Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Збогом, Алекса!...“ рекох му ја, а глас ми је на уснама изумирао, једва се и само шапутање чуло. Он ми, ћутећи, притиште руку и оде...
Тако је и онда било. Али у један мах застадох, коњ ми ушћули уши, па ни да крочи унапред. Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање.
И то треба власти доставити. — То треба! За благо нашег отечества то треба власти доставити. Међутим се чуло и јасније мумлање, све гласнији говор, док се напослетку не примаче онај — — — у беличасто-жутом капуту.
Кад сте исписане ретке проучили рука вам је клонула, сув костур вашег големога тела тресао се тако да се јасно чуло цвокотање зуба и клепет ваших сувих ребара... — Ах, сви ме мрзе, сви ме презиру! Вређају ме и после смрти!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Оде дете, каже оцу шта је чуло, шитајући га је ли то тако. „То може ласно бити, сине мој” — отвешта отац — „зато одсад немој никада веровати једну
Што се јоште никада на свету није чуло било ни видило, проклето среброљубије то је већ наумило било учинити: да се христјани магарећим ногама клањају!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дође у Боговађу, ноћи, ни Хаџи-Рувиму ништа није хтео, да се не би чуло и да не би мој отац и Бирчанин побегли. Бирчанин Илија, мој отац и Милован, кнеза Николе Грбовића син (јербо је кнез
Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам ја дошао на кордон, и знао би̓ да је каквогоде писмо у ову страну на
Говори ми Недоба: како се чуло да је Наполеон побегао, мислим да ће се император јоште задржати, сад се могу сва опстојателства другојачије може бити
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили
Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села... Пуче запето стање! Оде поп као помаман кући, а сваки час тек се обрне, па прети...
Ти сад први пут долазиш. Добро отвори очи да ми осветлаш образ... — Хоћу, попо! — рече Вуја тако полако да се једва чуло. — Не шали се главом да бубаш којешта! — Нећу, попо! — протуњка Вуја, и опет се зацрвене.
— А откуд ти те прње, бог те не убио? — Па понео сам — одговори Вуја тако полако да се једва чуло. — Метнуо у теркију... — Хвала богу што те барем девојка није видела! — Видела је! — рече Вујо чисто весело.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина... Станко Јуришић први дође к себи.
— Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.
Хајдуци полегаше један до другога. Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. Наста тајац. Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... Станко се загледао у небо.
Наста тајац. Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... Станко се загледао у небо. Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.
Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама. Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој! Његов глас одјекну дубравом.
Од галаме поста жагор, а од жагора тајац. Све се предаде очекивању и својим мислима. Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица... Сунце је прижизало... На друму се појави човек.
— Ви сте жене!... Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?... Пхи!... Срамота!... Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. Станко се препе на бедем и погледа.
И отвори се једна кланица... Главе су одлетале као бундеве, блебећући... Пушчана ватра умукну... Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао.
Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... И ноћ овлада... Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу...
Само добро гађајте!... А сад мир!... Заћуташе. Тајац је био као у гробу. Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... И затутњи, затутњи страшно... — То су коњаници! — рече Чупић.
Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране. У нас свега понестаје. — Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. — А овој Србији требамо ми!... Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!
— Онда — ево!... И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке... И изгубише се у турским редовима... Чуло се само довикивање: — Ха!... Не дај!... Држ̓ оног тамо!... Збогом браћо... осветите ме!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДРУГОВИ Кад се кроз хуку ноћног планинског ветра чуло да неко и по трећи пут закуца на врата, домаћин се диже да види ко је. У страшној ноћи чуло се како лају лисице.
У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу. А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео.
Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу. У угловима је било мрачно. Из споредне собе чуло се дубоко дисање. Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тик-такање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега, као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице описати и с
А већ је први и други пут звонило у цркву на службу. Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда наравно да се надало да ће он данас као гост и Херувику певати, па су и гомиле
одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.
»И бркове и браду,« чуло се још из авлије, »све, све обријај, све скини шалашару једном паорском, све, све! Нек’ иде свет на њега к’о на чудо,
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ВИИИ БИЉАРИЦА — Лале, лале! — чуло би се како она сваке суботе виче испред капија по улицама. — Биље, травке, лале!
Африка
У извесно доба ноћи за време ових година, недалеко у планини и под засеоцима, чуло се страховито крештање њамуа, фетишера који обучавају младиће. Њаму је стално под маском.
“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни.
Носе две лампе против олује да би осветљавали пут. Већ чим смо изашли у поље чуло се кроз ноћ далеко певање и ларма. Нисмо пешачили више од пола сата кад избисмо на велику гомилу распеване младежи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико се није мицао међу њима. Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико
Гроф је био застао у читању и осврнуо се, тражећи, погледом, Гарсулија. Дрека је, међутим, расла, и све се чешће чуло: „Нећемо да будемо павори!“ Ту реч, „павори“, били су отегли и она је почела да се, све више, пролама, из гомиле.
“ Затим, још нешто промрмља. Иако се то, што је Енгелсхофен промрмљао, није чуло, Гарсули је, сасвим сигурно, погодио. Он је чуо како Енгелсхофен мрмља „јер сте“. А шта су, Гарсули је већ знао.
На столу је остало, међу угашеним свећама, које су димиле, распеће. Са оближње капеле капуцина чуло се вечерње звоно. Кроз прозоре суднице, узане, као пушкарнице, падали су у празну дворану румени зраци Сунца, споља.
У бискупским баштама у Рабу владао је, већ давно, потпун мир. Ноћу се ту чуло само шкрипање гвоздених петлова на крову, који време предсказују, и шкрипе, кад ветрови дувају.
међутим, као да је био напит, стално церекао и вртео око своје и домаћинове ћерке, изводио их у башту, па се и одатле чуло, како се смеје, и како девојчице вриште. Валдензер је пратио госпожу Божич учтиво и немо.
А кад није стигао, него остављен на путу, то је и остале задржало. Он мисли, да нису задржани, да се чуло да су прихваћени, више би народа нагрнуло. Радосно.
Међутим, није се ништа догађало. Павле је сав дрхтао. Муцао је нешто што се није чуло. Петар је на то, још увек смешећи се, здрао руку Павлову, са својих ширита на грудима, и говорио братучеду, право, у
Са сербским официрима, који су се, из Аустрије, тих година, иселили у Росију, пошао је и мали број католика, кад се чуло да у Росији, досељеници, добијају по један чин више, одмах.
„Лиса!“ – узвикну, тако да се чуло. Она се тресла, под њим, ритмично. Кад би је, у кругу, окретао, она се, нагонски, нагињала, као на његову руку, десно
Јуриш кобиле био је сад такав, да не би био могао, и да је хтео, да је обузда. Чуло се само како крикну: „Лиса!“ Официри видеше како јој диже предње ноге у висину, као на неком таласу и како животиња
Сваки дан се чуло да је царица дала велику своту злата, чуло се да им је додељена земља, да ће добити оружја, али све се свршавало на
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Особито су развијени вид, слух, чуло мириса и смисао за оријентисање: нађу се ноћу и у великим шумама. Осећају шум и шапат природе, од клопотања извора и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из разреда задржа дах, тако да се сада сасвим добро чуло како фискултурник Маркота понавља у дворишту: „... ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу.
Она рече да зна, али да је то из навике: у њиховој кући, ако не једеш брзо, рачунај да ниси ни јео. Са хиподрома се чуло како неко виче а затим поновни топот коња.
Увукао сам главу у рамена и следећих неколико тренутака чуло се само ударање и Веснин плач. Неко ко није видео шта се догађа могао је помислити да ударци пљуште по њој.
- Рашида ми је стегнула длан. - Куцни! Куцнуо сам, али се на прозору нико није појавио, иако се унутра чуло лако комешање и повлачење ногу по поду. Затим је сетерка промукло залајала, а Рашида шапнула: - Ту је.
Уши су почињале да ми расту као печурке после кише. Био је то одломак разговора који нисам смео да пропустим. Сада се чуло само шуштање жениног рубља и опет онај глас, победнички дигнут за октаву. - Рашида! Мој отац!
Почех да ослушкујем ушију начуљених као хрт. Чуло се само дахтање и опет глас мог оца, који је говорио жени да не брине: ово је последње место на коме би је њен муж
- Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим. Иза споменика чуло се брундање мога оца помешано с цијукањем оног парчета од жене, али им се није видео ни комадић носа.
Рашида се правила да га не чује, а он је појачавао глас тако да нас је чуло пола Каранова. — Мислиш ли да ће рећи о нама? — ухватио сам је за руку. — Ја мислим да неће!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па то је све, друго ништ’ не знаш? — Више ништа, само се чуло, да је сирома’ Ђока Милорадовић просио, па је онда умро. — Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било.
Али тек ваљда да се вратио когод од кочијаша, или што — то би се чуло. Госпођа Сока отиде са Кречарком у магистрат и ствар пријави. Овде се одмах закључи да се путници курентирају.
— За мене је то увреда. Но дајем ти реч, да ћу се оженити овде у вароши. — Бог из тебе говорио! Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио. Све девојке смеју се. Већ су га и спевале.
То се чуло по вароши. Скоро цела варош је на окупу. Гледају сандук и смеше се. Чамча и после смрти на смех побуђује.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и лавежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду.
лађа што су одлазиле и долазиле, није се ништа мењало и сем рогова лађарских дубоког, потмулог гласа, није се ништа чуло. Ласте су, те године, тек много доцније почеле да стижу и да се изврћу, у ниском лету, над реком.
