Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе. И тако међу њи̓ распра. Зовну мене и Чупића у пашин чадор. Седи паша, алај-бег, новски капетан Муста-бег и више Крајишника под чадором.
Видим и ја после, да није сасвим од мене паметно било и од Чупића, али је пробитачно, јербо смо задржали Турке више од 20 дана, док и Карађорђе дође.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је ли, попо? Ти познајеш попу из Белотића? — Познајем. — А Стојана Чупића? — И њега познајем. — Катића Симу? — И њега. — Какви су то људи? — Добри, поштени. — Видиш, и ја тако мислим.
Таман се кренуше, а Станко међу њих. — Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити. Носим ти поздрав од Чупића. И одвоји се од чете. — Турци су навалили са свију страна...
— викну он. — Ја сам, Стојане. — Одакле ти?! — Из града. — Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. — Бог с тобом! Зна га сва Мачва!... Он је многу каду ојадио!... — Којекуде... Па шта си радио код Турака?
— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо... Видео сам Чупића како се заплака... Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!... И већ ожалише га. Кад јест!...
Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници. Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу. Није се говорило гласном речју него шапатом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у Босни н Херцеговини ГЗХ — Графички завод Хрватске ГМКМ — Гласник Музеја Косова и Метохије ГНЧ — Годишњица Николе Чупића ЗЕМ — Зборник Етнографског музеја у Београду ЗНЖОЈС — Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена ЗРЕИ —
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У памћењу, не само његових сувременика, остале су ове Карађорђеве речи: „Којекуде, ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
“ Очигледно да Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја, нико није надговорио, али се већ од његове младости говорило да је он дете среће.
Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве. Радио је на њиви. С њим се у послу смењивао Петар, рођак Страхиње Чупића, млад човек који је желео да се Стојан и он побратиме. Стојан је ишао за ралом, била је његова смена; Петар се одмарао.
Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од победе у њему остаје само нека измрвљена пустош која дуго држи.
Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави? Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге?
Према завештању, од његове је имовине основана Чупићева задужбина која је издавала и Годишњицу Николе Чупића. Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја.
Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја. УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Етнографског института ГЕМ — Гласник Етнографског музеја ГЗМ — Гласник Земаљског музеја ГНЧ — Годишњица Николе Чупића Дäхнхардт — Оѕкар Дäхнхардт, Натурѕаген, Леіпзіг—Берлин, 1907, 1; 1909, 2; 1910, 3; 1912, 4. ЖСС — М. Ђ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане?
Је ли Ђорђа цару оправио? Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом посјекао? Је л’ Милоша с коњма истргао? Је л’ Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане?