Употреба речи чуше у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад се већ у лугу изгубише испред очију добрих стараца, кад већ ништа не чуше, до само жубор потока и умиљату песму славуја, онда је узе Милисав за руку: — Јелице, ти си уморна!...

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад чуше они, да ја тако говорим, а они се сви сневеселише и забринуше. Ја кад видим да људи искрено говоре, и да хоће да устају

” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!” чуше, — верујте, децо, да ту није војник остао, који запевао није, а многи је старац радосне сузе проливао, кад је тако

Ми са брда сви углас повичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас и помисле да за нама велика војска иде, пак побегоше натраг, а наши, како и ми сретосмо, окуражише

Сваки је донео како се заклео, и од скупштине полномошчије... Чуше околни људи за синод и навалише као на светињу, тужити се и питати које зашто.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак?

Свога га мртви зној проби... Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.

из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.

Таман се утиша све по селу, док се чуше озго тешко натоварена кола, шкрипе и прикучују се механи Витомир и Тиосав већ догоне врљике, узели четвора кола.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Добро!... Много ћете данас чути!... И ја баш волим што ће кмет доћи!... Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата. Кмет се појави на прагу.

Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу... Пандури пообарали главе, па дремају. Напољу се чуше кораци... Он прену пренеражен. Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу... Хтеде викнути, али не може.

Наста тајац. Тишина као у гробу. Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. Наједанпут чуше се пушке у даљини... Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... — И... баш данас! — шапуташе он.

— О брате! Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. Док ти се наједаред чуше пушке. Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. Логор се ускомеша. Свак се докопа пушке.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Често све стане; још се само чује Куцање мог срца. Но исти удари Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог поља...

Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде. Поломисте више колевки, о срама! Него херојима отвористе ракâ.

Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга. Али чуше ово остали људи из два краљевства, и појурише на обалу, и убише ова два бунтовника.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Из очију јој грунуше сузе. — Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. У тај пар чуше се нечији кораци низ степене. Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

(коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше. Тиме се заврши овај доиста буран дан.

кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке, у другу »парокију« другога боктера.

Теодосије - ЖИТИЈА

Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег! А када ово чуше војводини момци, на свирепост готови, почеше, још љуће, монахе бити немилостиво.

И када чуше његов глас, испуни ше се великом радошћу и сви ка кули притрчавши у висину гледаху, као да би се тама могла уклонити,

Ако ли мене тражите, ево ме где сам. Сада сам заузет, ујутру ћете ме видети, а ове оставите! Када они ово чуше, страхом и стидом обузети не знађаху шта да одговоре. И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу.

А када ови чуше ово од старца, од суза његових ужасаваху се, и на младића често погледајући чуђаху се великој смерности његовој с

Владислав са епископима и са блогороднима својима, што помишљаху да ће тешко када примити од цара, а сада изненада чуше да им се ово дарује, од неисказане радости падоше на земљу, поклонише се цару, и оправдано, јер се обогатише светим

Тако и они кад чуше како свети изговара Символ свете вере, побегоше од пештере и ишчезнуше. А свети, претећи им, говораше: „Телесна звер и

Те ноћи, кад устадоше за поноћну и јутарњу службу, чуше неизрециве песме и гласове који сладошћу ум и срце у умиљење одводе.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу. Надају се да ће добро бити примљени.

Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!” Најглавнија је била

Црњански, Милош - Сеобе 1

Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато

Матавуљ, Симо - УСКОК

У исти мах чуше њима добро познати громки глас пуковника Кнајста, који је њекога грдио. Њеки од грађана рече: — Није побјегао

Стигоше у браство подоцкан; не чуше нигде гласа, сјем што узаври лавеж. Стане Сердарева отвори им врата након дужег дозивања и лупања.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега подигоше; А лекар вешти навали мелема, И скоро срасте рана му голема Он виде

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— стресе се она и поклопи се ничке на земљу. ... „Хеј Стојане! Чуј, Стојан пева!“ као одговор на његову песму чуше се одасвуд одушевљени узвици и гласи.