Граничари из приморија, које је доводио оберкапетан Иван Хорват, нису били још стигли. О њима се само чуло да чине чуда и покоре, још негде у Доњој Баварској.
је једног септембарског дана, у подне, када беше пошла мужу, који је баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича, застала и вратила се да скине перику и растресе косу.
себе и што је, за њим, непомично, слушала њене речи читава група Срба, официра, који су дисали тако дубоко да се то чуло, и да је њин дах осећао на власима, у потиљку.
НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ Све до јесени, по славонским селима, није се чуло ништа о онима што одоше на војну. Отишли су били, као да су нестали, некуд, у облаке.
Све то, уосталом, било је тако збркано и чудно што се чуло. Требали су да се бију са разним народима, да се премештају у разне земље, што су имале тако чудновато поднебље,
Требали су да остану, тамо, годинама. Кад су о њима стигли први гласи, чуло се да се тамо поженише, доцније, да се неће ни вратити, а најпосле, да су и децу изродили.
Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести. Чуло се да је цео сребробогати Земун похрлио да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је
Знало се да ће чак из Турске прелазити да виде даћу, у кући Аранђела Исаковича. Чуло се затим и о распри, која се изродила око њене сахране.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 94) — Што год дете зло и погано говори, од оца је и матере чуло. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 492) — Тешко изађе добро дете од неваљалих родитеља. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зато сам само јео вишње. Коштице сам лежерно пљуцкао у пепео. Сада се у слушалицама чуло »Wондерфул« Џорџа Гершвина. Замолио сам Јелену из приземља за игру. Бака је куњала, наслањајући главу на креденац.
Увукли смо се на прстима у њен собичак кроз неке тамне ходнике и простране собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је навукла резу — показала ми карту трећег разреда за Париз.
– Зашто је не одведете у неку ... шта ја знам? – Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог...
Сећам се, била је четрдесет и осма и сваке ноћи се чуло пушкарање у близини караула. Мој стриц је спавао покрај пушке, а око четири сата ујутру вукли смо се трагом коњске
Матавуљ, Симо - УСКОК
стране, већ и невјесте и дјевојке и дјеца понашаху се с њим каогод и с другим млађим браствеником, те се сваки час чуло: „Јанко! наш Јанко!“ Каква разлика за двадесет и четири часа, откад се од загонетног „принципа“ прометну у „ускока“!
“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог. Благосиљај, владико свети.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
људе који ће га обавестити о српскохрватском језику и прикупљати народне песме, о којима се у западном свету било већ чуло. Он се ради тога обраћао на све стране. Његова срећа и срећа по српску књижевност била је што је 1813.
Искваривши Караџићев превод, не само у језику но и у смислу, он га штампа у Петрограду 1824. Када се у Петрограду чуло да је Стојковић превео не на српски но у једној рускосрпско-црквенословенској збрци, забрани се даље растурање књиге.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Заман су му зборили другари, Да се прође, да двора не пŷсти: „А ето се за Милуна чуло Да је близу негдје са дружином, А пашче је, а згода би била —.“ „Та не смије, жалосна му мајка!
„За отечество, за слободу!“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада! о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Заклео се у душу, у вјеру, у шта хоћеш, па опет слагао ко пас? — Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед. — А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати?
најменик с таквим искреним чуђењем да би чак и најокорелији жандарм повјеровао како се у селу овога мацана још није чуло да је Створитељ залазио у те послове. Дјед само подиже руке задивљен овим блаженим говеђим незнањем.
То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути.
Понешто нисам разумио, нешто се није чуло, али оно о чем су најгласније причали, па чак и на мене саучеснички намигивали, били су њихови доживљаји из дјетињства.
— Не да га стари Раде, а давно би њему Цигани смрсили конце — чуло се, уз пут, од људи, па би се истом неко пожалио: — Ето, а мене рођена дјеца хоће да проћерају из куће, тако ти је то.
Позвале га жене, све с образом и с поштењем, да им помогне пећи ракију, а он тако...комшилук свој. Чуло се то надалеко, распричало.
Као и све коморџије овога свијета, и ови наши интенданти имају развијену машту и оно тајанствено, благородно шесто чуло које им помаже да намиришу „предстојећу“ опасност.
Еј, животе, животе ... Кад се чуло да је Јазбец стријељан, Маркова биртија још више опусти. По замрзлој кући мотала се само усукана тетка Марта и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа. Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву. Подузе ме свежина.
Заћутасмо обоје. Она је плела. У соби се ништа није чуло, а тако и споља. Јер беше радни дан па сви отишли на посао.
А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што... али узме њу па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и умре! Остави ме..
У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање. Мита се беше загледао, као занео. Богзна где је био.
А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио. Ни запевка, ни нарицање. Жене су јеле, мушки пушили и ћутали. Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.
Бојале су се да јој због тога, тих њиних посета, мешавине, не би какав рђав глас изишао, чуло се што „лошо“. Али и сада, кад би оне дошле, она није излазила из собе; остављала мајку да се тамо с њима разговара.
Ништа није било од свега. Само је дан све јаче освајао, белео се. По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. А то је њу освестило.
Не дирај ме, мајко... — А глас јој је био истина на плач, али сув, сув. Ништа више није се чуло од ње из собе. Мајка јој је целе ноћи обигравала, молила, плакала, напослетку, обрвана сном, пала до прага собњег и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Бре не говори; што су старије, све су горе. Моја док бијаше девојка, ништа се није зло чуло, него су је јошт фалили, „добра девојка, ваљана девојка“. Кад ју узедо, осам дана никад боље.
Но, послушајте! Време се почне фалити како је уставообнародовано, на које сви ударе у смеј, грдећи га што је чуло, да је устав обнародован, па то оће себи да присвоји. Оно се почне изговарати на вас.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Вавилона Сава на ломачи Ко је то са мном на Врачару био спаљен једна сен на крсту док сам горео васколик Мноштво је чуло глас и видело: Младенац и Реч срећу се у облику новорођења Штит је изведен из неба и пламен је сишао мислен Тај
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Не можеш ни ти, дабоме; него кад би нешто навили будилник, па би се они сабрали. САРКА: Не би се то тако чуло, боље би можда било кад би ти, Агатоне, ударао у служавник. То би се чуло те још како.
САРКА: Не би се то тако чуло, боље би можда било кад би ти, Агатоне, ударао у служавник. То би се чуло те још како. АГАТОН: Па јест, то би се чуло, али незгодно је.
То би се чуло те још како. АГАТОН: Па јест, то би се чуло, али незгодно је. САРКА: Е, па, ако ти је то незгодно, био си власт па си грлат; кад си се драо, цео те је срез чуо,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Осећао се отужан мирис изгњечене папрати и чуло шушкање бубица... Склапао сам очи. Још један дубок удисај и тело као да обамре... Негде је лануо пас.
Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну
Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи. — Шта је ово, шта је ово?
Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина. С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале..
Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи.
До пре пола часа био је жив, а сада сви газимо по његовој крви, као да је то обична бара. Однекуд се чуло запомагање. Јаукао је рањеник, кога су четири пешака носила у шаторском крилу. По путу се видео крвав траг.
Командант дојаха према средини строја и поздрави: — Помози бог, војници! — Бог ти помогô! Чуло се само трупарање копита његовог коња о каменито тле, те командант затеже дизгине.
При шкиљавој светлости фењера отпоче извлачење возова и стоке. Радило се у тишини. Чуло се само звецкање ланаца, лупа кола и сандука. Наиђе и ађутант, који је требало да нас одведе у састав пука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица ослушну... Шта се то чуло?... Врисак... Али откуд, од чега ?... Неко је вриснуо, уплашио се... Или је то она вриснула ?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Џабе му говориш! Он, једноставно, нема чуло за стварност! ФИЛИП: Стално ми неко седи на глави са том стварношћу!
МИЛУН: Карамарковић? Њу су, чујеш ти, убили после! Спремала се да иде код шћери, на бабине. А они ти упали. Чуло се споља како она изнутра запомаже! А стража је после привела овога њиовог! (Филип је живнуо, као да је примио поруку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу поруци његовој. Босиљку који му је нађен око врата. Плачу горком и јецању које се чуло целе ноћи, за њим. Банаћанском бећарцу којим га испратише до капије, кад је одведен пред Суд.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Јутро беше лепо, сјајно, тихо. Из села се чуло кукурекање петлова и блејање јагањаца. По зеленим рудинама растурили се бели чопори гусака.
у воду бојећи се да се не понови с њима то чудо што их је малочас снашло, а крава рикаше тако жалостиво и гласно да се чуло чак у село. Сељак позна глас своје краве па брже-боље дотрча да види шта је.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Настаде џумбус.... У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче. Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље. Не морамо ми баш све знати...
«... и да богме, ова му реченица заврши тај низ мисли... Ћутао је дуго и пушио. Тек после дужег времена чуло се избијање школског часовника. Била је поноћ.
док га, слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред овако исто лежао, а из даљине се чуло ово исто заносно једначито звецкање: трес — трес... трес — трес...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (тргне се из мисли): Где си била досад? ДАНИЦА: Па тамо, у ходнику. ЈЕВРЕМ: Је л' се није чуло тамо шта смо разговарали ја и господин Срета? ДАНИЦА: Није.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. Чуло се за ово бурно весеље надалеко!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И од њуха, И од слуха, Важније је Чуло слуха: Фенек чује Када муха Зазузуче Изнебуха Па појури, Па нагари, И стигне је У Сахари!
