Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шта л’ се у њој жалостиво пише, те ти рониш сузе од очију?“ Вели Зуко Чулку барјактару: „Слуго моја, Чулко барјактаре, није књига од наших крајина, ни од наших котарских сердара; већ је ферман
“ Но му вели од Удбиње Зуко: „Не будали, моја вјерна слуго, него развиј зелена барјака!“ А Чулку се од ина не може, веће разви зелена барјака, а истури пушку хаберника, хабер даде по турској Удбињи, те сакупи триста
брешку држи преко крила, па он гледа чету Зуканову, како Турци иду уплашени; па отиде хајдук говорити калаузу Чулку барјактару: „Зар си, Чулко, ријеч погазио?