Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А два човека један чунак мали Баш притераше амо ка обали, И како доше, искочише сместа, И зачас отуд у тами и неста.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
И мерећи стварно стање, губим жицу, губим ткање и промећем кроз празнину празан чунак и тишину. ІІІ Скруњује се у резиме Роѕа алба место риме, а уз рефрен пламен лиже: тек је душа зрнце риже.
(Скочи мачак с пенџера уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне. Из раздртог џемпера испадају ораси. Тресак, вика, гутњава зачују се таваном.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јектати Када - љуба, жена калем (калемови) дрвени ваљак за намотавање пређе или жице, мосур, чунак; писаљка од трске којом су се на Истоку служили уместо гушчјег пера каловит - блатњав калфа - изучен трговачки или
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Северац цвили: „Збогом били!” А јужњак, Јунак, Кроз топал чунак Хучи у суирак! КУКУРЕК Н а крају зиме, као и увек, У увалу звани Кружни Усек Стигао, у расвит, кукурек.
Погледах, а њој: очи црне, И ноге витке, ко у срне. Струк — мало здепаст, али леп. Чунак — подигнут коњски реп. Оклевах мало; онда купих. Мајстору смешак засија на лицу.
Прехладила се. Осећа се лоше. Уснивам. А шта друго и могу! Одједном: нешто ме хвата за ногу. Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом.
Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом. На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
У углу, иза ових врата, лимена пећ, од које чунак иде најпре право ка публици, уза зид, па се над столом г. Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над