Гледа Лаза, гледа, и скида Наочаре, да их мало уштима... Да га то не вара чуло вида? Како да поверује својим ушима: Неправду кад види, Лазар зарида И нарогуши се као орлушина!
Земљо, не нешто, све је у теби труло: Сад влада ко је дрскији, бржи! Не, немам речи: моје морално чуло Оно не може да издржи!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је нарочитим, за човека неосетљивим шестим чулом за оријентацију, али се не може имати појма о томе како би то чуло изгледало према осталима и каква би била његова веза са појавама свести и покретима јегуље којима би оно управљало.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дођох, — кратко, са досадом, чуло би се како он одговара. А већ кад би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синк
Па тек, када би тетка отишла, да га лечи! Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање: — Водице, мори! Водице, вештице! Умрех за слатку воду! Аух!
А она је знала да је то све због ње. Као да се ње боји. Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао. Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.
Под стрејама чеврљали су врапци. Из комшилука чуло се такође спремање за сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.
А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем,
А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино. Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак
И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује: — Па сутра да не заборавиш и да пораним, и ти
После ручка та кође их је било. Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао. И још када се чуло да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели.
А то све сигурно на њега, оца јој. — Ћути! — Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом
Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења. Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.
раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. | Симка већ беше обучена и села у чело астала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
авлији би понекад крупно залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из сировијех клада пошти истиснута влага и како један шарени мачак на кревету преде.
Сваки се, у магновењу, преобрази, а тишина така настаде да се јасно чуло снажно дисање Марково. Тако постајаше неколико тренутака.
Јока је сједила, наслонивши главу на руку. Сви погледи бјеху упрти у Јанка. Тишина је така у одаји била, да би се чуло да је муха прозујала.
Поздравио ти се сердар и рекао да опростиш. Твојој кући вазда част и поштење, али је ријеч дата другоме, прије но се чуло што ти намишљаш. А сердару би мило било спријатељити се с тобом, па можеш, ваистину...“ „А, како, чоче?
Еле, бјеше јесен, мртва јесен настала. Пред Митровдан чуло се да је једна чета оставила крвава трага на Царини, између Дубровника и Требиња.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
98. Пушта штицу у море, а штица тракове, а тракови цвјетове, а цвјетови тумбеке; то се чуло у Млетке. 99. Расла честа шумица, под шумицом пољана, под пољаном гледура, под гледуром Гостур град, и у граду
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
! ЈОВЧА Па, зар вас је ко дирао? ВЛАДИКА А, не. Ко сме? Још када се чуло да си био у Стамболу, и тамо код самога цара... А зар мога, Јовча, код самога цара и код везира да одеш?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Је ли се икад чуло да је ко у овом подмесечном свету таковом оружју противстати возмогао? Та ви добро знате да су такове стреле кадре
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви. Сви повукоше душу у се, те се чуло како млаз шиче. „Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сетила га на воденицу и на оца Луку, увек га месечина и врштање реке на спрудовима подсете на оца, чуло се безнадежно, успављиво лајање преровских паса, све дале и тише, и сетило га на кућу која остаје на Адаму,
Викао је, претио и лупао песницом, од галаме се ништа није чуло, и он се једва вратио у своју клупу. Нешто касније председник је дао реч Вукашину, таваница је подрхтавала од смеха.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У тим искривљеним звуцима су претња и страх, и Сима види како је благост дана одједном сва напукла. Убрзо се чуло да је ту, на падини, код Чукур-чесме, турски војник ранио, можда и убио, српског дечака.
године. Морао је да измакне из Београда и да се придружи онима што су, чуло се, свуд по околини дизали народ на буну. Замишљен, добовао је прстима по прозорској хартији.
У том ослушкивању као да је било и неверице, јер су они већ знали оно што Вишњић још није: чуло се да је силник погинуо и да је, после смрти, исечен на комаде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они закуцаше - нико се не одазва. Закуцаше још једанпут. - Иза врата се чуло само цвркутање птица. „До сто ђавола!“, повика номофилакс, „тресните јаче о врата, та ми смо државна власт!
„Та није могућно!“ Звонце које сам ставио у свој реципијенат док је у њему било ваздуха, чуло се споља врло добро чим се заклатило, али кад сам из реципијента изцрпио ваздух, онда се није чуо ни најмањи звук“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се грозно искрљешти на мене. — Лочи! — и опсова ми матер. У узбудљивом ћутању које настаде после овога, чуло се само шкргутање његових зуба, које не знам како није поломио, ваљда савлађујући се да не удари мене или кога другог,
А тада би умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним ваздухом собе и откуцајима њеног ослабелог
и жене просто потрчкивали, из бојазни да их не сустигне она снажна запрега топова, од чијег се треска ништа више није чуло све до гробља, и где се овој узбуни придружило и звоно са гробљанске капеле, што је усред заглушнога треска, са којим
Ништа се није чуло сем тајанственог шуштања грања покретаних ветрићем с Рудника и жуборења речице што је протицала поред крајњих варошких
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пришла је мом кревету — корачање јој се није чуло, тек сам чуо када је цвокнула стаклена здјелица с компотом о плочу ноћног ормарића.
И чим бих тачније успио да одредим правац, као да ми је бивало лакше. Дугом вјежбом изоштравало се то ново чуло. Чинило ми се да осјећам како ме чисто тјелесна гравитација вуче према оној страни свијета.
Замисли љепоте: живот ћилим! И замисли задатка: развити у дјеци чуло за тај живот, и жудњу за њим! Потакнути у њима сумњу да ли и тамо важе овдашње форме и категорије, пољуљати им
Необично је било само то што се никад није вратио. И што се никад више о њему није ништа чуло. Нестанак је пријављен властима и одмах су подузете свестране потраге.
их је испрва несигурно, с оним сљепачким опрезним неповјерењем које му је већ почело да израста, као неко ново чуло.
Имам истанчано и сасвим сигурно чуло за испречен зид пред собом, за скучен оквир око себе. (Помислим каткад: па ти си несуђени слијепац?!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе. Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и
се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта. Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.
За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава. Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он једва то дочека и оде. Кад он дошао до теталије, али она зла виче, псује, те куни, боже, куни, до бога се чуло, не зна се шта све ради, куне и куне, најзад рече: — Још једанпут ћу ти помоћи, па ако ме и ту не послушаш, онда јао
Од 10 ока (12,8 кг) шиша — таваница штрик — уже шубара — (значи и) шупљина шумке (ићи) — „наврх прста, да се не би чуло” шундрати — уништити, упропастити шушица — незнатан човек, човечуљак
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Граница слушне моћи мојих младих асистената једва је прелазила 150 миља. То значи да је моје чуло слуха било тринаест пута осетљивије од њиховог, мада сам у то време, тако рећи, био глув као топ у поређењу са
Када такво створење дође у контакт са другима, чији су управљачки органи потпуно неисправни, то чуло се јавља и он осећа “космички“ бол.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Велики историјски значај прославе на овој изложби одржаној баш у Филаделфији, није био случајан, јер ту се први пут чуло “Звоно слободе” и “Декларација независности”.
Ово се збило много пре него се чуло о Морзеу. Хенријева слава међу научницима била је велика и обећавала је да даље расте, ако настави да се бави
Ћипико, Иво - Приповетке
Цело поље унедоглед озвањало је живим кикотом, смехом и попевком. То се све лепо чуло и разабирало; но чељади није се могло видети, јер су били заклоњени у густим маслиновим крошњама и гомилама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
осећа оно што се збива у близини и доле, под њом: „А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. Зато се Софка и трже [. . . ]”.
Ако се пак деси да током опажања једно чуло (рецимо вид) добије надражаје, а друго чуло (рецимо слух) не добије очекиване надражаје од истог или суседног објекта,
Ако се пак деси да током опажања једно чуло (рецимо вид) добије надражаје, а друго чуло (рецимо слух) не добије очекиване надражаје од истог или суседног објекта, у том случају лако долази до укрштања
У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и ла вежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али немој да се љутиш. Отишла ти је зла ријеч да си крвник за нашу руку. Тежак ти је и збор и поглед. Чуло се да је за тебе сваки Србин крсто, липово штапче и свиња. Па бјежи свако, јер н Циганка има образа!..
Ако се бојиш, а ти за мном, па ми држи учкуре!“ — Тако ми дина, тако му је рекла, Новице, не чуло се одавде!.. ... Тада му се скаменило срце и смрзла душа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Она је климала чупавом брадицом, и ругала се. У шатору се чуло пљускање воде. То је посилни поливао команданта. Крај свога жутог сандучета поручник Лука је пробао појас за
— Какав смели вираж... Одједном се хука истопила. Тишина тешка, страховита. Чуло се како звижди и крцкају везе на апарату. Мотор се Елиса се угасила и од чаробне постала вом.
Било је доста тихо и чуло се хркање поспалих. Један стражар се дуго загледао у џиновску сенку два огромна топа, која су као две дуге претње
Рашчупани бркови су немоћно пали низ лице, плаве очи су покрили одебљали капци, и мајор је ућутао. Чуло се само мумљање између зуба: —... публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами.
Тихо дозва ордонансе. Цела се група крете и зарони у полеглу масу на неравној земљи. Чуло се шиштање и хркање заспалих. Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи.
Опет је у бараци било све бело и мирно. Чуло се само како кркља ваздух и крв кроз цевчицу забодену у једне рањене, расечене груди.
Свако је у њему осећао будући делић себе. На све је пала ноћ и подерани покров лишћа. Било је тихо и чуло се како негде дале ко, далеко завија усамљени пас. Можда је и он био привиђење.
Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде. Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку. Чуло се како звече натицани бајонети, лупа спрема, саплићу се војници и псују. Фијук и удар све чешћи.
Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима.
Најзад се платна шатора стадоше да беле и постају видна. Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан... рањен сам на њему, на јуришу, — мислио је рањени ађутант и био је срећан.
Чекао је. Као да је неко главом ударио о зид. Ништа се више није чуло. Дугме је кврцнуло и светлост се упалила. Душко се издигао у кревету, и видео два страшна укочена ока, и бароницу
Свога путовођу на мазги једва је видео у магли и вејавици. Снег је утирао траг прошле коморе са храном. Чуло се још како негде у магли лупају плехане канте са пексимитом, потом је ветар све односио.
Петровић, Растко - АФРИКА
У извесно доба ноћи за време ових година, недалеко у планини и под засеоцима, чуло се страховито крештање њамуа, фетишера који обучавају младиће. Њаму је стално под маском.
“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни.
Носе две лампе против олује да би осветљавали пут. Већ чим смо изашли у поље чуло се кроз ноћ далеко певање и ларма. Нисмо пешачили више од пола сата кад избисмо на велику гомилу распеване младежи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја остадох да дежурам у канцеларији. У целом је дому владала мртва тишина, само се у авлији чуло одмерено корачање стражара. Отворим прозор И погледам напоље у ноћ. Хоћ није била месечна али је доста видна.
У шанцу се чуло одмерено дисање успаване посаде; кроз провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама
Нико није говорио ни речице; чуло се само шуштање од корачања по лањском лишћу и пуцкање под ногама опалих сувих гранчица. Напред... све напред...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари. — Само кад се појаве, пуцати! Пренеси даље! — говорио сам полако.
Као да имају, богати, неко шесто чуло за оријентацију... Ноћ се спустила нагло. Тмина је била проткана маглом и као да се нисмо налазили на земљи, већ у
— учини овај у рову. — Прешли су... Дижу се. Ослоњен на зид, раширених очију, бленуо сам у ноћ... Ништа се није чуло. Према звезданом небу оцртавао се грудобран.
Нека запамте гостољубивост... капетана Раце. Обори! — раздера се изненада Бора. Уз степенице се ваљало нешто тешко. Чуло се лупарање поткованих чизама, неки удари, стењање, узвици.
Чим сам закорачио, осећао сам се некако угодније. „Цамараде“ чуло се на свима странама. Они су искрено саосећали у нашој невољи, и сматрали су нас као своју децу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Кад је чуло Сабља-момче Ове речи од девојке, Не узмогло реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!... ЈЕЛИСАВЕТА: Неваспитани — Кô разбојници — мрка изгледа; Шта је, што стојиш? Хе!...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Једно се је звоно с беле куле чуло, У моме је срцу трипут одјекнуло; Запојаше тихо калуђери свети... Можете л’ ме, ноге, бар донде понети?
Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло. Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали. И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: — Хајде да се руча!
Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта. Чуло се спремање, мешење. Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа. И он, још у мраку, већ је био осветљен.
Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и
је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло.
је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Од те б. чобани начине свирале, и из њих се после једнако чуло: »Спремај (девојко) дарове« (Софрић, 49). У околини Сокобање забрањено је сећи брекиње — »све сеци, само брекиње не«
Ћипико, Иво - Пауци
Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу. Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.
У јаматви живот и рад живље се јављаху. Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова. Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Јесте, господине сенаторе“, рече он одлучно. Наста тишина. Чуло се само куцкање часовника који је стојао на камину управникове собе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је. Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и
Све ће то да се стропошта у реку. Зовем свога баштована да тај плот подигне и утврди, а он вели: »Ао, бе, куда се је чуло и видело да бег чивчијама њиве и баште оправља?« Отерах га.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Читаоница га је прва дочекала с новим именом: мајстор Коста. После се оно чуло више и више, на пијаци, у одборима занатлиског удружења, у општини.
” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке. Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу.
— А салаш Лазарића држи се резервисан. Мирно, и као увек. Кад је све било уређено, чуло се у паланци да је гос-Тоша нашао и споразум и правду, да су сви задовољни, да гос-Тоша најлепше говори о снаји и о
Око десет сати, кад су већ пошли да легну, чуло се одједаред, кроз густ ваздух, сасвим добро, да се на друму зауставила кола.
Сабрано је рекла Јулици: — Причекај, сине, да се пресвучем. Прокисла сам, видиш, скроз. — У тај мах се чуло јако ручно звоно на капији. Јулица, сва устрептала, скочи. — Седи, и причекај.
— Седи, и причекај. — Госпа Нола изађе и брзо оде у правцу кујне. Врата на кујни, и онда мртва тишина. Чуло се канда у целој кући до тавана како Милушић, кога нису примили, рамље низа степенице, дрвене, шупље, старинске, и
Доктор је озбиљан човек, а за Јулицу се никада ништа није чуло. Маркиз? Ах, то је било само кокетирање богате лепе девојке. Ко би се дотупаван удао за маркиза!...
