Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А што остане, изнеси где на раскршће те проспи. А добро би било да откинеш мало чупе од црна мачка без белеге, па да га накадиш... Добро утуви што ти рекох! — Хоћу, пријо. Е, бог ти дао!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш! Тој ли је зборење? Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракијске чашице и шишенце с
Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе“ или „чупенце“, — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих рâних својих година.
у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлијски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или
много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као без дна погледом...
неких тетака, стрина и ујни, и оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. — Лелеее!
кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара.
— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?... — Које чупе? — Ете, оно ваше Зоне? — Па ће гу удавамо. — Па што чекате веће?!
— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?... — Које чупе? — Ете, оно ваше Зоне? — Па ће гу удавамо. — Па што чекате веће?! Неје даскалица, та да си седи у те године.
четити — читати чивчија — земљорадник чичек-антерија — спаваћица чирак — шегрт чочек — певачица и играчица чупе — девојчица чурење — пушење чурити — пушити чучек — мали, мален џавељати — препирати се џевап — одговор џимпир —