Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ено га! Ено га! — шану Радош дружини. Сви се притајише, рекао би и не дишу, и сташе се шапатом договарати како ће тој зверци кидисати. — Да га ухватимо! Живо да ухватимо! — шануше слошки.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сви? — Сем Лазара. — А поп? — Он се нада. Припремио је све што треба. Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: — Полази! Станку као да неко скиде терет с душе... Хајдуци већ беху на ногама. — Пази! Опрезно само!... Илија!
Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу. Није се говорило гласном речју него шапатом. Свако чело беше натуштено. Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
доста је, укебаће нас! — шапуће Јула, и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају. — А шта ти ту стојиш?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Наравно комите и жандари. У соби код „Балкана”, где је врховни штаб четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава” севају мутне и крваве, страшне очи до
Африка
Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво. Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па нас испуњава неким шапатом и звуцима, за које човек не зна, ни шта кажу, ни зашто нас покривају белим цветом багрења, ни откуд долазе.
Она га је пратила сад, као својим шапатом, и очима, чежњивим, као да му је заменила жену. Огорчен, Исакович се стидео, што је попустио чулима, и похоти мушкој,
А што је било луђе, за такве приче – и шапатом – ишло се у тамницу. Из салона команде, на ходнике, украшене заставама, Костјурин је изишао у пратњи бригадира
А доцније – после неколико година – признала је, шапатом, Ани, да је тада, у Кијеву, као луда, била сањала, да се – ако јој муж, крај све њене неге, и крај свег њеног плача,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сав се задихао од посла, у само ми уво дува. Морам да зауставим дах, јер... јер... Охо, ево га, стао је. Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.
Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку! Одједном онај други зец пропишта најтишим шапатом: — Шшш, буразеру, ево једног џака! Кладим се да је унутра купус. — Овамо га!
Црњански, Милош - Сеобе 1
са три жута зида, нагнути над столом, пуним јела и вина, уморни и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног,
ванредним покретима, лепоти њених удова, начину њеног давања, описујући све до ситница, упаљеним погледом и пригушеним шапатом, љубећи је на крају свега тога, као луд.
Дрвени звоници цркава, манастирске иконе које су га звале неким сујеверним шапатом, којим је шапутао сам себи, при поласку, чињаху му се сад исто тако брзо прошле и немоћне да му помогну, као и све
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Љубавна жудња, изговорена шапатом под окриљем тамне ноћи делује моћно: „Мрак мрачи, пут пуца, небо јечи, земља звечи, стреха њишче, вода хучи, гора пучи.
“²⁰ Кад жена осети да почиње порођај, она треба да се леђима наслони уз кацу и три пута да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај ми твоју ширину, ја ћу теби моју висину“, па ће, верују у Пожеги, без муке родити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ко зна због чега, сви су говорили шапатом. Аутомобил смо оставили стотинак метара ниже, у једној мрачној уличици, јер колима се овамо није могло стићи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад јој се кнез примаче, она се поче шчињати, поче шапатом: — Мучно ми је!... Не знам како да почнем!... Караћеш ме! — Молим те, Стане, не дјетињи!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
заодевамо религијом, или интуитивном спознајом, она је таква, кад је истински жива: Даљине су звале тајанственим шапатом, који само дјеца могу да чују.
Милићевић, Вук - Беспуће
У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше покаткад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле , у кишовите дане његове ране које тешко
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Те исте вечери, малчице шапатом, а више немушто, без ријечи, на скровиту мјесту, иза своје батаљене појате, Сава се исповиједао и повјеравао светом
ко би знао чега. Чујем суздржано кликтање рођака, а сав сам, у ствари, обузет узбуђеним шапатом с непознатим дјечаком, који је некад окретао ручицу ове исте машине: „Бије ли тебе мама?
— Аха, сакрио се, ваљда, објешењак, шали се? — А, не, не, није то — објасни чича завјереничким шапатом. — Не крије се он од мене, него тако... ја се све надам неће ли он одакле наићи или је већ ту.
— Стани, човјече, па гдје су ти већ данас ти исти дјечаци?! — Ништа ти не брини — шапатом упозори старац. — Треба само увече овдје наложити ватру и одмах ти ето неког од мојих дјечака.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(9. ВИ 1989) АМОР ФАТІ Кажу ми, чујним шапатом, две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а
ил кад нас ветар чешља, А ти си крив: због тебе ширимо корење овде у градску јаловину, у шут, у кршевину — Кажу ми шапатом липе, а ја им шапатом велим: Добро је што је тако; добро је што постоји Несразмер, кад се узрок сретне са
ти си крив: због тебе ширимо корење овде у градску јаловину, у шут, у кршевину — Кажу ми шапатом липе, а ја им шапатом велим: Добро је што је тако; добро је што постоји Несразмер, кад се узрок сретне са последицом; Ево вам благослов,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Немојте их мучити. — Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом. — Сада ћете право кући а новац да покажете мами. — О, па ми носимо уље право кући, — одговори старија увређено.
Видим да су неки прозори уистину осветљени. Погађам да су тамо људи сели у постеље и прислушкујући врисак говоре шапатом са женама. Али зашто не пођу да виде шта се догађа?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају намештај и све око себе, проговоре шапатом међу собом или само размењују погледе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ — запита ме. Крик се зачу и од стране гробља... Опет са цркве... Као да се дозивају. Сестра се припи уза ме и шапатом ми рече: „Слушај, то душа Николина вапије што смо их раздвојили“. — Сине, ја се стално молим Богу, да вас сачува...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Дошао је акт... сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом. — Шта... какав акт ? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.
Одједном се прену и погледа свесно. — Ко... ко руча ?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом. — Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се. »Милица...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У црном дугом свиленом плашту по свету блудим. И свуд где стигнем шапатом будим болан осмех, сузе и машту. Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке.
Лутам, још, витак, са шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим: тишина ће стићи, кад све ово свене, и
И, тако, без пића, играћу, до смрти, скоком, сретних, пијаних, бића. Лутам, још, витак, са шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим, тишина ће стићи, кад све ово свене, и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! — рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи? — Сме, али би мени шкодило. — Како шкодило, зашто?
— вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом. Тако је чудновато она увек говорила. Бог да јој душу прости!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се сагох и једва га познадох. — Јес' ти, Јово? питам га шапатом. — Ја. — Шта је? — Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. — Је л' Ђокину? — Ја, прошапта он и одмаче се.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом. Кад сврши молитви, упитаће ђакона: „Зар се још архимандрит није дигао?“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!
И ове знам, јер смо негдје ономлани хватали вјеру ш њима па доходише на састанак у Рудине“, настави Спасоје шапатом. „Мир!“ брекну лагано стари. Онај први што пјеваше већ стиже. Туре стаде баш пред шешаном Оташовом.
Сердар, измакнувши се зовну је, а дјевојку посла к рањенику. Домаћица му се примаче, те почеше шапатом да се разговарају о домаћим потребама што их дан доноси. Стана отиде к рањеноме момку. „Јанко! треба ли ти што?
“ рече полако Милица. „Јест, богами, и овај је вицер. А онај други обучен је ка’ и сви други лацмани!“ примјети Стана шапатом. „Фала Богу, ко су они, шта хоће, кога траже?“ наниза Јока, прикривши руком уста.
Казивао им је — ама лагано, готово шапатом, како му је путем господин свашта причао о Црној Гори. А причао му је, разумије се, оно што бјеше чуо; страшне приче...
“ „А да ћаше ли се ти добро бити, да збиља ко удари на вас?“ „Право ћу вам казати“, одговори слуга шапатом и нагну се да га боље чују, „ово сам промишљао: Мој господин хоће да гине и без невоље. Може му бити! Ја... е...
Би ли ти жао било, Стане?“ рече он милосно, узевши је за руке. „Мени би мило било да останеш!“ рече она шапатом. И њему и њој руке дрхтаху. „Стане!
Ако би причекали можемо што и зготовити вруће“, одговори Јока. „Неће они то чекати, не!“ рече гласно Пејо, па шапатом њој: „Пусти, бога ти, нек иду. Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.
Не иди сјутра на Мирац, као што ти попријед рекох, него прекосјутра, кад ја пођем на Цетиње по Јанка, по зета“, додаде шапатом. „Е, ја бјех и заборавила онога!
По Приморју тамо и по Херцеговини гракнуло се о томе. „Пало је турско Косово!“ говораше шапатом раја. Тридесет и три, што требињскијех трговаца што њиховијех пратилаца љутијех Корјенића, вели, било је.
А, вели, блага понијеше на товаре! При самоме једном Требињцу, вели, нађоше једанаест стотина дуката!“ Тако је шапатом зборила сиротина раја и веселила се турскоме покољу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У њој се мешају пагански састојци са онима који су прешли из хришћанског учења. Казују се шапатом, као тајанствен чин. Бајаличке басме имају своју специјалну стилизацију, — свој ред излагања и чак своју уобичајену
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!
ЈОВЧА (гледа у Циганку, у очи њене, израз му постаје све блажи, заноси се у успомене о Васки пре греха, шапатом): Све моје, све... Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. — Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други.
А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр...
Добра ноћ, Грго!... Ајдемо, ајдемо! Кад су били на дну стуба Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти данас-сутра може
Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести. Па онда поче шапатом: — Ти си одма видија на мени да... Ти си се сад припâ кад си ме видија, је ли?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да запева у инат свима? Низбрдицом волови пођоше брже, у шкрипи дрвених чивија циче дукати у недрима, док Тола шапатом застајкује волове.
— Где си? Не видим ти брлог, села бих мало. — Бежи од мене, змијо! — Не виче: боји се да Симка не чује, па сикће шапатом. — Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати? Чула ме!
Бежи! Стој, курво“, видео је да га се не боји, па је додао шапатом: „Дођи код мене. Седи.“ „Није мене страх од тебе“, спустила је лампу на сто и подбочила се рукама.
А она је дрхтуљила у радосној јези чекајући вече и кревет. Чим су слуге вечерале, шапатом је позвала Ђорђа на спавање. Тога дана, први пут откако се удала, није Аћима сачекала да се врати с пута, помисли.
Из кафане, дућана и радњи истрчавају луди да га виде, и шапатом довикују комшије. Аћим још више укрути врат, човек је, није ни лопов ни мечка, а они су смрдљиве капутлије што живе од
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва да је у болницама било места за рањенике, а туче нису престајале. — Ово мора да је нека зараза! — рече шапатом нека старица, али се њена изјава прочу. Је ли чудо што сусед од суседа поче бежати? Али број унесрећених је растао.
— плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град. Зар је могао градски Савет да се не умеша.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И најзад ево заповести: Пст! Диж’ се! Ове две шапатом изговорене речи чине да устајемо на ноге као опечени жаром, и ми корачамо спотичући се сањиво и тискајући се са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У те собе ми дјеца ријетко смо улазили; а кад бисмо ушли, говорили смо шапатом и ступали на прстима. Одмах иза куће почињала се пењати кршевита стрмина, тако да су на стражњој страни прозори били
Мало послије — ко би га знао зашто — он је престао; имао сам осјећање да нас невиђен проматра. Упитао сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби? Она је схватила.
Глас је, међутим, ишао и ширио се шапатом, шуњао се кроз мјесто као пас без господара, допро до у посљедње куће у предграђу, међу рибарске жене и крезубе старце
Изговарао ју је с шапатом, високо подигнутих обрва, сав у власти рапимента. Можда се биједном човјеку учинило да је сад одједном у томе нашао
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са тишином и шапатом јела. И док лишће изумире с грана, Песма тица и ведрина ствари, Прилази ми сен минулих дана, Празан изглед и поредак
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
са три жута зида, нагнути над столом, пуним јела и пића, уморни и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Али ти ћеш ме опет послушати — поче она шапатом и превијајући се око њега — да бјежимо у Србију... — Овога свијета не! — Хоћемо, хоћемо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво. Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У штабу је такође владала суморност. Момци су ишли на прстима и говорили шапатом. Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да се бије доста одсудна битка.
грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: — Стој, не бежи, малодушниче! Разгледај даље, разгледај боље ову крвљу и живчаним соком исписану слику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ово ми се учинило боље, јер би ме, идући падином брда, приметили. У први сумрак обавестим шапатом војнике мога вода. Али када паде мрак отпоче паљба, те не могах да се извучем.
Драган наједном застаде, да сам налетео на њега. Био сам још увек сагнут. — Колико вас је? — питао је шапатом. — Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана. То мукотрпан, друзи, за вас неме, шапатом висинама казујем благу реч. СИВИ ТРЕНУТАК И наједном засиви, као прегорело је све, а све живи.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи. Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нећу против јединог човека који овде нешто вреди. Богдан Дошао ми је Алексије Јевтић, псар, и рекао шапатом, да нико не чује, како је у шумарку према Белој коси смотрио за тренутак монаха Доротеја.
Била је преблизу. Приближила је своје лице мојем и говорила ми шапатом нешто о Саборишту и једино што сам успео да схватим то је да сам постао човек њезиног поверења, да ми поверава нешто
— мислили су калуђери. Не бих волео да објашњавам владици како је умро, говорио је игуман скоро шапатом. Није смео гласно јер би га то надражило на зацењујући кашаљ.
Мудрују, шапатом, као да се плаше: изговоре ли прегласно све ће се наједном распасти. Сабориште ће стоструко појачати њихове речи,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Скоро шапатом госпа Нола доврши: — Докле тако, докле ћу још моћи тако?... Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необичн
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Страх ме, чини ми се, издиже изван седла и ја замишљено јурим, бежим... Коп се саплете. Командир призва ордонанса и шапатом му нареди да скрене пажњу војницима да нико не заостаје. Начин на који је то рекао још више појача моју стрепњу.
Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду. Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са
Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад! — чуле су се шапатом разне команде. Вода је шљапорила. — Дај конопац! — Може ли да се прокопају рампе, па да прегазимо? — пита командир.
Узех своју мараму да га обришем, па се почех чудити оволикој нежности својој. Он ми се обрати шапатом: — Ко је овај? Рекао сам му да је тај чика добар човек, тако нешто. — А зашто носи оно? — и показа на капу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар је он знао да деца извора имају очи? А имају! Види: свака капљица у њега гледа, шапатом саветује: — Најми се у службу Мајци Вода! Очисти шумске изворе и потоке. Можда ће ти поштедети живот.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Знаш, сестрићу, не знали те људи! Доста ми је и муке и руге: насмија се сва господа наша, а шапатом збори сиротиња, ђе ми сједи снаха испрошена и код баба и код старе мајке, а ђе сједи за девет година.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и бојажљиво поче да кружи
— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и бојажљиво поче да кружи распршеним снопом свјетлости по
— Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом. Опрезно, корак по корак, упутише се у разгледање дворане. Изненада Мачак се трже и викну: — Јао! — Шта је?!
— Све ме мјери испод ока, па некако укриво, па нахеро, па се смјешка, па брк чупка. — Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази?
— Неко плаче! — шапатом рече Луња. — Ено, иза оног жбуна. — Да погледамо — рече Јованче нешто узбуђеним гласом и одлучно закорачи пут зеленог
Пази, па ово је Стриц. И Ник повири и рече, такоћер шапатом: — Па да, то је његов шешир. Он је. Луња се прва осмјели, закорачи иза жбуна и продрма Стрица за раме. — Е, Стриче!
Додај ми само ону прасећу главу! — промрмља стражар мислећи да то разговара са неким на гозби. — Даћу ти ја главу! — шапатом попријети Николетина. — Ћути док си читав, јер си иначе печен! — Није лоше ни печење — прогунђа стражар.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ове ето, само леп разговор испрала, а ове прећња и стид. Ове ваља насамо и шапатом световати и прокарати изподмукла; мало се испречити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан. — Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте — куде смем ја па да гледам чорбаџијске керке?! Ја си сал појешем, ето, што се појê по чаршију и по ма’але!
— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!... — Како рече?... Не чу’ те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом а сузних очију Калина.
Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао... И то је охрабрило Манчу. и први пут кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.