Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Осредњег раста, мале главе, кости над очима изишле напред, чело мало, допола чупаво, обрве се саставиле над носом, очи мале и удубљене — нису најживље, бркови мали а ретки, нос му прилично заковрчен
Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Трже се Радош и стаде. Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега.
— Ала, брате, зар баш као дете! — узвикну један зачуђено. — Право дете! Само чупаво! — Ама јеси ли ти баш добро видео? — Како да не видим, људи, кад ми хоћаше очи избити камењем? — И баш чупаво?
Само чупаво! — Ама јеси ли ти баш добро видео? — Како да не видим, људи, кад ми хоћаше очи избити камењем? — И баш чупаво? — упита други. — Ама свуд, и по образу, и по челу, и по носу! — О, бог с нама! — прихвати трећи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Стоке мало и имају, али, тек, ту је понека кравица, понеко мршаво, чупаво кљусе с великом главом и дебелим ногама, на кога су натоварили вазда неких поњава, торба, или по две вреће преко
Краков, Станислав - КРИЛА
Пси су помамно урлали. ”Бомбом и бајонетом...” тако су им наредили. За ту је ноћ наредио да му доведу чупаво девојче са црним очима. Васиљ, са прљавом брадом довео је кћер официру у први сумрак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мали је сигурно уплашен страшним причама о Саборишту и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи на леђа, нема очи за окрепљујуће лепоте долине која пред нама мирно спи на Митровдан, године шест
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889. АРНАУТКА Са сурих камених брда, гонећи чупаво кљусе, С нарамком трња и с пушком, љубави вична и боју, Ти слазиш, Адиле драга.