Употреба речи шануше у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. Људи се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет! Е, цркао би да се не суди!« — Шта је теби, Радоване? — рече Стеван озбиљно.

Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се.

— Да га ухватимо! Живо да ухватимо! — шануше слошки. — Бог и душа, чудна зверка! — Ти, Радошу, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности