Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно. Ниједан му се рибић на лицу не помери. Он гледаше војску како се приближава... Онда се окрете тобџији: — Пази!
Наједаред му испаде нож из руке... Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... Као муња пролете шанцем: — Погибе!... И као љути рисови скочише голаћи на бедем... Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше.
— рече један Рудничанин. Док ти се наједаред чуше пушке. Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. Логор се ускомеша. Свак се докопа пушке.
Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени... Леш до леша падао је по пољани пред шанцем. Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... Турци стукнуше. Наста тајац. — Тако ја умем!... — рече Чупић.
И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка... Војводе су пролетале шанцем соколећи... А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.
Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!... Данас је скупљи један вепар од Турчина! Поље пред шанцем оста празно. Пушке престадоше. Зека викну: — Стој! — Што? — упита Заврзан. — Натраг. — Ја мислим...
— Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као и донација Хорвату, шанца Крилов. Као и донација Славјано Сербије, Шевичу, са шанцем, Донецкоје, под датумом маја петог, и указа, двадесет и деветог. Императрица је дакле била одржала обећање.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала Стамбол-капија, највећи од улаза у град, опкољен шанцем. На старим плановима Београда, турским и аустријским, а и на плану Емилијана Јосимовића из 1867.
У Васино доба, у годинама Кочине крајине и пре првог устанка, пред Стамбол-капијом су, над шанцем, у низу, излагане главе угледних Срба, набијене на кочеве и загледане у нејасна небеса над Шумадијом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
једна омања дољача, иза које се одмах уздиже шумовита коса која се зове шуматовачка коса и која доминира шуматовачким шанцем. На овој коси није било никаквих наших утврђења.
шуматовачки вис и шуматовачка коса могу се сматрати као једна коса, пресечена дољачама на два места, пред шуматовачким шанцем и иза шуматовачког шанца. Шуматовац је удаљен од Алексинца 1/2 часа, а од Пруговца око 3/4 часа.
(Више војника мучно би и стало у шанац). Још је шанац био наоружан са четири четворо-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље ватри из шанца.
Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље ватри из шанца.
Наскоро се пољана пред шанцем напуни наших стрелаца. Сад почеше и наши из шанца пуцати топовима на косу са које је маса куршума падала већ и у шанац.
Извучем се из ових платнених развалина, и приђем шаначком бедему. Наши стрелци још су се једнако задржавали пред шанцем на пољани и једнако су палили. Но то већ не беше више стрељачки ланац, но расејана маса.
И гле — не сече их! Ја гледам, гледам — аја, баш их никако не сече. То је ту близу, на 200 корака пред шанцем, али од пушчаног и топовског дима, од прашине што су је дигли коњи, од брзога трка не могаше се распознати каква је то