Видим сад да ниси више дете, видим. Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно. Младић приђе, и са очима пуним суза пољуби руку госпа Нолину.
Све више и више жалим што немам сина, видело би се тад ко је за тенис, и чуло како се изговарају речи по енглески. — Како тако — смеје се паланка — сељаци се укротише и упреподобише.
Пре неколико дана неко је јаукао, и ја нисам после могао да спавам дуго, све се то чуло код нас... ми смо сасвим близу акана...
Па одједном, као у оркестру на спуштену палицу, тонови ослабеше, инструменти се разделише, и само се чуло како дебело гргоће вода из препуних олука, и тамо, с пијаце, цуркав шум од правилног уливања течности кроз решетке у
„Џин да буде, родан к'о њива, леп к'о црква.” Чуло се да је власник богат алас, али живи у Банату. А ту се уселила још доста млада, врло крупна жена, сама самцита.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја ћу већ и у том погледу учинити све што зависи од мене. Али када се буде чуло да сам умро, ви ћете видети, свет ми то неће веровати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњ је бректао. Под другим приликама зажалио бих, али сад му још јаче зарих мамузе. Његов врат се белео од пене. Чуло се уједначено ударање копита о тврду земљу. Топал ваздух ме је запљускивао по лицу. На видику се указаше неке куће.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тако свако његово чуло одређено за примање утисака, удвојено је поред оријентације и функцијом: За отварање, на том месту, целог бића
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, смех који је пропратио његове речи био је кратак: племе је добро начуљило уши и чуло хуку реке. Камо да беже нису знали, то ни сам Поглавица није знао. Све очи упрле су се у Белка.
И дечаков отац протрља очи. Све је било као и неколико тренутака раније, али докле је око допирало и ухо чуло Микики-Мики-Но!
Пекли су Златокосу њихови погледи. Прљио јој је образ њихов дах. Тишина је била тако потпуна да се чуло како листак на земљу пада, када се младић сабра и рече: — Шта ти је дрбуга жеља?
Како је нежно падала на људе и на поља! Људи су ћутали као да се плаше да је не поремете својим гласовима. Чуло се само како ветар на рубу мочваре разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и
Каса и котлић посматрали су га без речи. Само се чуло како ветар пролази кроз оштро лишће кукуруза. Утом се зањиха клатно, а онај глас опет рече: — Очисти ме!
ухо грудима своје најмлађе кћери и чу како оданде допире ужурбано куцање какво се на небеским ливадама никада није чуло. Од када звезде за себе памте — ниједној у грудима није шуштало, није куцало. Више се није могло оклевати.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена. Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат сестру море да зема?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То се чудо на далеко чуло, чак далеко у земљу арапску, зачуо је Усо Арапине; једнак чуо, једнак седла вранца, право иде ка Солуну граду, те он
А кад чуло тридесет хајдука, за бритке се сабље доватише, погубише тридесет делија, од њих пусто одузеше благо, па одоше своме
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Испод карте Босне и Херцеговине чуло се шумно стругање и читава територија одизала се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље, у подземљу, шишти
Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора. Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата.
Сигурно ће се сакрити негдје у Гају па ће пуцати, а? — Неће, чуло би се. — Па шта ће му онда пушка? — чудио се Стриц.
Од тога дана пољар Лијан поче редовно да ноћива у шуми. По читаву ноћ чуло се из колибе његово гласно хркање као да дише какав стари змај.
— Шта је оно, чујеш ли?! — трже се Мачак. Однекле, из неодређена правца, чуло се јасно пљускање и жубор воде. Јованче неодлучно застаде. — Чекај, с које ли то стране допире?
— стресе се чича. — Зазујаше око мене зрна као рој пчела. Ето их сад овамо. — Откуд знаш? — упита Мачак. — Па чуло се мећу њима да је у Гају наш главни партизански логор. Тако је причао један њихов заробљеник.
— Само да још није онога тамо — уздахну Јованче показујући руком на бријег иза кога се чуло ријетко пушкарање. Започе пипаво и опасно прелажење од пећинског излаза према оној шумовитој коси.
— Шта кажеш? — прену се Стриц и узе преплашено да звјера око себе. Он је чврсто вјеровао да Луња има неко шесто чуло којим открива и види и оно што други никако не примјећују.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јерно с постанка света никад се то није здесило нит се кад чуло да је икад девојка без притрусе здетна где остала. С погледом ки с договором без присева се то не свршује.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџијске кћери које се чуло из авлије.
Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици „Лелеее...“ и опет страшан смех одасвуд... Трже се Мане и стаде
А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „момачко или бећарско вече“.