Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то.
По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то. — Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша. Он приђе.
Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. — Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.
— вели Алекса. — Помаже бог! — Бог вас чуо! И младеж пође руци гостима. Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: — Па, како си, Мило?... Дао те бог видети! — Богу хвала! — Како на дому?
Срећко се наже над Алексом. — Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам... Воде!... Срећко потеже своју чутуру. — На, напиј се!... Ово ће те окрепити... И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... — Можеш ли устати?
— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!... Него, деде, здрави! И пружи му чутуру. Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. — Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко.
Него, деде, здрави! И пружи му чутуру. Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. — Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. — Дева рече око поноћи. — А онај матори?... — Тамо је, у кући..
О томе се више није ни водило рачуна. Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.
— Добро! — рекоше ови. — Дијете!... Дај-де још ракије! — викаше Алекса. И Мара им донесе опет пуну чутуру. Ракија отвори разговор. Отпочеше приче и шале као из рукава. Наравно да је ту Заврзан био победилац.
— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!... Па камо ти чутура?... Одмах му додадоше чутуру. Он се прекрсти и погледа на небо: — Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... Па наже.
Хоћеш ти мало? — Како не бих, бог с тобом!... Ко је тај што неће ракије!... Дај овамо да здравим!... Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: — Спаси бог, попо!... — па наже. — На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.
— па наже. — На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру. Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. — А је ли Станко код куће? — упита поп. — Није...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Хахахаха! Ај, је л’ добро диваним? Него, дај-дер ту чутуру овамо. Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Накитили су га били као чутуру, какве носи онај ко у сватове зове – а које су звали „фифери“ у Новом Саду. А што је било најгоре, после се у
При повратку, на путу, његова мати носаше неку шарену торбу, упртачу, а у тој торби знао је да носи погачу и чутуру ракије. То је била спремила мати његовог оца, а додала је по пар чарапа, оцу, мајци и браћи.
Видиш, весела била, да ти треба деци сваке године све више? Деда им је био наточио ракије и у другу чутуру, а баба додала погачу и повише колачића, који беху, у средини, бушни. Понеси, Петро, и подај деци прија Јованиној!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам. — Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. — Јер моћно вино? — Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
После некога времена рече свињарче матери, да му умеси једну погачу и испече једно пиле и да му наточи чутуру вина и да струк босиљка. Мати му то све приправи и спреми у торбу.
“ Дечко изишавши на поље, чучне у мраку, па извади из торбе погачу и печено пиле и чутуру с вином па | стане јести и пити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео. Пантовац засветле очима и маши се чутуре. — Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си
— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је. Кад се напи, пружи је Ђурици.
Док тренеш... — одговори Митар. Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. — Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Да се спава, рече мајор. — Лаку ноћ. Мија је сетно погледао на чутуру која није била празна. Фењер је угашен. Душко је већ тихо шикао са главом на бисагама, и није осећао како му револвер
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 14, 115). Онај који позива у сватове носи чутуру вина и закићен је венцем од п. (Београд). »Војвода« о свадби носи око врата венац п.