У том са свадбе свирачи засвираше брзо, ситно, ваљда на здравицу старојкову, и чуше се узвици... — Ох! — викну Нушка и диже се. Поче да се протеже. А са свадбе жагор већи.

Она то опази. Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

то чуше господа дубровачка, завичу кириџији: — Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровни

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно, смјело,

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

5 Молим помози онима што себе ниште одани гласу који једном чуше одозго а сад га више не разумеју али понављају литанија древног уздисања као лек који више не лечи јер нико не зна да

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина... Љубица ослушну... Шта се то чуло?... Врисак...

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну. Чуше га и неке роде и чапље што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се,

Чуше га и неке роде и чапље што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се, претворивши се у уво.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати! — чуше се гласови са свију страна. — Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни друге

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

То беше свадба Кајина. Око подне зазвонише звона на цркви, стадоше распитивати за узрок и најзад чуше да је се капетан М... упокојио.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

е се земља сва истурчи, Бог је клео! Главари се скаменили! кам им у дом! СВИ ГЛАВАРИ ПЛАЧУ, И КАД ЧУШЕ ИМЕ БАТРИЋЕВО, СВИ ПЛАЧУЋИ ИЗИДОШЕ ПРЕД ПОКАЈНИЦЕ. КАКО СЕ САСТАШЕ С ЊИМА, ЗНАДОШЕ ШТО ЈЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита. Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Ох, грознијех тих њеколико тренутака док се попеше уз узане степенице бедема! Сад јасније чуше звеку оружја, покличе, швапске команде, зачињене сапраментирањем.

Шибље праскаше под момачким стопама. „Стан’те!“ викну Оташ, тако снажно да чуше сви успркос шуму вјетра и њиховој наглости. „Станите, куд сте нагли тако! Хоћете да испогибате лудо, без икакве вајде!

Али зато би се искалили увече. Како би се затворили у своју заједничку собицу, почну да решетају све што чуше и видјеше од јутра, па се сити исмиј и попу и домаћима.

И како су га видали?“ рече Радоје. Сад се заметну живи разговор. Она четворица што носише Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе и ономе другоме што се рани — и све

“ Људи из даљега, званци постарији који је не познаваху питаху: „Чија је оно ђевојка?“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!“ помишљајући неко на сина, а неко на синовца, јали унука.

Многи не знадијаху ништа о томе, што сад први пут чуше. Сви обрнуше главе пут кола, па тражаху очима Стану, а, знамо, да им није требало много тражити.

“ запита сердар, упутивши се к вратима. „Нијесу наши људи... Два лацманина!“ одговори Стана. Кад то чуше сви потекоше к вратима. Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње. „Добар вече!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Они кад ово чуше, онијеме од радости, а пошто се мало разабраше, скочи цар к зовне оца његова и матер и каже им, што се догодило од

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А кад чуше сви, долазећи дивљаху се просветљењу лица његовог, говорећи: „О, блажени Симеоне, који си се удостојио такво виђење

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

О том питању које се никако не сме оставити по страни, морам сада да говорим забринуте душе“. Гласови одобравања чуше се, овде онде, из редова ученог колегиума; и наша три литерата учествоваху у њима.

“ Сви присутни наћулише уши. Кад чуше са каквим поштовањем говори велики геометричар о Аристарху и како своја расуђивања надовезује на Аристархов

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Живео! — чуше се узвици. — И ја сам, браћо — рече сељак. — Чујмо; чујмо! — заори се са свих страна, и сви се окретоше од Ивана

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Дивови га упиташе шта гледа, а он им каже: — Гледам преко кога ћу брда пребацити ови камичак. Кад то чуше дивови, у чуду се загледаше, па му рекоше да им не баца камена, јер такога нема надалеко, па им се жао растати с њим.

писмо и потврди га његовом руком и мохуром, ево ти ђе трче на врат и на нос читави буљук калуђера и фратара, па пошто чуше шта је било, потрчаше к цару вичући: — Аман, честити царе, божји намјесниче а наше сунце огријано, правду нам и суд!

Ћипико, Иво - Приповетке

— Не знам што ми је, — тужи се девојка, тужна сам.... — Проћи ће! — тјеши је Лазо. — Обикнућеш . А када чуше Спасојеве кораке низа стубе, подигоше се и гледају се збуњено, као да су затечени у потајној љубави. — 'Ајдемо!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. 348 У пресудноме тренутку, кад се злокобно почну укрштати две људске судбине, дакле онда кад

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо. Многи жале твоје миле шале Што у друштву твоме често чуше, Ал’ ја жалим, што свак’ није знао Бисер твоје душе.

Краков, Станислав - КРИЛА

све бивше ћевабџије и бозаџије.. Подигнуто крило паде, светлост утече плашљиво у шатор, и понова се чуше карте. Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог

Ћипико, Иво - Пауци

— Тешко је, — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да бог учува! Жене ишчекују жито, па, док чуше бактање, изиђоше пред кућу. — Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.

— Куда? — У свијет, само да ме није овдје! Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов

Али се жупник учини невјешт. У путу иза себе чуше трку живога. Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Спустивши клонулу главу на своје уморне руке, На развалинама духа ја нађох изворе туге: Но глуви за речи твоје, не чуше небесне звуке Ни власници, ни слуге. И сад не тужим више.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Они који у сали остадоше не могоше видети шта се даље дешава, него чуше само урнебесну вику, претње и псовке и, у тој помамној бури, изнемогли глас врховног поглавара источне цркве.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Отворише капке, и чуше кроз стакло да се неко врло учтиво распитује за пут до неког мајура и неког села. Разговор тај се прекину као ножем

Још серенада није била сасвим престала, а госпа Нола чу нечије кораке у башти. Свирка се прекиде. Мало затим чуше се и Србини кораци: враћао се под прозоре.

Можда је знала за то и фрау Роза, али и фрау Роза чува исповести... Реч сада има ко хоће. — Чуше се сашаптавања. Све гласнија. Лица у младића преображавају се.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече. — Ја сам био и остајем Белутак! Тако море, рибе, морска јежица, звезда и корална грана први пут чуше његово име, а река своје изгуби. — Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Кад то чуше три л'јепе ђевојке, обје крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи

Кад то чуше кићени сватови, нема брата ни кићена свата, нема брата томе да кметује: не смијаху кићени сватови, ел је Максим крвничк

Тако књиге инџијели кажу“. Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће

“ Кад то чуше дванаест делија, одмах добре коње посједоше, и пред њима Узун кавеџија, отидоше у село Тополу у суботу уочи неђеље.

Кад то чуше до два серашћера: Ножин-ага и с њим Дервиш-ага, од појаса сабље повадише, из далека Турке повратише, и на силу Турке

Откупљујте, моја браћо драга! Избављајте те србињске душе а од турске, од нечисте руке!“ Кад то чуше Сембери Србињи, одмах сташе куповати робље, а Иван им стаде продавати.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Сваки час усташе могу стићи овдје. Чујете ли само? Негдје на ивици Гаја чуше се пушке и неразумљиви повици. Лана поблиједи. — Ето их! Гоне некога.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Неста му браћи хране у Ханамској земљи. Чуше да има у Мисиру на продају жита, дигоше се с товарима, одоше тамо и дођоше пред Јосифа, јерно он сам позор на жито

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас. — Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља. — Дом си је.

двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то како један рече: „Што се смејеш, будало?

Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени. А песма је гласила: На порту сеђаше то Зоне Замфирче. Туд се спацирује Манулаћ банкирче.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности