Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Еј, ти шврћо!... А што си босоног, море?... Што те није мати̓ обула, а?... Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... И, минувши мимо децу, уђе у кућу.
— Еј, ти шврћо!... А што си босоног, море?... Што те није мати̓ обула, а?... Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... И, минувши мимо децу, уђе у кућу. — А где је Лазар?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Покрио је, истина, као што се каже, хартијом, али му је жена весела, и синчић здрав, и чупа га већ за бркове. Благоје је још донекле говорио: „Све ће то народ позлатити!
Само што му се и кроз смех и кроз плач у нејасној слици показује Анока, и тако га чудно чупа за срце, да му се чини сад ће умрети.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и не треба, али њој, њој... — Па се потукли?!... — Мал’ га није пробô »кључем« чим се чупа слама... Срећом се стрефили ту господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели »кључ«. — Ју, жалосна, а откуд му кључ?
Африка
Њамкоро вади свој мач и, чучнувши пред такав жртвеник, лагано чупа перје са шије кокоши, удешавајући где ће је заклати. За то време говори пословно, гласно као наши свештеници.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледала га је, каже мирно, и немо. А сузе јој се појавише у очима. Боље, боље, да је дао, да му неко нокте чупа, него што је ишао тамо, да Трифунову Дрину исправља. Није рођен за касапа, јагањаца! „Зар је дроља, јагње, Пајо?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тада, причају они што су били тамо, старац поче да подиже камење око професоровог тела и да чупа разне травке које су тамо расле, једну по једну, са љубављу и са пажњом, да их гњечи прстима и ваља длановима, правећи
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не устаде — Зађе њему сунце јасно. Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да полуди.
јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па силена Чупа раста из корена — Сече Вељко и натиче, Гони, стиже што измиче, Сече аге посред паса — „Ала, Ала!
“ А ја виде како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на
Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке Па раздиру небо и облаке, Дршће земља, помиче се стена, Вихар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори — А мој Боже, света не умори!
мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко! он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Још погледа — јао мили Боже!
Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће. Та стење кр'а с' и сваљује, побро, Ал' мора бити, па зато је добро.
Он је стекô драгу, која му умре. Ала јадан чупа косе, Грува своје груди, Ветри запев његов носе — Скоро да полуди.
Дркће земља, помиче се стена, Вијар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори... Боже моћни, света не разори! Севну муња...
страшно гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена; Небо, земља, све се ускомеша, Све заједно оће да се смеша...
Медвед ноктим' спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу црну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ... ох, Боже!... Он се из сна прену, Па десницом ка срдашцу крену. Да ли нешто заиста га дави?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Окренух се, а она се сагла чак до земље и ногама клеца. Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он, сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај
ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ Нашли Циганина ђе краде лук, па га запитали што то чини? А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ па због тога био критикован и одузете му точкице почне из чиста мира да вришти и чупа оно мало косе што му је преостало (а имао је још за једно три до четири прања!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
000 динара. И платио човек, али му овај није вратио стару меницу па је извукао и наново тражи. Плаче човек, куне се, чупа косу, грува се у груди, али покојник ни да чује; вели му: плати!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гле, љубе се... чује се јасно... О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави И пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Првих дана по доласку изиђе у поље да разгледа имање, па сврати и на њиву у брду. Ту затече чича Перу где чупа уродицу из пшенице и, како изгледа, веома се зачуди његову присуству. — Шта то радиш, чича?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа дебеле сонде, И никад не каже Ни „довде” Ни „донде”. Код других није тако.
Природа је кал из којег се нога с муком чупа, А обућа се кида и распада. Видик се затвори и више не пропушта Светлост, и простор се испуни тихом стравом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која
ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!“ певали су петли. Тéшко; и срце бол ужасни чупа; Оловна слутња на душу је пала. Душа је празна!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ваља да кад су га, као што се приповиједа, нашли ђе краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље.
(За уши) 366 — Зашто се веже во? (Да не оде) 367 — Зашто се риба струже? (Јер нема перја да се чупа) 368 — Кад је за коње мраз? (Кад и за кобиле) 369 — Кад је крава најтежа?
(Припев који се понавља иза сваког стиха). Паун: (Маше се рукама за траву — као да је чупа). Коло: Пауна нам ноге боле — Паун: (Ухвати се руком за главу — као да га боли).
[једогоња; здуха(ћ), стуха(ћ)] — дух који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом, извлачећи летину на своју страну влака — велико тешко дрво које се не може
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Растури ти се огњиште, разломи имање и затре лоза. Моји унуци биће Тошићеви унуци. Аћим чупа браду. — Да израчунамо колико сте потрошили на мене. — Израчунај ти! — Израчунао сам, Ђорђе. Мени припада трећина.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Обиђем све спратове и сва врата и све прозоре — ништа. А стомак — да полудим, ври, чупа, свира, цвили, раздире, кључа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” ЖИВКА (плане и насрне на Васу): Васо, лопужо матора! Васо, пијандуро!...Васо... (Налети и у бесу чупа с њега све што стигне.) ВАСА: Ама, чекај, брате, чекај, де!... О мајку му, где ћу да погинем ни крив ни дужан!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са дугачком сохом у руци, пртеном џакуљом о рамену, у похабаним црним чакширама и гуњу, са раздрљеним и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Што мора бити, мора: Спуштају у гроб лȅс, — То мајка гледа, види Својима очима, И косе своје чупа Несрећна, очајна. Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети!
На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко!
Краков, Станислав - КРИЛА
Кајмакчалан мора још ноћас да падне... Чичи мајору је нешто неугодно, чупа бркове, а кроз тело као да му мајушни куршуми јуре. — Само храбро, смело, стари сте витези. Напред, па са срећом!
Петровић, Растко - АФРИКА
Њамкоро вади свој мач и, чучнувши пред такав жртвеник, лагано чупа перје са шије кокоши, удешавајући где ће је заклати. За то време говори пословно, гласно као наши свештеници.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ То су болови, страшни грчеви, Што их сатане нокат изоштрен, Ријућ по старим груд’ма пакосно, Чупа из срца болне матере... ГЛАВАШ: Дакле, за сина тражи кћер? И ти си пристала?... СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
зашто си овај наш кукавни живот учинио тако несношљивим, зашто се играш са нама као са пиљцима, као обесно дете које чупа лептирима крилца, цветовима главице, мравима ножице?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На тим плакатима би могао бити нацртан млад човек, испивена лица, угаслих очију и повијене грбаче; једном руком чупа косу, а другом држи револвер. Под сликом би се могло крупним и уочљивим словима написати: „Не учи латински!
Читаоци су почели јавно да негодују, претплатници да враћају лист, а уредник очајно да чупа себи косе. Најзад, као једини начин да се спасе ове професорске беде, престао је са листом и одселио се у једну
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А пријатељ: ”Господе, он ти вели: Ти знаш да лице твоје штујем! Но речима погрдним које једино сада зна, Речима које чупа из муке своје и сна!“ Виках, виках: За ове речи једино ти смеш да знаш!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара
Моје је! Чедо ми је! Одавде ми је, газдо, одавде! (Чупа недра, косу и лице.) Одавде, газдо! АРСА (одгурне је, понова полицаји): У затвор!