Црњански, Милош - Сеобе 2
У сећању, сад, те њене речи, ти њени шапати, ти њени јауци, нису више личили на људски глас, ти јауци нису више били јасне речи, него као неки шумови у шуми, и
Испрва, то је једва чуо. Затим је утрчавало на једно, а истрчавало на друго уво. Боже! Боже! После две-три недеље, ти шапати, та мрмљања, ти узвици, постадоше Исаковичу неподношљиви. Боже! Боже!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тако крај цвећа остаћемо сами... — Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ишао је поред дућанчића, којих је било више него икад, а ничији погледи и ничији шапати нису, сад, ишли за њим. Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће 1804, кад су, истим путем,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Неспокој звездани мир тај њином спокојству. На таваницу јер не засипе, потајни о зидове одбију се шапати Бога. Собе то испуни, собичке, чкиљи из кутија њин дан.