Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На леђима носе „доламу“ од црнога сукна, која је слична мушком гуњчету. На ногама су само опанци, а на глави шамија, поглавито зејтињаве и зелене боје. Дакле исто одело као око Врања.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јер која буде том водом попрскана биће скоро удата. И она их прскаше. Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса се разбарушила, јелек попустио...
Она, пошто чело гроба клекне, нагнула би се напред ка гробу, тако да јој глава, чело, додирује крст. Црна јој шамија, са отпуштеним крајевима са стране, сакрила би јој бело лице, а на руци заврнуо би се рукав од кошуље са црним ојама,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа? ЉУБА: Мајка, сад све жене иду гологлаве. СТАНИЈА: А шамија? ПИЈАДА: Е, ста це самија. Зена кад поџе у цркву, метне капу, инаце носи сесир, или иде гологлава.
ПИЈАДА: Па ја носим капу, док се не одесљам. ЉУБА И ја. СТАНИЈА: И та је капа ваша немачка шамија? ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: Лепо, лепо.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгле- | дале. Мушки опет били су све разузданији.
И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе. Али она из ината ни да јаукне. Изува му чизме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
велика ћуталица и циција, чувајући сваку пару и држећи новац увезан у чвору једнога од четири ћошка своје, као нека шамија, велике и шарене мараме. И с презирањем неким односио се он увек према неозбиљном друштву Икетином.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Како гост незвани, огрнут у приче, Рањене му груди баца посред блата; И црна шамија на дому га виче, И тражи га земљом гробова и рата. Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем.
ми ћемо лећи у косовске снове, Између цркава и старих џамија, Народних песама и слободе нове, Двоглавих орлова и црних шамија.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Нема је!... Ал’ шта је ово? (Сагиба се, подигне са земље парче старе шамије, па је загледа.) То није била њена шамија!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова. Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење. А затим се подигоше све с миндерлука; Дена им већ