Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Колико мука, низашта! И ево, сад сам овде, а Европа је, кажу, на умору. Хоћу некако да се дочепам шанка у »Распућину«, нестало ми је цигарета, а и грло ми се суши, па се пробијам лактовима кроз ноћни талог што се слеже у
тога што обично поблесавим кад сретнем неког старог другара, изненада се нађох двеста педесет километара северније од шанка, а луксузни салон прекривен коцкастим тепихом поче да се претвара у невероватан коктел, испуњен до последњег места
Чиле није знао шта да ради са грудвом. Премештао је са длана на длан. Једна дама с друге стране округлог шанка погледа га с благим чуђењем. Он јој се стидљиво осмехну и слеже раменима. —Отишли су да га зову... — врати се Поп.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се почешће извлачио и иза шанка, кратконог и ситна корака, и губио се с људима некуд иза биртије. Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да
— Шта је ово, људи? Упита се тако упразно, глуво, јер чак ни у машти не нађе правог саговорника. Мјесто иза шанка, његова дугогодишња бусија и заклон, сад му испаде као неки обиљежен истурен подијум са кога ваља неком због нечег
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на шта Италијанчићи одговарају одушевљено одозго са шанка: „Цисто сумлам, цисто сумлам!“ Научио их човек! После је било све тамније и све нежније у тој соби у Студентском
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Затамњење.) В СЛИКА (Кафана. Вилотијевић седи и вечера, стално погледајући напоље. Иконија пред шанком, Цмиља иза шанка. Ставра сам за столом, на који је спустио новине.
(Затамњење) ВИ СЛИКА (Кафана. Иконија послује око столова — склања чаше, чисти пепељаре. Цмиља, иза шанка, пере судове.) ИКОНИЈА: Дуго је и био на говорници, како је луд! ЦМИЉА: Није ни чудо што су га скинули.
АНЂЕЛКО: Видим и сам! (Анђелко прилази Иследнику, опрезно седа за сто. Цмиља се враћа Иконији, која, код шанка, покушава да поврати Јагоду.) ЈАГОДА: Од моје руке, несретник, да погине! После свега!