Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Врази сужну домовину тлаче, Чујде, мати, како она плаче! Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот
Ал' од мене чујде му имена: Њега зову војвода Милета, Младо момче од двадесет лета, Благо чеду која му се нада!...
Куса старац и куса Милета, А служи им убавица Цвета. Па је онда 'вако започео: „Чујде, сине, што би знати тео: Откуда си, и ко ти је мајка? Кога кажу родна ти бабајка?
Да, Раде ми живот одржао, Но лоше сам уздарје му дао!... Чујде само, моје дете мило, Чујде, чујде, што је после било.
Да, Раде ми живот одржао, Но лоше сам уздарје му дао!... Чујде само, моје дете мило, Чујде, чујде, што је после било.
Да, Раде ми живот одржао, Но лоше сам уздарје му дао!... Чујде само, моје дете мило, Чујде, чујде, што је после било.