Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— запита је домаћица која је застала, па је гледа, а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала. Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је риђокоса, крупна, чупава, масна, дебела, а звала се Реза. На глави јој се била накривила повезача, зелена. Дерала се, из свег гласа: Где је та
А јурили су је и сви гарови, у предграђу, које се звало Подолија, иако је сирота животиња била, од дуга пута, сва чупава, прљава, изнемогла.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А од славуја бих згодно прешао на Јулу, попину ћерку, која је малочас устала и онако дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«.
да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. После неког времена врати се у школу, али не сам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Из шатора се појави чупава глава. — Јаој — цикну наредник — зар још смрдљаш, бубо једна! — и шчепа за косу ону чупаву главу. — На рапорт!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако им прође читав час... Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима... Припи се уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и ишчилелих паганских веровања (Леп као вила, Празна (кућа) као вилина пећина, Црвен као вампир, Јак као вједогоња, Чупава као вештица, Тешко као мора, итд.).
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛВИИ ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете! подигни витице своје! Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне, И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне Веселе око моје. Додај ми златни пехар!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као неку дотле непознату силовитост И као неки огромни вишак дотле притајене снаге, па му се учини како му се све она чупава косурина на глави уздиже, а срце подмлађује, те му и сама жена примети да се неке важне унутарње промене на Јаћиму
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што му то значи краљевског двора пјешице? Други је грмио из угла: — Момци! Чије је рђо чађава? — Глупане! Рђо чупава, а не рђо чађава! — Свеједно! Чије је то? — Моје, моје...
— Свеједно! Чије је то? — Моје, моје... — јављао се један с тезге, загрцавајући се сендвичем — моја је рђа чупава!... У тај час ушао је он. Пошао ми је у сусрет, са широким осмијехом.
Краков, Станислав - КРИЛА
Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача Ида...
Онда се поново појавила бела сенка баронице Ивон. Њена златна коса била је чупава. Имала је још чупавог кинеског псића, о коме се причале саблажњиве приче.
сада му се осмех разлио по жутоме лицу, и одједном осети одблесак туђега осмејка... — Тоујоурс цонтент... Чупава бароница нагла се над њиме. Њене се плаве очи смејале због осмејка Мијинога. — Тоујоурѕ цонтент...
Неко је пао доле у партер, преврнуо сто, полупао чаше и угњечио српског тајног полицајца. На улазу се појавила чупава глава. — Гоод евенінг... — Му деар!... Ивета је утрчала и обгрлила енглескога капетана. Душко се смешкао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тома је звонио. Наскоро се појави једна чупава дремљива глава. Тома предаде оба писма и замоли чувара куће да их рано изјутра преда госпођицама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
душа, та крвожедна курва, прокрасти и овде да испрља ове блескове, невине, анђеоске трептаје, појање васељене, хоће ли чупава, зељава кучка са пеном на искеженим зубима трзати влачег, промукло залајавати, острвљена, бесловесна звер, зар неће,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете, подигни витице своје... Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова чупава коса изгледала нам је као прашума у којој станују дивље звери; његово чело личило нам је на узоране мисирске равни;
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— прогунђа он с пуно њежности, па диже главу и таман да ће натегнути из боце, кад се иза пласта указа некаква огромна чупава и рогата главурда с избеченим очурдама и попут змаја снажно дуну на њ из влажних широких ноздрва. — Дрекавац!