Употреба речи чупавог у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Бројим божију матер! Доста ми је одузимања и дијељења за читаву Европу. Кад избише до на крај колоне, са једног чупавог коњичка закријешта некаква баба у жутој алаџи (марами): — Хеј ти, комшија, јеси ли набавио кафе за мусафире?

— Ја сам их седморо досад отхранио, то ти мене питај. С лаким зрачком наде командир погледа у чупавог притвореника и насмијеши се. — Чуј, Видаче, би л се ти до вечерас могао постарати за овога нашега госта?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера,

— Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог. Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка. „Гле мога гнезда, ала је меко и још је топло, грејȏ га неко!

Краков, Станислав - КРИЛА

Онда се поново појавила бела сенка баронице Ивон. Њена златна коса била је чупава. Имала је још чупавог кинеског псића, о коме се причале саблажњиве приче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Каже, шест дана је у борби, па самом себи изгледа страшан. А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то звучало помало и језиво.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности