Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док ето ти Раке, наднесе се на плот, па зашкиљи очима и поче, смешећи се: — Баш ти, Маро, копаш, не шалиш се? Она ћути. — А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!... Погледам само, а моја баба преда мном!... — Ти се шалиш! — грцаше Петра. — А гле јако!... Још ће ми рећи да је њој теже него мени... О, бог с нама!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Другом руком опре се мени о прси. — Хоћу ја теби показати — рекох му — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи. Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише да ћу доживити и читаву стотину и још три рáдош. — Шалиш се, Нићо, — вели Ракила. — Уз’о би’ те, Ракила, па не троје деце, него дâ и’ је к’о девет Југовића.
А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако. До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан! Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! — Хе, лако је теби!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Море, ти се не шалиш, — вели му Паја. — Зове ме овај мој комшија на ручак — вели Јова задовољно чистећи кремењак. — Е, мој комшија, мислим
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Хајде! — Какав си, ти би још и кренуо — већ смиреније каже интендант. — Никада човјек не зна шалиш ли се. — Не шалим, богами, Сајане. Боље ми је да бјежим док још има вакта.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: — Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!... И сви су говорили да ти мене чекаш. Неки су ме чак и питали. Али као у шали и као сажаљевајући те.
Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: — Ух, синко! Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. Устадох и ја да идем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А кад јој предадох, а она мени: „Јевтино си сад прошао, а Други пут немој да се шалиш да ми дираш дете.“ Батерија опет застаде, те се разиђосмо код својих водова. Застанак је био мало дужи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А колико му је година, Брне? — Дванајс... — Шалиш се, човиче! Није могуће! — Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду. — Ма вирујте, да и’ није ни напунија!
“ И што су рекли то извршили, кâ што јето видите... — Ти се шалиш, кад није до шале!... Дундак удари у смијех и поврну: — А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она га погледа зачуђено. — Шалиш се. Шта ти је? А човек се наједанпут снажно засмеја: — Та шалим се, да, шалим се. Ти си у праву, потпуно си у праву.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али могла би се поставити и трећа, најстрожа лекција: мисерабилис инфамиа... — Ти се шалиш, али то су за мене и превише болне и озбиљне ствари да бих се шалио...
— О, пардон! Можда сам индискретан. Извини ако сам задро у једну сферу у којој ми нема мјеста. — Шалиш се? Што ти пада на памет!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То је поштено и право. — Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити. А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.
Хо-хо-хо... — одговори Вујо. — Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. — Ваљано, побро! Дај сватове!
— насмеја се он, као у шали. — Је ли то од истине ?... Немој да се шалиш ! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Та пустиће ме, неће гледати на мало! —А—ја, види се да си невјешта. Нећеш ти данас кући! —Што велиш, болан? Шалиш ли се? —Вељу ти, неће ти дати биљета, да ти је таман новчић открњен. Познајем их. —Убијаш ме... Немој тако!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
То је лепо да убијеш сиромâ момка... Евице, ја знам да се ти шалиш, само оћеш да ме намучиш; дај решконту, да примим новце, па онда узми колико оћеш.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
биће крај песми ЦРНА ВАТРА Ноћи о ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш. Јербо ако си и Бог, а ови те наши увате, привешће те о’ма на лекарску. А тамо нема врд-мрд.
Ћипико, Иво - Пауци
Газда се насмија, и на први мах мишљаше да се жена шали с њиме. — Што си побудалила ..... Какова дјеца? Шалиш ли се? Па што би ти дјеца? — Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода... — А куд су дјеца?
—У Аме—ри—ку? — понови, растежући ту ријеч, Раде. —Са онаких земаља, срца земље, да иселим?... Да камен проплаче!... Шалиш се, господару? Газда не одговори, већ окрете се и остави га.
—Ти се шалиш, а они тако мисле. —Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. — Какова љубав!
— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. — Ти се шалиш!А мене овакоге ствара силно узбуђују ... — Ја те разумијем. Питаш што је урадио за опће добро?
— Куд ћеш? — Идем у град да најдем службу. Не могу остат' у селу... — Шалиш се? Што се догодило? — Ништа; ма даље не могу издржат'!... Брат се вратио, туче ме... вас нима...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Или да одмах престанеш плакати. — Ти се шалиш, Нано, а не знаш како се све у кући преврнуло без тебе... Одлутала и моја керуша, и нема је да се врати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
удара Краљевића Марка, удари га три-четири пута; насмеја се Краљевићу Марко: „Ој јуначе, Арапине црни, ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш?“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“.
“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“. Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан!