Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У трави лежи неколико огромних напуштених стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву, око старих знамења и племићких грбова. Тако цео дан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
као да се уплаши од његова нагла одласка, јер се и он брзо диже и пође за њим, али се опет врати, седе, и узе да чупка суву траву, слушајући Цветине ударце мотиком. Одједном према Цвети опколи руком уста и тихо викну: — Цвето!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест! — додаје огорчено командир, нервозно чупка хлеб, и ваља мале лоптице. — Како си ти? — питам је ја. — Ти стиже, стиже?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тетица оде. — Нећу казати!... шапће, а лице јој се искривило, пребледело, ручицама чупка кецељицу... као да се спрема на убиство... — Мама... који је онај што се саплеће?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће, или чупка траву или друго што божем спрема себи за ручак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Попустио га је маларични напад, па се објашњава са својим старим другом што седи на војничком сандуку уз његов кревет, чупка бркове и смешка се својим подругљивим уснама. — Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Склонише се у гложјак и седоше. Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе. Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше.
Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... — Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако.. Ону могу и отерати...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на трбуху и забавља се с њим као маче с мишом. Накривила главицу на једну страну, стисла зубе, раширила
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Све ме мјери испод ока, па некако укриво, па нахеро, па се смјешка, па брк чупка. — Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам.