Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То је бој био уочи Цвети, на Лазареву Суботу, тј. месеца априла 18. лета 1804. Шта сам ја на Шанцу радио, док је горе стриц отишао и тукао се с Турцима — Ми смо од пре често одлазили на кленачки чардак пословима; а
а народу који код кућа остаје требаће суда, зато нека скупштина изабере два поштена човека, да и̓ у Кличевцу, немачком шанцу више Ваљева, оставимо. Скупштина повиче: „Ви старешине изберите и именујте, да видимо које ви знате”.
) Ту је Карађорђе био у великој опасности, како је сам у шанцу говорио: „По души ти те шљиваре босанске, како неће да се без зла окану!
Млого је и други̓, осим барјактара, Турака падало, и у нашем шанцу млого се ранило и коња погинуло. После трећега јуриша Турци се поиступе мало, материзе по̓ватају и из шешана туку.
И био се неко време на Врачару, пак дође опет Шапцу, а Милоје остане у шанцу, у Циганској Бари како сам горе казао. Да, и ово сам мало прескочио.
и да упадне у куће и доњу капију отвори; Живко Дабић да удари на горњу капију да Турке замамљује, а ми сви други около шанцу да се прикучимо, премда је јендек пун воде, прећи се не може.
Обилазимо са две стране. Кнез Грбовић Милован и Милош Обреновић с војском (јер је Милан у шанцу) од истока; ја с оно мога друштва пређем од југа, и Мутап, Живко Дабић и Јован Курсула.
(јербо је соколска нахија јоште политично под Турцима) и он из своје добре шешане неколико избаци и једнога уби у шанцу. Један повика од наши̓: „Аферим Гача!
Разговарамо се: куда ђе? да неће Шанцу? — и веће зађоше за брдо. Прође, реци, један сат, а они обишли уз један поток, пак јуришише на Грбовића и на Милоша с
У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама. — Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и
Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци побегли, као што нам каза Гача и Никола, или јоште у шанцу стоје, хабер донесе.
донети хабер озго, иако буде Хаџи-бег ноћас вратио се натраг, ја ћу избацити пет топова; ако ли буде освануо у своме шанцу, ја ћу избацити три топа; ако ли би, сачувај Боже, овде продро, ви ћете чути и више топова”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он гледаше борбу страшну, очајну. Турци су уступали, али стопу по стопу. Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...
Наједаред се нешто проломи... Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу. — Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. — Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. — Јесте, јесте!... Гледај!
У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама. Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. У уторник, 31.
— Ја ћу њега носити!... Он је мој!... И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу... Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе...
— Идем к њему. Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу. Први га смотри Милош. — А гле!... Откуд Турчин? Чупић погледа, па се насмеја: — Није оно Турчин.
— рече један Рудничанин. Док ти се наједаред чуше пушке. Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. Логор се ускомеша. Свак се докопа пушке. Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу...
Јуре ка шанцу као бесни. Вришти хат да се небеса проламају. — Пази!... — заповеди Чупић. Тобџија опет принесе витиљ. — Пали!...
Коњаници су јуришали. Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава. Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе.
Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака. То беше покољ каквог није било. Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... Турци опет одступише.
— упита га. — Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли.
16. УЖАС Киша не престајаше. Велике баре беху у шанцу и око њега. Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место.
Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... — Пали!... И плану... И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Матија је Ђенадић човек сасвим стар. На челу му се види белега од ране коју је добио у Хајдук-Вељкову шанцу. Осим његове чељадије, и цело га село зове ђедом. Жена му је давно у збегу умрла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
он се сети своје младе жене, и би му жао што не може да узме њене руке у своје руке, као тамо у Петроварадинском шанцу, у башти. Скаменио се, тако рећи, од те слике у затвору, и те успомене.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— И још си посјекао француског официра, на Бргату, у шанцу! — напомену Крцун. То тек подјари неразумљиву веселост Стијепову: поче решетати главом и размахивати рукама.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Стоји ли већ и у новинама? МИЛЧИКА: Те како стоји! Коса мора да вам се диже. Шесет хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите.
Видите, одавде топови бију овамо, а одавде онамо, и тако даље. Сад можете мислити како су Маџари страдали. У овом шанцу имали су Србљи сакривене топове и из њи су картачи сипали као киша.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Где вам је трубач да јуриш засвира? Гаће су вам пуне од ове гомиле јада под осушеним и распореним брестом. А ми смо у шанцу шуматовачком са свих страна били опкољени, Турци су нас у теме зврцали, Черкези су арлаукали као да их деру, дозивали
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Такав, од палисада, шанац је истрајавао у времену које је промицало, годинама и деценијама, а на шанцу изгледало је да не остављају трагове ни ратови ни морије који су, наизменично, опседали град.
Тако се око Стамбол-капије населила страва и, сва непрозирна, падала по зидинама, пустари и прљавим водама у шанцу; остала је и онда кад кочева са главама више није било.
Други га је пораз сачекао 1813, у години општег пораза. Био је на Равњу, на Засавици, у шанцу. Као да се понављало нешто што му се већ било догодило и што добро зна, а опет је све било друкчије.
понеког није било међу живима, ни слепи Филип, стално уз њих, није више певао, изнакажена телеса гомилала су се и у шанцу и ван шанца а под тмастим и нелагодним просторима, над Мачвом, једнако су грували турски топови.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
узвиком „држ’“, управо са оним историјским узвиком Хајдук-Вељковим, када оно би погођен од турскога куршума на самом шанцу, и кад му је намера била да каже: „Ја погибох, држ’те се“; па је исто тако и Јаћимова последња воља и завештање
Ми смо били оставили гробље, па смо се упутили Лаудановом шанцу, одакле се још видео Дунав и скоро сва раштркана и архитектонски тако немирна наша престоница.
Корачао сам лагано све до дивизионог штаба. Ту сам добио коња, да бих могао отићи до дивизијара, који је био горе, у шанцу. Из једне кућице поздравише ме неколико официра, с шалом и с осмехом. — „Ови се људи смеју!
Око подне прође пуковник Недић и нареди ми, да му се у 4 сах. по подне јавим у шанцу. По највећој киши и по раскаљаном путу једва сам нашао тај шанац.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У шанцу је владала мртва тишина. Војници с пуним пушкама стајали су ћутећки уз бедем. Пуковник Караџић ходао је по шанцу поводе
У шанцу је владала мртва тишина. Војници с пуним пушкама стајали су ћутећки уз бедем. Пуковник Караџић ходао је по шанцу поводећи се. У војсци нису ретки случајеви да војници пред бој траже извор куражи у крепким напитцима.
У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се што не би могло десити. У шуматовачком шанцу нађем цео штаб. Ту беше ђенерал Черњајев, пуковник Комаров, мајор Владан Ђорђевић итд.
Говорио сам о положају шуматовачког виса; да рекнем сад коју о самом шанцу. Шуматовачки шанац — то је обичан доста мали редут који као да још не беше сасвим ни довршен.
Батерија иђаше напред. Изгледало је да је све у реду, и ја, одбрајајући ашове и секире у шанцу с којима је требало прикрчити пут батерији што оде коси, већ сам це радовао како ћу одавде са овога узвишенога места
Батаљон, што лежаше у четним колонама, поскака, опали на вис неколико плотуна онако из гомиле, па узмаче шанцу и расу се у стрелце лево и десно од шанца. Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву.
Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане повлачи шанцу, пуцајући једнако. Наскоро се пољана пред шанцем напуни наших стрелаца.
Ја уђем у један низак пољски шаторић у шанцу да утолим жеђ, јер ту угледах једног познаника с тиквом воде. Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на
Све што је ван шанца узело је неки ук, па само пали и грми у шуму на коси. Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка.
Одједном крај шуматовачке косе у даљини указа се у виноградима једно одељење коњице, па се као вијор устреми нашем шанцу, витлајући сабље у зраку.
Народни војник, командант над два топа у шуматовачком шанцу, тек викну само: »Коњица напада, пуни картечом«. Топови су у тренутку напуњени, али кад хтедоше да их управе, опази се
при погледу на оно море усколебаних црних редова и колона, што су са свију страна у грчевитом трку стремили нашем шанцу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да л' верујеш, драга моја, да ћу смети умрети? Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу доскорашњег бојишта: Каква срећа данас дивна што ми је младост чедна!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Што су рекли, тако му се стекло. 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ Службу служи славни кнез Лазаре у Крушевцу, шанцу шареноме, службу служи светог Амосија. Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама.
Такође је веома старо и спасавање бекством у цркву. 6 У Крушевцу, шанцу шареноме, тј. у шареном граду (како су га Турци звали, ваљда због цветних башта).