Црњански, Милош - Сеобе 2
Неки онда узвикнуше име неког Радуле Бајевича. Упирали су прстом у једног старчића који је чучао на улазу, окренут Сунцу, а који није, уопште, обраћао пажњу на Исаковича.
Пастув, којег је јахао, стао би, као укопан, испред зида, или скренуо, тако, да је Петар чучао тренут, два, у ваздуху, изнад грива. Група росијских официра учтиво му је пљескала.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Иза стакала, као наталожена плава светлост, чучао је сумрак, кад се сетих писма које је почињало са „једина моја” и Рашиде која је рекла да ће ме сачекати после часа.
Гробље је постајало одвише насељено да би човек могао остати на њему. Иза сваког споменика чучао је по један љубавни пар. На самом излазу готово се сударисмо с Хаџи-Николовим.
Шта ли би Рашида изабрала? Сада сам чучао леђима окренут сунцу, а Тиса је била тако мирна да се чинило као да је неко посуо уље по њој.
- рекох, већ сасвим сигуран да се лажем као последњи идиот на свету. - Сигурно је унутра. Читаву вечност чучао сам у трскама слушајући гласове из дворишта. Ниједан није био Рашидин. Чак ни налик на Рашидин.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Предузимљиви Стриц већ је чучао високо у крошњи родна ораха на другој страни шикаре и дерњао се: — Аха, држи га, држи! Охо, ево га! Ево још двојица!
Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе, уместо трнова жбуна чучао је црн медвјед. Лазара Мачка подиђе језа.
Ту је још дуго чучао у жабокречини, крстио се и гунђао: — Оче наш, иже јеси, оно је био сам ђаво! Како ли је само наоружан, све звони!