Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ха, ха! Чусте ли га, поштена! Неки, опет, од болесника ћутаху тужно и невесело. Међу тима нашим мученицима беше и једно женско
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ово се изгибе! — Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо! — Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чисто сумњајући. — Рече ли она баш »у Кривој јарузи под рачвастим брестом«?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” — „Одакле је?” — викнусмо ми сви. Он прочита наше село. — „Бог да му душу прости!” — А... онај.. ваш учитељ? Чусте ли што за њега?
Теодосије - ЖИТИЈА
Због тога и ја вама кажем: чувајте се свих зала, и све што видесте и чусте од оца вашега то чините, да и молитвама његовим избегавши вишеречене страхоте заједно с њим добијемо вечна доора на
самодршцем на престо првосветитељства седе и свечано исприча о узроку сабора и о себи, говорећи: — Знате, дакле, и чусте за моје најппе једно па друго бежање од вас у пустињу, и да не претпоставих ништа од красота овога света Божјој
извршио на земљи сав промисао Бога Оца, и када је хтео да се у слави узнесе к њему па небеса као Бог, узе их, као што чусте, са собом на Гору Јелеонску, и рече им: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога духа, учећи
И сада опет свакога од вас мојих молим, све што вам предадох Богом, и све што од мене чусте и видесте и примисте и разуместе чему се научисте, сви ви да сачувате тврдо и неразрушно, да користивши се собом
Матавуљ, Симо - УСКОК
Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: — Чусте ли безобразника? Корпо де дио, да се једна солдатина смије понашати онако према мене, а и према вас!? То није хвала!
— Јест то рекао — потврди мати. — А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега. Чусте ли ђе га нуди да остане с нама. Буди бог с нама. Шта би радио један такав господичић с нама!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ма чусте ли ви, ја ухватих Јазбеца — покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући? Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик. А чусте ли како кликће наш господин Аксо?... Јест, али он је богослов.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
из тиха, а све од почетка, како је удесио Јанка и прихватио га и шта је послије с њим било, па заврши: „Ето, браћо, чусте! Јуначки ми замијени Милуна, те ми је он данас усред срца! А мио ми бјеше како га видјех; нешто ми га крв дава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. — Ја, болан; он баш оде у хајдуке. — Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ако тек везир сузу не пусти, Јер си му много био у вољи?... (Издалека се чује и друга пушка.) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима!
) ТРЕЋА СЦЕНА Исто место. Хасан, Ћерим и остали Турци. ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја? ПРВИ ТУРЧИН: Силан, па се још више сили! ДРУГИ ТУРЧИН: Око тебе, муселиме, и којекако.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А сада збогом, ђецо... ја одох. (Вујо Одлази.) КАП. ЂУРАШКО: Уздрављу!... Е, чусте ли га сад? БОШКО: Ми чусмо јад! БОГДАН: Чусмо погрду... БОШКО: Ми чусмо наших мисли потврду!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Полази.) Ох, и сада ето помен и леп спомен подиже му она са Сарошем. (Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње...
Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође покрај мене па лану: »Хеј! Чусте ли ви за вашу Ташану и нашега Сароша?«... А како је горе »у меџлис« — усред вароши? — Не смемо ни да привиримо тамо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
црквена општина хоће Марка Влаовића да испразни! чусте ли људи добри и паметни!... Пацови и кепеци данашњег времена гмижу по Марку и нису му ни до глежњева.... Ха! ха! ха!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Но сад, ви који сте овде сабрани на овом слушању, чусте ли худо и ниско одговарања? Видесте ли смањено срдце тихо и кротко свете Богородице?