Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове, и у смеју би само додали: »Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!
Црњански, Милош - Сеобе 2
На трави, пред тим насељем, пасло је мирно стадо. Овце су биле чупаве и мрке. Јеловина је мирисала на зреле шишарке. Неко је нешто довикивао из тог насеља.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) замишљају се у виду птице-детета, вретенастог тела и несразмерно велике, чупаве главе. Они ноћу лете, а препознају се по продорном звиждању, хучању или плакању.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стајала је пред њим умотана у прекратки ручник од фротира и намештала косу пред огледалом. Доња ивица чупаве тканине стизала је тачно до њених препона, стварајући сасвим мало, узбудљиво осенчење.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ први сусрет између прегорјелог усуканог Циганина потукача и снажне чупаве сељачине почео би с подругљивим примједбама. — Ехе, зар још нијеси заглавио у бихаћкој „Кули“?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отварати и затварати, те је све клоцала; а ноге је имала чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је у њ једнако ударао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Средњег стаса, ни стар, ни млад, има необично широко лице, широко спљоштен нос, дебеле усне, дубоко усађене очи и чупаве обрве. Тек када га пажљивије посматрам, проналазим у његовом погледу јасне знакове изванредне интелигенције.
Брада му се спушта само до половине образа, његове чупаве обрве још су црне. Испод тих обрва светлуцају се црне очи, дубоко усађене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На реду је пети. Раста малог, чупаве и улепљене косурине на огромној рохавој глави, кратких и кривих ногу, кроз које би се, кад стоји у ставу „мирно“, без
И Ресула, који се хвалио да је покопао пук, оста незакопан, срозан низ дрво ољуштено од куршума, раширених руку, чупаве косурине, замућених очију и раскопчаних чакшира. Сутрадан маршује колона и спушта се, најзад, у питому раван.
Само је крв јаче зашикљала на уста и уши и брже капала низ браду и чупаве груди које се надимале. Повремено неко тешко, болесно и неправилно дисање подрхтавало је из суседних ћелија и сливало
Краков, Станислав - КРИЛА
Логор се будио. — Посилни... Војници су цикали и пљускали се хладном водом. Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро.
Јутро. У трави су ћурликале жуте препелице, куварска магарад су њакала, а чупаве војничке груди се нечем радовале. На ватри су певали плехани лончићи са чајем. Невидљиви бумбари су зукали у зраку.
Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао. Брисао је надлактицом чупаве бркове, и говорио да је републикански режим спасоносан. По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену.
Било их је глатких, знојавих, са дубоким линијама и исплетеним арабескама судбине. Носили су чупаве шуме над собом. Други су били танки и румени. — Брже, брже... тако... тако шију митраљези...
Ускоро се вратио намрштен и рекао Бори и Сергију да њих траже. Напољу су из кола повиривале две чупаве главе, и махале сунцобранима и рукама. Зизи је искочила из кола, и потрчала да загрли Бору.
На колибама прозори су били од хартије, а по зидовима су излепљене слике нагих жена. Помаљале се нове чупаве главе. Шкрипала су крила апарата које су померали.
Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима. Кроз црне шуме лутале су чупаве мазге, а коморџије су ишле лено за њима режући тисове штапове. Преки суд је био образован.
Целога се дана шишали, бријали и прали кошуље на потоку. Свуда се помаљале чупаве војничке груди и леђа месната н бела. Увече је био жагор око кујни где се пушили казани са јелом.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде више није било места за виловњаке и вукодлаке, чупаве немани и љигаве аждаје, утве златокриле, жар-птице, невидљиве силе и уклете душе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Стазе празне. Само, прахом огрнути, Низ друм с кљусадима одмичу чергаши. — Уз чупаве мајке гола, црнпураста Прикаскују дјеца... Цврчак цврчи с храста, И караван миче. Стари друм се праши. 1918.
1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат. Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице јâре, Гдје трепти