Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ.
Као човек у годинама он се одушевљавао Кнезом. Градојем Чедомиља Мијатовића и скандализовао се што Херцеговац Алекса Шантић преводи Хајнеов Лирски интермецо.
У њој су се јавили и развили домаћи таленти: Јован Дучић, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић. Под уредништвом Николе Кашиковића и др Владимира Ћоровића, са књижевнијом бојом, и уз сарадњу
Млади мостарски писци Јован Дучић, Алекса Шантић и Светозар Ћоровић кренули су у Мостару Зору, која је излазила од 1896. до 1901.
Од познатијих песника на њега су се угледали: Милорад Ј. Митровић, Милета Јакшић, Алекса Шантић и Јован Дучић, и, донекле, и Даница Марковић. Данас, тога утицаја нема више.
Он је био последњи песник старе песничке школе, за киме су одмах дошли нови, модернији и бољи. АЛЕКСА ШАНТИЋ Рођен у Мостару 27. маја 1868. Ту је свршио основну, а у Трсту и Љубљани учио је трговачку школу.
АЛЕКСА ШАНТИЋ Рођен у Мостару 27. маја 1868. Ту је свршио основну, а у Трсту и Љубљани учио је трговачку школу.* Шантић је почео певати још врло млад, 1887, дечјим песмама у листу Голубу.
и 1898), и збирку стихова немачких песника Из немачке лирике (Београд, 1910). Шантић је почео имитацијама Змаја, затим је пао под јак утицај Војислава Илића.
ЈОВАН ДУЧИЋ Рођен 1874,124 у Требињу, у Херцеговини,* као и његови књижевни другови Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, пропевао је почетком деведесетих година, под јаким утицајем Војислава Илића.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После вечере, седим пред хотелом, испод старог дрвећа, а долази ми, свако вече, Алекса Шантић, да ћаскамо. Шантић је тада био већ остарео, али прав, висок, леп, а поносит, и природан, уљудан, необично.
После вечере, седим пред хотелом, испод старог дрвећа, а долази ми, свако вече, Алекса Шантић, да ћаскамо. Шантић је тада био већ остарео, али прав, висок, леп, а поносит, и природан, уљудан, необично.
И Дука се у њу био заљубио. Дучић је имао очи као у коња, водене, а Шантић је био права лепота међу мушкарцима свог времена. Он се уклонио. Дучић се после поиграо том девојком, и прекинуо.
Он се уклонио. Дучић се после поиграо том девојком, и прекинуо. Отишао је у дипломатију. Шантић је остао у Мостару; никад се није женио. Ја никад нисам видео тишег човека од Шантића.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да склопиш очи на душеку меком!
Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! А. Шантић ЛВИИ ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете! подигни витице своје! Како си чупава страшно!
- Никад! Моја драга, кад ће наши свати! - Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? - Никад! А. Шантић ЛXИВ ОБИЧНА ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један - тек годину дана.
У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ...
По косама мојим попануло иње... А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле
Вај! вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам.
Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А. Шантић ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА Гробару сиједи, под старости ледом Што изнурен дркћеш као суха грана, И носећи иње по
Ал' мени не дође лијепа Емина; Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'! А. Шантић ЦИX ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, к'о прије; С радошћу на лиду
А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!... Сунце туђег неба Неће вас гријат' к'о што ово грије; Грки су тамо залогаји хлеб
А. Шантић ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно,
И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране.
“ ...Сја сунце, златно к'о класје што доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, И јутро кади димом јаке ноздре... А. Шантић ЦXXИИ ИСПОВЕСТ (1-5) 1 На трошном чуну, без крме и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
примесама реторским, песништво преимућствено стилистичко, с дикцијом пуном и разгранатом, песништво виртуозно (Дучић, Шантић, Ракић)”.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У Мостару (Херцеговина), у коме је Шантић рођен и из ког није одлазио, формирана је група српских писаца око часописа "Зора".
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Алекса Шантић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Алекса Шантић ПЕСМЕ Садржај ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 2 МОЈ ОТАЦ 9 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 10 ГРИВНА 11 МОЈА КОМШИНИЦА 13 НА
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Радичевић, Његош, Мажуранић, Враз, Љубиша, Змај, Јакшић, Глишић, Матавуљ, Домановић, Шантић, Назор заснивали су — великим делом — своје стварање на неисцрпним богатствима нашег фолклора.