Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А трећег или четвртог месеца чуће како се његову сину у влажној тавници ране позледише, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Михаљевић: „Ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и сваком.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки. Шта јој је онда до њега!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ја ћу молити мога старца, Стритцескога, да тера све то до високографскаје екселенције графа Гајсрука. Чуће се и наша!
да се зна шта се ради са њима, Исаковичима, и њиховим отпуштеним војницима, њиховим сународницима, после рата. Чуће се до императрице, неправда, безакоње, срамота. Нанета Србима! Хтео је мирно, прву ноћ у Бечу, да проспава.
Шутоња се са рогоњом не боде. Него, ако се владика Василије из Росије буде чио вратио, сретно, чуће се и Вани, поп Микаило! А дотле да чекамо!
Он то није. Он их моли да, пре него што оде, врате своју ћерку у фамилију. Путовали су из Будима тако лепо. Чуће и Трандафил за његову срамоту – да од њега склањају децу. Божич се смејао на то, а затим се уозбиљио.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк. Кад облак прође, синуће зрачак... О, тише, тише, чуће нас мачак!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Звизни Атаману као Сијукс Индијанци - замолио сам Рашиду, јер мени није полазило за руком звиждање с два прста. Чуће те ако није у води! - додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се, — рече Чамча. Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. У биртији прави лопови.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се! — додаде домаћица (онако полако), намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 115. Сад тек позна цуру виту, За ручицу па је вати: „Мина, Мина! окле ви ту?“ — „Пст!... не збор'те, чуће мати!... Брже, брже!“, кара луче, Па г' у собу собом вуче. 116. Што ће јунак, уђе с њоме И затвори лака врата.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори! Чуће те ко треба! СУЉО: Нисам ни ја у овом мишљењу усамљен!
Ионако ми не би веровали. А могли би да кажу и да сам луд, и то с пуним правом. А ни Имотски није далеко, чуће се. Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољаше га: — Не, не! Немој сад, овде! ... Чуће!... — Ко, ко, ко? ... Он!... А што он? Што је он? И њега ћу ја... А ти њега, њега? Чекај, ћерко моја кога ћеш ти?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Рундов оволики. — Чувајте га тамо да не побегне, ево сад ћу и ја. — Шта спремаш то? — Чуће се и видеће се. Вечерас приређујем представу за џабе, а ти, Алекса, за сваки случај, напуни митраљез.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом. Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије. Не може да изиђе: чуће га Ђорђе. Накашља се. Поново. Ђорђе не чује. — Треба облози да се промене — рече. — Промени! — одврати Ђорђе. — Не!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој сјајну ликоват
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Не смеш га дарнути, кâ у око. — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. — Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. ...
Краков, Станислав - КРИЛА
Посрнуо је на малу клупу, и шампањац се пролио по неотесаној дасци стола. — Ћутите, господине мајоре, чуће вас војници. Душко се нагао и вукао за рукав мајора.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сина!... Ох, сина мога дај! ТРЕЋИ ТУРЧИН (уплашено): Ћут’, бабо!... Сад ће ти доћи син!... Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Хајде да спавате! — вукао га је његов водник Брана. — Доста је било. Чуће управник. — А... Ш’а?... Брига мене!... Даље од жице не могу. Видећу бар моју кобилу „Ружу“... која сирота...
Говорите гласније. Од муке трупкам ногама и стежем песницама. Не смем да говорим гласније, јер се бојим, чуће они са бугарских објавница. Понављам истом јачином гласа. Чини ми се да ме је разумео, јер рече: „Добро, добро“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Свирјел моју чуће она. Ти знаш ове ц'јену, И кол'ко сам јагњад им'о ја на силу њену. Ја ћу заћи издалека, заметнути траге, Нек' помисли:
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И сутон је подô меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то: „Да л' се чује ново што?“ „Ах, чуће се!“ абат на то, „Не питај ме више за то! Јер за четир' дана тек, Па је прошô и мој век.
У души гризô се тиме: Откуда кмет да дозна, а још се тукао с њиме! Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира. Чуће се с оног света и Петар, и мати Петрова и Тошина. Она је поквасила сермију, њено је оно што је најбоље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дебели ветеринар заценуо се од смеха. — Не смејте се, чуће — вели благајник пука. — А када дође овде, објаснићемо му да је ово само шала... — Ено га! — рече неко.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!... (Одлази бежећи.) Улази Стана. ВАСКА (прилази Стани и хоће да је поведе): Хајде и ти, Стано, са нама да певаш
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А на пролеће птичији глас у пустињи чуће се. Јоан претеча кано ластавица запојаће. Да и смишљени славићи црковни лепо слатко попевају!