Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ја сам само кидао лишће и ломио стабљику погане биљке кад сам побегао од људи, а требало је из корена да је чупам. Ни људи ни мој крчаг нису криви што сам ја гневљив и напрасит, него је крива моја погана ћуд од које нисам могао
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Исте ме слике овде налазе: Ено се опет румен искоси. Данима тако сунца залазе Ко врели неки спори дискоси. Чупам се из тла као с кореном: Ко и свуд — и ту све већ престаје (У свету за рад сваки створеном).
Попа, Васко - КОРА
их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним тови Точим их Мозак сам расточио Где ми је мир Гвозденој јабуци да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтео бих да се једном појаве, па да их сатремо. Али неспокојство ми изазива помисао на муницију. Дошло ми да се чупам за косе. Но, хвала Богу, и они су се притајили. Ваљда и неће.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Твоје око просу дрхтај мојим месом. Ја хоћу да чупам твоје златне косе, Хоћу младост златним урешену ресом, Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост
Дубоко у мене зарила си нокте. Ја у дивљем вриску чупам своје прси, Гризем сама себе и јаучем док те Осећам где пијеш моје мушке рси.