Употреба речи чучну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Смјестише се четир брата: Жућа леже иза врата, мачак чучну уз огњиште, Сивко пред праг, на ђубриште, а Мамузар, као очи, на високу

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Затијем се хитро поврну, чучну пред њим, као пред исповједником, наслони лакат на кољено, а руком заклони уста, па започе: „До’дила је к мени

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ех, кад би ми, нижи сталеж, и сељаци... Не смем да кажем шта, јер сам на службеној дужности. — Чучну поред Аћима и поче да шапуће: — Јуче ујутру рече ми Ђорђе: „Даћу ти дукат да кажеш капетану да ме одмах позове у

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А онда, наједном, као да је с неба пала, улете лопта кроз прозор. Дечак, који је трчао за њом, чучну и загледа се у дубину. — Па, овде има неког? — узвикну и стрча се низа степенице. — Еј, ти тамо, врати ми лопту!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Лезите! — викну командир. Прућио сам се по земљи. Он само чучну. Страховита експлозија запара земљу, и камење прелете преко наших глава. Дах ми је стао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности