Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Немци поузимаше градове, као: Шабац, Београд, Смедерево, и тукоше Соко, куће попалише, али град узети не могоше. Кад су Немци Београд тукли, онда је мој
Обојица су се из Босне доселили. У то време кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве дође у српски Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега НовљаНин и Ћурт-оглија и убију кнеза Ранка из пушака, пак затворе се у град; то
” И каже ми да му је везир по том кавазу поручио, да спрема на Палежу конак за војску, која ће на Шабац поћи и повући два топа, али то све тајно.
Мој отац оде одма на Палеж и зацело прође војска, око 800 крџалија, и оде хитно на Шабац на баир. Бего Новљанин и Ћурт-оглија, убилци кнеза Ранка, са својим друштвом затворе се у град.
— Фочић оде у Шабац, но ми опет не повратимо фамилије у кућу, но једнако у планини Посову седе. А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија
А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег. — Како Фочић у Шабац дође, хтео је и тамо кнезове сећи, но његов брат Мус-ага Фочић није дао но рекао: „Ја за ове кнезове стојим добар!
да су разбили Турке на Свилеуви, и млого и̓ побили, но да гледам џебане што више и брже могу да понесем да идемо на Шабац. Ја онако радостан пређем на чардак бољевачки.
како и̓ је мој стриц Јаков разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено и поплашено побегло у Шабац, и кажем им како смо ону ноћ, кад смо ми Ваљево попалили, видили пламен на Руднику, и надамо се да је и Црни Ђорђе
Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.
Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође. Већ стриц Јаков отишао на Шабац, српски баир освојили, и турски̓ неколико кућа попалили, а Турке у град сатерали; то је било у почетку марта.
Сутра, кад у Срем побегнеш под дугом, а ионако, чиме ћеш се ранити” итд. Ето опет муке горе. Војска оде на Шабац, а џебане нема, а новаца нема, све зло од горега. Читав дан молим за полицу, а они не даду се умолити.
ће нам добављати џебану, и ја она два џака фишека дам Радоју, те он то однесе у њи̓ову војску, а оно барута однесем у Шабац, да тамо куршуме лијемо и вијемо фишеке и с Турцима се бијемо. То је у марту око 10., мало пре или мало после, било.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. — Одем ти ја у Шабац нешто послом. Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па се замислише... После подужег ћутања Турчин опет рече: — Ја сам наумио нешто учинити. Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... — Бог те живео!
Ја се растајем с тобом, али не на дуго!... Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!... Ово ти је као кад пођем у Шабац!... Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. — А... Ево, нека ти попа каже!...
— Јеси могао разабрати на коју ће страну? — Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац. Али их поремети празна Парашница... Синоћ докопаше да се крену поред воде. — Ко их води? — Везир Деренделија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Виде тако С. Деметер, у плићаку. Тврђаву на острву Шабац. А поред ње и тврђаву Дринавар. На турској страни, сем зелених врбака, није видео ништа. Ни живе душе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Оркестар раштимовано загрме »Хоћемо ли у Шабац на вашар?« а на успутним станицама нахрупише становници горњих четврти у црним умашћеним оделима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ненадовића, провео неколико плодних и угодних година. 1885. дође за предавача у Шабац, 1890. положи и професорски испит, и ту је остао до 1895, учествујући у свима културним покретима и неуморно радећи на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чарли, па они су стигли право из најцрњих кафанчина на путу Шабац—Лозница и Чачак—Краљево! Зато, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Имамо најзад пакет мали, пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане, Шабац“ . . . и тако даље. Од једног лисца крај саме пруге добих овај податак: пројури, вели, пакет у возу у њему —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А када смо водили коње на коњопој, пролазећи кроз варош, чујемо да су Аустријанци заузели Шабац; по другима, прешли су и Дрину и великом масом надиру у Мачву.
А овде нема. С друма те упућују у највећи окршај... Дакле, они су прешли Дрину, а надиру и на Шабац. То вам је као неки обухватни напад. Овамте Цер, онамте Шабац... мица тракалица!...
Дакле, они су прешли Дрину, а надиру и на Шабац. То вам је као неки обухватни напад. Овамте Цер, онамте Шабац... мица тракалица!... Чудио сам се само са колико мира и присебности говори, чак целом разговору даје шаљив тон.
слабо знају, а, услед непрекидног маршовања у разним правцима, изгубили су оријентацију, па им је свеједно ишли на Шабац, или према Ваљеву. Они само по пуцњави цене на којој је страни непријатељ. Уз пут наилазимо на збегове.
Још се ни зора није појавила, а наређен је изненада покрет. Командир рече: идемо сада на Шабац. Опет истим путем, по трећи пут. На излазу из вароши, пропуштао нас је командант и добро одмеравао.
Са мучним и тмурним расположењем стигосмо опет у село Велики Бошњак. Ту смо дознали да су наши заузели Шабац. — Таман ми пристигнемо, а непријатељ побегне — трља задовољно руке Милан.
борбе: порушене куће, попаљени кошеви, разбацана војничка спрема, међу којом се налазе и качкети аустријских војника. Шабац се још димио.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А Ш не може да каже сасвим чисто, него шушка. Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић. Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф. ИКОНИЈА: Ви то ко из буквара, Боже ме прости!
МАНОЈЛО: Све ми се зацрнело пред очима! ТАНАСКО: Ма каки зацрнело, погледај како сија! Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
му је близином конкурисао, а осим тога ретко је која кућа без кочија и добре запреге, те они Мачвани и на провод иду у Шабац, а тек неће на пазар. Али се овај живот и под оваквим приликама све мање свиђао Илији Васићу.
разочараног Илије Васића, коме, после тога, сместа наредише да филијалу затвори и заједно са њеним рачунима крене у Шабац.
исти коњ Цветко толико од природе бистар и обдарен да је и сам часловац наизуст почео изучавати), стиже и дојезди у Шабац, ради полагања рачуна свога једногодишњег рада и ликвидирања речене липолиске филијале, рекоше му: да се одмах и без
4 Обично о великим празницима допутује Илија Васић у Шабац на одсуство; и кад он дође кући на одсуство, пун онога здравога весеља и радости живота, празници су они прави,
— Добро, — вели Икета — идем, ама и то ће коштати пет динара. Памти Шабац — а и не памтио — сва она одсуства, и кад год се Икета, калфом гвожђарским, онамо о празницима намањивао, али још боље
утврђено и констатовано и осведочено, у току оне — дужни смо да признамо — савесне истраге, сав тај поноћни ужас какав Шабац раније није упамтио, сем једног јединог опстојатељства, али релевантног, које би се, отприлике, овако могло
писање, и он, све нешто оклевајући и сваки час погледајући у Симу који се сав пред њим преподобио, пише Лази Бркићу у Шабац оно своје чувено писмо које овако почиње: „Драги драги, Лазо Лазо, шаљем ти, шаљем ти, овога овога, човека човека...
те овај, сав радостан што ће најзад доћи до некога посла, узима га, благодари, и још сутрадан првом лађом путује у Шабац Лази Бркићу.
у тако отпуштеним приликама, огорчен том државном неправдом, Илија Васић шта је могао друго него да сместа отпутује у Шабац разоноде и утехе ради.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише. Облак се вије, Сунце се крије Сербији.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бере се и на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121, Левач), и уочи Ђурђевдана (ЖСС, 118, Шабац), и мећу га у омаху, којом се, на Ђурђевдан пре сунца, умивају (»да би биле златне«, Караџић, 4, 1903, 168, Сарајево).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
побунио је ваљевску и шабачку нахију, победио Турке код Свилеуве и играо важну улогу у биткама за Ваљево и Шабац. Године 1805, „поред Јанка Катића, имао је иза Карађорђа највећи углед у земљи“. Године 1810.