Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и зрелог сена. Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама. — Бога ти, синко — трже ме женски глас — дођидер, да ми скинеш једно буренце са тавана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Било је око подне кад се људи разиђоше. Владика остаде сједећи, једнако замишљен. Ђакон је чупкао око гумна, трљајући руке од задовољства. Час је погледао на небо и око себе, час на Владику.