Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изгледао ми је као неки осиромашени бег, који није продао очеву кућу. Ја нисам читао Шантића – зашто бих га читао? Кад хоћу да читам, читам сонете Микеланђела, али сам Шантића поштовао.
Ја нисам читао Шантића – зашто бих га читао? Кад хоћу да читам, читам сонете Микеланђела, али сам Шантића поштовао. Он ми је причао о Мостару и Дучићу, о младости, о оном што је заувек прошло.
Отишао је у дипломатију. Шантић је остао у Мостару; никад се није женио. Ја никад нисам видео тишег човека од Шантића. Пук, дакле, вежба то лето у оном страшном камењару, а сунце нас обара и тражимо хладовину. Хладовине нема.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- барем како га је Црњански тумачио - збиља ослобођен од сталне метричке схеме коју је српски стих подразумевао све до Шантића, Ракића и Дучића, онда би природно било очекивати да ће се у њему синтакса знатно приближити обичној или прозној
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Право обиље патриотских песама налазимо код трећег песника, Алексе Шантића (1868-1924). али је он више продужио овај традиционални жанр него што га је, као Ракић, у новом духу изменио.