Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства. Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као земља дошâ; сам се шеташ пољем без
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Сад иђи, — каже му — и лези под онај велики раст, и кад заспеш, пази шта ̓ш чут и видит. Послуша он диду, легне под раст и заспе с тиквама у ушима, а спаво је све док га дида није пробудио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
верује се да је мрак дух: »велике ноги има, велике ручини на главе, нима образа«; »тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека само зграби и несе га ћа«, али не »ва тујо«, и не чини му зло (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 106).
Ћипико, Иво - Пауци
Уто запита ријеч посједник Тадић. Сви уоколо упријеше погледе у њ. — Сада ћемо чут' коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђерају га пјешци и коњици, коњици га мало назираху, а пјешци га ни чут не могаху. Здрав утече у Ровце камене. Он утече, весела му мајка! Нему мајка, а мене дружина!