Африка
да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали. Шалупа није уопште осветљена, баца на нас облаке отровних гасова, и иде изгледа читаву вечност кроз потпун мрак.
Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама.
Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци. Враћамо се на пристаниште. Шалупа је тек стигла, црнци клате лампама и истоварују камембере велике као точкови.
„Ви право, ви право, али сад не може, сутра!“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак.
Вуије и ја силазимо на обалу пуну пирога, чамаца растовареног воћа. Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?
“ одговарају два црнца са крме. — „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.
То је једна сасвим обична врста малих мајмуна званих „речни“. Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне
На пола пута пресрета нас један од мојих носача; враћа се са обале да ми јави да је шалупа већ прошла. Зашто је прошла пре времена и зашто ме није сачекала?
Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!
Стигли смо на бак пред подне. Чекали смо да нам дође шалупа која ћа нас превести на другу обалу. С ове стране биле су још сасвим дивље обале, неколико колиба и пирога; са оне се,
Дуго времена и вике док нас шалупа превезе на другу обалу. Тамо је блештава и велелепна визија црнога света. Наги људи који трче у послу излажући тамнину
Петровић, Растко - АФРИКА
да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали. Шалупа није уопште осветљена, баца на нас облаке отровних гасова, и иде изгледа читаву вечност кроз потпун мрак.
Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама.
Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци. Враћамо се на пристаниште. Шалупа је тек стигла, црнци клате лампама и истоварују камембере велике као точкови.
„Ви право, ви право, али сад не може, сутра!“ И шалупа се све више удаљује од брода Остаје још десет минута до поласка брода. Потпун мрак.
Вуије и ја силазимо на обалу пуну пирога, чамаца растовареног воћа. Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца. Ова је толико пуна света да се чини као да се само није сасвим утопила. Вуије се узбуђује, виче: „Куда?
“ одговарају два црнца са крме. — „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.
То је једна сасвим обична врста малих мајмуна званих „речни“. Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне
На пола пута пресрета нас један од мојих носача; враћа се са обале да ми јави да је шалупа већ прошла. Зашто је прошла пре времена и зашто ме није сачекала?
Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!
Стигли смо на бак пред подне. Чекали смо да нам дође шалупа која ћа нас превести на другу обалу. С ове стране биле су још сасвим дивље обале, неколико колиба и пирога; са оне се,
Дуго времена и вике док нас шалупа превезе на другу обалу. Тамо је блештава и велелепна визија црнога света. Наги људи који трче у послу излажући тамнину
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једна шалупа разврати известан број, и ми прођосмо као кроз капију. За нама се мрежа опет затвори. Сада смо тек сигурни, и људи