарање шрапнела непријатељских. Јер пао је последњи крик у артиљеријској команди: на картеч!
Ајд ојс — гура волове једна сељанка, да би ишли напоредо са коњском запрегом. У суседном селу већ су чули за одступање, и сељачка кола закрчила пут. Морали смо да застанемо.
Тако је протекао цео дан... Са заласком сунца борба се постепено стишавала. Још се само чули појединачни пуцњи у равници. До неко доба ноћи топовске цеви биле су топле.
Поздрав надесно! Одавно нисмо чули ову команду, те нам је још чудније када се разлеже у пола ноћи. Возари у ходу појахаше, послуга се, после толико
Унутра смо унели малу пећ, коју су дежурни у току ноћи ложили. У неко доба ноћи чули смо шушкање у шатору. — Господине капетане... господине капетане, заповест дивизиона.
Али заповест се мора извршити. У размаку експлозија кретосмо, зверајући на све стране не бисмо ли чули лет гранате... Видимо како војници оне батерије истрчаше код топова и почеше пуцати... Сада је немогућно прићи...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... Све се надамо да дођете, да се видимо.
— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... Све се надамо да дођете, да се видимо. Изиђе свештеник.
опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови. Љубица претрну и застаде... Гојко беше већ позеленео од страха. — Баш смо погрешили!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРУГА ГРАЂАНКА: Даћу ја теби примитивизам по дупету! ДАРА: Јесте је чули шта каже? ТОМАНИЈА: Попела се на оно буре да нас пљује! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Немачки плаћеници!
кад ја кажем: „бар то је лако објаснити, ја мислим”, ту Филип, који у том комаду игра Уроша, упада са текстом који сте чули! Савршено једноставно! (Јелисавети) Изгледа да не разуме...
ФИЛИП: Ви сте мој ружан сан, и ништа више! ВАСИЛИЈЕ: Јесте га чули? ФИЛИП: И доста је да се пробудим, па да вас нема!
ГИНА: Мени најтеже? ТОМАНИЈА: Па зар ти још не знаш? ГИНА: Шта не знам? ДАРА: Па јесте ви чули ону пуцњаву малопре? БЛАГОЈЕ: Зашто питаш? СИМКА: Ко је пуцао? ТОМАНИЈА: На месту су их побили! Из машинке!
ЈЕЛИСАВЕТА: То што он прича, не односи се на вас! СИМКА: Чули сте шта ми је рекао! С каквим правом? СОФИЈА: Није он то рекао вама, него Симони!
) СИМКА: Знате ли шта се то јутрос стварно десило? МИЛУН: Нисте чули? СИМКА: Чули смо, али свак прича друкчије. МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће!
) СИМКА: Знате ли шта се то јутрос стварно десило? МИЛУН: Нисте чули? СИМКА: Чули смо, али свак прича друкчије. МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене. — Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо.
Збор се растури у најбољем реду. При разилажењу се чули гласови: — Сутра ћемо видети ко смо! — Видећемо сутра многе хвалише!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад учитељ заврши четврто читање, беше их дошло још дваестину људи, који нису чули из почетка. — Деде изнова, господин-учо, вере ти; нисмо чули оно напред, — виче неколико њих из гомиле.
— Деде изнова, господин-учо, вере ти; нисмо чули оно напред, — виче неколико њих из гомиле. — Не могу, брате, већ промукох; ево нека ме одмени ћата, — вели учитељ и
Моје премишљање брзо прекиде овај господин. — Ја сам Константиновић... ревизор. Чули сте, ваљада... ехе!... узвикну он гледајући ме како сам се изненадио, збунио и уплашио. — А, молим... част ми је...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Чули сте, ваљда, како је ваш отац поступио са мном? ДАНИЦА: Чула сам, ал' се то мене ништа не тиче. ИВКОВИЋ: Збиља?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Дакле не знаш? А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! — Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све. Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље. Па тако и с тобом. Рекоше нам.
А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! — Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све. Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље. Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе.
Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.
ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире. Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.
У том већ је и дан свитао. Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња. Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији, већи За сваког што сања, што живи и хули.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Помамио се!“ рекоше другови иза њега, јер они не бјеху чули оне ријечи. „Помамили смо се сви!“ викну конте, окренув се живо и пришавши к својима.
Бијаху отприлике вршњаци; ни један ни други не навршио двадесет година. Прије тога дана никад се видјели ни чули. С почетка обојица се осјећаху некако неугодно један према другоме.
„А како си?“ „Добро!“ одговори Јанко. „Црногорац! Богами!“ рече Спасоје, усхићен. „Чули га како рече: добро!“ „Ама соко, чоче!“ прихвати Озринић.
„Какво јаје? Какво око?“ запиташе остали, као тобож, а не бјеху прије чули те шале. „Ваистину ја ћу ви причати! Носио Приморац тикву. Срете га Ћеклић. — Шта ти је то? — Ево видиш шта, јаје!
„Причајде што, попе Марко!“ рећи ће Петар Цеклињанин. „А што?... Чули сте, п-п-п мним, п-п-п, е ће, п-п-п, Господар амо!“ „Кад чоче!?“ запиташе сви у глас. „Данас, мним!
„А шта рече у потоњу?“ запита Јока. „Рече: велико ће ово зло бити мени, јали теби, јали обојици!... А, чули! да он мене застраши! Да се ја препанем од његовијех ријечи! Бестија!“ Јока се прекрсти и уздахну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 Питао Приморац Херцеговца: — Зашто и ви не идете по мору? — Чули смо да ваше поље није као наше тврдо и плитко, него дубоко и житко.
(Пошто се добро напио, почне казивати): — Чујте, браћо и дружино, што нијесте чули нити ћете икад чути! Прва вам је новост: данас Турци насилу потурчише кадију; друга: видјех гдје из црне краве
очима, па ће рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам приповједити нека која може бити нијесте чули: Пушком сам убио вука, куницу и лисицу, а ножем посјеко од прве главицу купуса по најдебљем кочању, и пресјекао
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је,
“ „Зло и наопако“ одговори сељанин. „Причају, господару, наши стари да су чули од својијех прађедова, кад је Христос по земљи ходао, да је ходио за њим свети Петар и носио врећу ситнога пијеска, те
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А братија наша болесна, да се, уздајући се у ово, не распусте тражећи сувишно нешто што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, него нека се уздрже и смерни буду, задовољни оним само чему је време и што је могуће манастиру
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А шта кад се разболите, никог свог! ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако! МИЛЕ: Јесте чули шта каже? Има да наступе промене, корените, у све поре живота!
Човек треба да буде реалан! За свадбу, замислите, спрема штампане позивнице, златотисак, надам се да сте чули! ИКОНИЈА (Цмиљи): А парадајз не силази испод седамсто! Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Чрез дуго време буде тврд као гвожђе; онда се хоће много труда за претопити га и прелити. К оном шта су чули, ако јоште виде и прикладе неваљале, ако не имају кога ко ће с њима управљати и од зла одвраћати, остају у превари и у
Како монаси живу у том месту, то знам да сте чули од други[х] и да знате; ако ли не знате, јошт боље. Нађем неколико Сербов у Хилендару, који се ва век века с Болгари
И ови нам потврди о њима то исто што смо пре чули. ’Ајде, дакле, у име божје, барем да сасвим здрава љубезнога мојега видим и да се здрави растанемо.
У Венецији се дела брзо не свршавају; одем у Задар чекати конац. Овде су већ били чули за моје проповеди по Далмацији и за моје дело у Венецији.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Богу вала, милостивом богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули... — Нисам ја ништа вировâ од свега шта сам чуја — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби. — Јето, здрав си...
Сви се измакните, тако! — Та-ако! — рече најзад Брне. — Подај им, дите, ракије, па... јето, шта сте то били чули? — Да бог сачува! — рече Чагљина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И те речи тихо су гореле у белом диму. Ћутао је, па се окренуо: да ли су чули И ови што седе по миндерлуцима око широког огњишта, где мрморе исте приче чађави лонци пуни јагњеће чорбе и где у
Вукашин међу прстима окреће цигару и загледа је. Сигурно су чули. Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће.
Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то?
оног јучерашњег, оног што је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо Левићеву кафану, до Бога сви су чули, викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали су сви, сви, сви,
што је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо Левићеву кафану, до Бога сви су чули, викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали су сви, сви, сви, звоно удара у греду, он има
Фала богу, послужила ме памет. „Да разбијемо Левића кафану!“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам. Сви су чули. Гледали су зачуђено. Зашто сам викнуо? Тола се прислони уз плот. „Разбијајте!“ Аћим је подигао штап.
Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“. Кад сване, они неће бранити општину. Побегли, пси, чим су звона чули. „Ако некада будем имао децу, презиваће се Лукић“, рекао је Вукашин. „Зашто?“ придигао се на лакат.
После избора оџак ћу да ти претурим!“ Викнуо сам, сви су чули. Људи су се смејали као да се даске ломе и цепају, чинило се Аћиму, а, у ствари, само се неколицина, кријући лица,
Девојка је добра и кућа је поштена. Што се .Ми, стари, политички не слажемо, то је друга ствар.“ Сви су то чули. Неколико грлатих повика одбило се од почађавеле таванице. „Ја живим само да тај дан дочекам. Здраво, Чакаранче!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Опет су се чули дечји гласови и ударане лопте у бетон, али дечака није било. Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други
Изнад потамнелога мора расла је беличаста светлост праскозорја. Крици се више нису чули. »Можда их није ни било?« — помисли дечак, па задрхта: »А шта ако се разбио неки брод?« Потрча из све снаге ка заливу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
измакле те деценије, врти чибукчицу и нада се да су житељи ове улице, који су морали да чују за Змаја од Ноћаја, ипак чули нешто и о Стојану Чупићу. Јер за све што се десило Змају, крив је Стојан.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули. Питагора поче да прича. „Моје родно острво Самос налази се пред малоазијском обалом недалеко од оног места где лежи
Он је, као што сте из његових уста чули, кратко напоменуо да потпуно помрачење Сунца траје, по причању очевидаца, само минут два; није се, дакле дуже задржао
То Птолемајос није ни слутио. Он напомиње, додуше, као што смо већ чули, Аристарха на два места свога дела, али у седмој глави прве књиге, где је реч о филозофима који су сматрали небески
„То могу да предочим врло добро“. „Мој муж је, као што сте можда већ чули, и управник фабрика шалитре и барута. Од када је он, пре петнаест година, то постао, удвостручила се производња
они - та то су Французи - поздрављају ме са највећим поштовањем, иако име тог „познатог научника“ нису никад у животу чули.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Сви спавају — усудио се неко да одговори. — Лажеш! Сви сте били будни и све сте чули. Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак, брзо!!
А после су се чули само уздржани уздаси и опет су људи нокте држали на зубима. А сутрадан позвали су понова Петронија Свилара у собу код
Само је ходником опет одјекивала реч „политички“ и ударци жиле и јауци чули су се преко целог боговетног дана. А плашљива, нејасна, нека мрцварена нада синула би да још брже умре и тако све до
Војници су видели и чули кад му је Пацко, разгледајући освојене топове, био пришао, и, као што је то редовно после чинио прилазећи
Пешачки официри кривили су за неуспех поручника Гавриловића, који није био на своме месту и кога никад нисмо чули да се, због тога, брани. Он је ћутао и тиме признавао своју кривицу.
својим подсмешљивим, циничним изразом лица на вратима свога дућанчета у Васиној улици, и куда, ето због тога што сте чули, никад не пролазим.
А он, као да је очекивао тај одговор, одмахну главом и рече: — Е, само нека је на добро! И збиља су се чули топови; што ближе, све је јаснији бивао пуцањ. Мало доцније чуле су се и пушке.
прошапта значајно уплашеној старој, која га је гневно вукла за рукав: — Али сасвим је сигурно Данас су многи грађани чули потмулу тутњаву. Поуздано је...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прошли су стубиштем, малчице бучније него посјетиоци-пјешаци, а затим су се чули њихови кораци на ходнику, све док нису замакли у собу мог сусједа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече свештеник. — И јуче изјутра онај случај у Кленовику ! — одговори капетан. — Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. — Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Могли смо пратити сваки корак волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо чули и како пасу, ако би се довољно приближили ”брисаном простору”.
Неколико дана касније Пол ме извести да су власници фабрике већ чули како сам се прочуо бојадисањем пекарских кола и подрума у Лексингтон авенији, да су сазнали да сам се истакао и као
” - а друга би додала: ”Да ли сте икад видели такво бугараско недело?” У то време ови изрази су се често чули, а односили су се на догађаје за време балканских ратова које су водиле против Турака Србија, Црна Гора и Русија.
Ниједан од присутних није поменуо Виларда Гибса. Када сам поменуо његово име, искрено су признали да никад нису чули за њега. А за то није требало кривити ни њих ни Јејлски колеџ.
да ли су моје колеге, студенти из Кембриџа, који су се припремали за ”трајпос” испите из математике, икада чули за њега пре доласка на Кембриџ'? Ако и јесу, било је то случајно, исто онако као што сам и ја случајно чуо за њега.
Није требало да их уверавам да ми је тешко да напустим оно што су често чули да називам ”свецима и светим теренима Кембриџа”. Они су знали колико поштујем та места, а знали су и разлоге за то.
Загребите дрвени омот оловке и упитајте пријатеље око стола да ли су нешто чули. Рећи ће вам - ”не”. Ставите оловку на сто и опет је загребите; пријатељи ће сам сада рећи да су нешто слабо чули.
Рећи ће вам - ”не”. Ставите оловку на сто и опет је загребите; пријатељи ће сам сада рећи да су нешто слабо чули. Онда их замолите да ставе ухо на сто и они ће вам рећи да су гребање по оловци сада чули врло јасно.
Онда их замолите да ставе ухо на сто и они ће вам рећи да су гребање по оловци сада чули врло јасно. У трећем случају оловка, сто и уши ваших пријатеља су један чврсто повезан осцилаторни систем.
Ћипико, Иво - Приповетке
А није ни чудо! Толико страхота чули су причати још из младости о овим школићима. Од кољена до кољена преносе се приче о сломљеним бродовима о ове суре
У хуци вјетра и шуму морских таласа једва су се чули откуцаји сата на староме торњу што вјерницима навијештаху свршетак једне и почетак друге „блажене уре”. ...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ама, немојте ви „не верујем да је такав”. А какав ће да буде него такав! Зар никад нисте чули ма шта тако о њему? ПЕРА: Нисам, бога ми! ЖИВКА: Не могу просто да верујем!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Може, Богдана, на велику срамоту нашу. Виђели смо својим очима... И за име смо чули: од јуче ти је он злосрећник не више Милоје, но Мустафа, син Мухамедов... Ти да си здраво!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893. Не знам шта је, је л’ суштина Ил’ то чини само мисô — Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрисô. На што жице спроводнице!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Он је, на моју душу, зашто смо чули да се после некако на науку дао. Еј, Фемо, Фемо! А ко ти је то до тебе, откуда је та опет?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У распеваном пламену ко да га открије Трава расте из његовог имена и спас Једини је будан а само је глас Чули су га ал га нико видо није.
Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце чули. Исто је певати и умирати. Сунце је реч која не уме да сија. Савест не уме да пева, јер се боји Осетљиве празнине.
Краков, Станислав - КРИЛА
и ми нападамо. И друге су заповести пале. Ранци се забацивали на леђа, спрема је звонила, чули се незадовољни гласови војника: ”Баш увек морамо ми први”, али се ипак кретало унапред.
Клокотали су митраљези. Они горе у зраку нису чули јаук зрна која се расипала и лутала, да се доцније уморна у завијеном луку поврате на земљу. Грмеле су и цеви топовске.
Све је чешће грмело у зраку, авијатичари грмљаву су једва и чули, али су са ужасом гледали беле и црвене димове испод и крај себе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Мудар си, пашо! На свету, ваљда, нема мудрости Која се с твојом може сравнити!... СУЛЕЈМАН: Чули сте све; Ја донде нећу оком тренути; У тихом миру тамне поноћи Измишљаћу му муке, болове, Од којих ће се подне
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Уз то још страже јављају да с те стране једнако чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске
Команданту тих батаљона Комаров рече тако јасно, да смо сви чули: — Оне колоне, што се одозго спуштају, Турци су; распоредите војску да их дочекате, и чим вам дођу на топомет,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Овде на Солуну називају нас Добровољачки, или Вуков одред. Маршевали смо без предаха. Још из даљине чули смо грмљавину топова, која је допирала однекуда са кајмакчаланског масива... Сећам се, дан је био ведар, сунчан, топал.
То се знало и ишло се тога дана до умирања. Предвече почели смо се пењати уз неку планину. Чули смо још јасније пуцње топова. Бог би знао шта ови артиљерци гађају по ноћи.
Маса се растури уз клопарање фишеклија и звецкање ашовчића. Крајеви се изгубише у ноћи. — Крећи! Полази! Напред! — чули се пригушени гла-сови. Налазио сам се на десном крилу своје чете. Од мене десно, била је трећа чета.
„Полако бре, куд сте запели? — зачух нечији глас. — Дале немате куд... Овде је ров. Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“... Мени лакну.
За ову њихову погибију оптуживао је свога командира. Они су чули да се нешто одиграва у нашим рововима. Њихов командир мислио је да су наши напуштали ровове.
Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења. — Побиће нас наша артиљерија... Кроз ров се разлеже жагор.
Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље. Предраг настави: — И лево и десно праштале су пушке и чули се јуришни поклици.
— Какав трећепозивац? — запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости.
ја оно што је рекао господин управник: у вароши можете остати до седам часова, вечера је у осам, спавање у девет и по. Чули сте, и квит! Ја ћу својим примером претходити. Сад можете бити вољно.
Једнога дана пренули смо се сви, и накренули главе да бисмо боље чули. Слушали смо дрхтави јек звона, који је допирао из равнице. Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс!
за тебе нису напори. Добићеш температуру. Боље би било да идем ја. Одговорио сам му, шта би рекли пешаци, кад би чули како се ми нећкамо. А они под таквим приликама живе стално. Уосталом, ако шта буде, он ме може увек одменити.
— Ама, путујте ви... — У данашњем времену наша је прва дужност... — Јесте ли чули? Махнуо сам главом. „Нов свет“ — паде ми на памет. — Хајде донеси вечеру! — окрете се командир посилном.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што имамо још, самељи, Па колаче справи беле, И сваком по штап одељи. Ми смо чули, људи веле, Да имаде тамо, тамо На истоку доста злата, И ко тамо стигне само, Имаће га као блата; Кâ у нашој, у
Прочитавши ову оду, Вук је писао Мушицкоме из Беча 14. октобра 1816: „Мислим да сте чули одавно да је Державин умро” (Преписка ИИ, 107); одговарајући Вуку 10. новембра 1816.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ мислиш не знам ја — и не зна род Шта нам та змија твоје љубави У отрованим спрема грудима? Мислиш да нисмо чули шта ће таст?... Па није л’, Ђурђе, све то поруга? Не ругаш ли се гробу мајчином? Не презиреш ли брата и земљу?
) СТАНИША: Шта је сад то? Зар су оживели? КАТУНОВИЋ: Живели! Моји су Катунци то — За смрт су чули свога војводе, Па с громом иду да га спроводе, У гроб. — СТАНИША: Напред! За мном! А спровешћу их, Катуновићу, ја!
ТРЕЋИ СЕРДАР: И сад се сећам — али једвице. — ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кô што се вече сећа зорице. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда.
— ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви. — ДРУГИ СЕРДАР: Ал’ ћемо силу силом одбити! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Душман је близу. ПРВИ СЕРДАР: То знамо ми —
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
'Вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, што сам и ово мало снаге очувô! Вала им ђе чули и не чули!... Види га, господине, види како њуши: шуште ли оклен курузи. О, небо те (удара га по њушци) убило!
Вала им ђе чули и не чули!... Види га, господине, види како њуши: шуште ли оклен курузи. О, небо те (удара га по њушци) убило!
А ја би' рекô да свијет у једну руку има и право, јер та њивица, како сте чули, није ни моја, ни царска, ни спа'иска, већ овог проклетог лопова и брезаконика.
„Доста! Гони! Вала ти, 'вала и теби и премилостивој царевини која се она за ме толико брине? 'Вала вам ђе чули и не чули!“ Писарчић: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака.
„Доста! Гони! Вала ти, 'вала и теби и премилостивој царевини која се она за ме толико брине? 'Вала вам ђе чули и не чули!“ Писарчић: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака.
премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе чули и не чули! То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје...
Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе чули и не чули! То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.
Крај њих леже књиге, папируси трули, И гомила мозга што већ продре свуда, Ловори што нису звуке среће чули: Мрави растурени стазом што кривуда. Тад, запахнут Тобом, ја се питам: Куда?
Чедна и хладна реч Вечитог пратиш: Ни с ким да кличеш и ни с ким да патиш. XВИИИ Ноћас смо чули Пана како рида, Дршће у своме јадноме оделу, Литију лета испративши целу, Кô задњи херој војске која гине.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”. ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво”. Тасо, ево ти овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по
” ЈЕРОТИЈЕ (за време читања посматрао их је важно): Јесте ли чули, господо? Увиђате ли колико је ово важна ствар? На нама је да спасемо државу; у нас, у овоме часу, гледа и држава и
) А ви немојте слушати, јер ће да вас изеде ђаво! ЖИКА: Је л' испочетка? КАПЕТАН: Ама како испочетка? Што смо чули, чули смо! Читај оданде где смо стали... ЖИКА: „А доцније прешао у полицију”. КАПЕТАН: Одатле, јес'!
) А ви немојте слушати, јер ће да вас изеде ђаво! ЖИКА: Је л' испочетка? КАПЕТАН: Ама како испочетка? Што смо чули, чули смо! Читај оданде где смо стали... ЖИКА: „А доцније прешао у полицију”. КАПЕТАН: Одатле, јес'!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Пет другара, пет стражара Буљубаше реч су чули, Али нису претрнули; Ни пак црта мушког лица — Страховања јадни млази — Трепет душе да изрази И страшљивост
И на кули караули Ломљаву су тешку чули, Ал’ витези граничари Нису немим страхом стали; А зидови, опет, стари Никад нису задрхтали.
Ћипико, Иво - Пауци
— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале. — А јесте ли чули? Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом: довео их надстојник Васо и увео их у кућу.
А и Цирило наљезе и застаде код њих. Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. — Јесте ли чули, а? Сада ћемо јемат' орган... Ала ће нам свирит'! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано.
„Света Маријо, моли за нас!” чули се гласови све то скрушеније. Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак
Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. — А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити... До који дан поћ' ће све... — Све?!
Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка... А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.
— одговори Иво. Доктор се премјести на други крај стола. — Јеце ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства?
— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. — Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа
— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи. Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се”! — Говори и таре зној с лица. — Па, он је погријешио! — опази Иво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они нису искусили на својој кожи шта значи рат. Мисле о њему на основу онога што су чули од оних који су га прошли па после заборавили на тегобе. Приче о рату! Како су ми смешни њихови приповедачи!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У њеном развитку надовезују се на Александријце обнављачи астрономске науке: Коперник, Галилеји, Кеплер. О Копернику чули сте и читали, драга пријатељице, толико да није потребно да Вам и ја о њему причам. Он је Аристарх новога века.
Но тиме се добива и ово. Чули смо да ће од наредних секуларних година бити у Грегоријанском календару преступне само ове: 2000, 2400 и 2800-та.
То је једно местанце у Славонији, за које сигурно нисте никада ни чули, а можда ни за ову покрајину, али ћете његов положај лако наћи на свакој земљописној карти Европе.
Домаћин је осетио нелагодност таквог расположења, па покушава да га одагна: „Чули сте, драги моји гости! Будућност је како нас опомену високоучени астролог Његовог Величанства, тмурна.
Разумем и волим када жена није сувише предусретљива, али баш толика резерва није потребна. Противно свему што смо чули о тој богињи још од самога Хомера, она се показала неприступачном.
Но пред нама би могао ударити највећи метеор о тле, ми не бисмо чули звука ударца: он би избушио пред нама велики левак, засуо нас парчићима камења, убио нас можда, а ми не бисмо при томе
Његова запремина је, као што смо већ једампут чули, 1300 пута већа од запремине наше Земље, али је његова маса само 320 пута већа од масе Земљине.
Ако дозволите и тај његов облик, онда, и као бескућник, нећу бити сиротиња. Ви сте сигурно чули за она имања феудалног племства која су се звала фідеіцоінміѕѕум перпетуум, имања која су била неодвојно власништво
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете.
Тек кад су другови чули колико најмање стоји тај „државни папир”, заорише се звиждуци и усклици, и дођоше мишљења слушалаца.
Кажу да госпа Мања и њено друштво не знају како се изговарају по енглески оне речи, чули сте, вичу, нешто док играју, не зна човек да ли је људски говор или... Апотекарица настави да плете.
Јесте чули: страх ју је да нешто не дође и не изгони је из Енглеске. Јевреји се стално боје људи, и зато воле пријатеље безмерно..
Знала је, наравно, паланка зашто госпа-Фила не мари Коду колико другу децу. Када год бисте захтели, чули бисте причу о томе, сложену, образложену, као за штампу.
А Мија, дечко, дете... Чули су ту вест родитељи, чула су је и деца. Једни другима не смеју у очи да погледају. Некада касније, паланка ће
Не знам право како је то ишло: овде сви помрли, нема коме да се пошаље депеша. После смо чули да је неко време, као стари гост, била спуштена у крипту Санаториума, па кад се нико није јавио да је пренесе, сигурно
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да је Роман у тамницу одведен био чули смо, али онај би се преварио који би помислио да је дух Романа клонуо. Зар ји је мало било у тамници, и опет су се
« вичу; па кад смо сто пута исту реч »разумете ли?« чули, онда тек примечавамо да нисмо ништа разумели. — Асцетично живити значи кротко, благоговејно, човекољубиво, једном
Да и ја и ови поштени људи право имамо, мислим да вам не треба спомињати; чули сте јучер разговор наши господара како је неки филозоф дисертацију у шест части издао, да стари Римљани нису стакла
тиче, познато је да и такови жена на свету има које не знаду читати, па опет другдаш по цео дан по кући читаду. Чули смо, дакле, да месечне жене ништ’ не говоре, или врло ретко, да су врло малене; сад долази јошт знати да њиова лична
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сећате се сви можда онога несретнога Артаксерксеса, на коме су толике генерације ломиле језик? Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб“ или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити
“ ал' откако смо чули име Артаксерксес, напустили смо све народне бројанице па се дочепали Артаксерксеса и на њему смо језик ломили и
“ Сећам се баш, кад је једнога дана наишао Христифор Колумбо, да га је мој деда предусрео речима: „Но, јесте ли чули, ви сте се дали дуго очекивати!“ — Али како је, забога, ваш деда могао дочекати Колумба?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке. Чули смо тада и за пропаст северне војске, која нам се у одступању све више приближавала.
баш пред твој долазак, пришао ми је поднаредник Светозар, онај кога сам ја изударао, и вели ми: ,,Господине капетане, чули смо да сте добили нову батерију... Ми смо на прагу наше отаџбине.
Поред нас су журно промицале неке тамне прилике и замицале у ноћ. „Збор... Збор!“ — чули се повици. Али људи су били још на прекретници. Отаџбину су изгубили. У туђој су земљи.
Као сигнал да сада треба да отпочне уништавање. Потпуковник Петар проговори: — Чули сте!... Не присиљавам никога да остане... Ко хоће да иде, нека изиђе. Војници су стајали укочени.
Људи се унезверише. Заклона нигде не беше. Неко викну: — Ево га! — Лези, лези! — чули се повици. Пешаци припуцаше из пушака. Лежемо на земљу. Али земља тврда...
А по околини нису скитали, пошто им је предочено да су Арнаути неповерљиви. Чули су да су Арнаути опљачкали читаве одреде наше војске, а тек неће појединце.
— А што сте збијали шалу са свештеним лицем... Ко вас је на то навео?... Него, да се договоримо. Реците како сте чули да се командант љути, али да ви уважавате и цените Момчила и молите за извињење команданта.
Први воз крете. Али камење се осипа и коњи, немајући ослонца, падају. — Дај пољске коњушнице! Везуј! Вуци! — чули су се гласови. Међу нас се сјури чета пешадије. — Хајд сад! Напред! Напред!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Капљица још и не заврши своју беседу, а из округлог трбуха Морског Цара провали смех. — Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах!
Која је тако хитра? Тако мудра? Далеко на пучини чули су је морнари како пева и бродове скреће с утрвених морских стаза.
Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну! Па одмахујући главом шапуће: — Не, то је само одбљесак сунца!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тако по реду нисам могао чути као од њега, а и они од којих сам је слушао — сви су ми казивали да су је на Делиграду чули од њега и да ју је он онде често певао Петру Добрњцу“. Сем тога, у Лозници 1807.
Кад то чули Србљи свиколици, онда они распустише робље; оде робље куд је коме драго. Благо Ива и Ивиној души! И то Иви нико не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сутрадан је и Стриц, као што смо већ чули, добио батине због ријеке Дунава и одмах одјурио у Прокин гај, до Тепсије, да се нађе с другом.
Оставили смо Јованчета и Мачка у пећини баш у ономе страшном часу кад су угасили лампу и у истом тренутку поново чули из подземног ходника онај тајанствени узвик: — Еј, еј!
Пољар весело гракну: —Аха, јесте ли чули! Па да, добар човјек. Видиш ти како ви имате паметну учитељицу. Мало се замислио па онда тужно заклима главом.
Понешто од тога чули су и дјечаци, а шта је то устанак, буна, то су још од најмањих ногу слушали од својих старијих.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ми то сви знамо што је и како је. Није нам то првина, да нисмо чули. И тако и оставише. Онда приступи к налоњи један од оних господара гостију, непознан (није од оне тројице што су
А град већ гори. И то њих сам ђаво сатана онде доведе, а грађани јоште за њих нит су и чули да ће доћи, нити знаду за њих да су већ под градом.
отаца није се нам то чудо проказивало да се и пре њих то у које давнашње доби било згодило, нит и они то су од пре чули. Девојка А еда не пише ли се ово у пророчаству: »Отроче се роди а мати му није свеџбала мушке стране.
И о празнику нам философију проводи! Штарад но смо се ми сабрали овде и ушчекујемо да бисмо чули и разабрали штоно је лепо и прилично је данашњем дну?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Неки су га чак чули кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му
Она сумња на Мана. А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: