Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Чувар мишевима храни копце и сове, кофом цубока храни крокодила. Па чему овде служе шапе и кљове? Чему овде служе канџе и крила?
Ако је та вест морала бити зелена, зашто ми није послата као кукурек? Зашто је морала имати шапе гмизавца, а не лишће, ко леска или брест?
јеванђеље, а под столом стружу, гамижу, гребу, рогови, зуби, канџе, рачвасти језици, бркови, репови, пипци, чекиње, шапе!
да нам се небо отвори, да нас прими, да нас озаре Богојавлења, Благовести, Преображења, Вазнесења, Васкрс, а шапе и канџе доњега света и мрака пружају се за нама, да нас врате у мрак и гмизавце!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи. Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од ораха и навуче их на моје шапе, па их још около залијепи воском тако да сам сад био обувен у праве орахове ципеле.
Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао: — Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, загрлићу те, пољубити и пролити сузе радоснице због
пророк ваљано се прихвати сланине, па кад се обојица добро наједоше, мачак Тошо предложи: — Сад хајде да подбрусимо шапе и да се што прије изгубимо одавде, јер кад Брко види начету сланину, обрали смо бостан.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и почне да је напада, ја му аутоматски опаљујем свој чувени аперкат познат на Ади Циганлији као „Скок тигрове шапе“, а да га пре тога уопште не питам која је нација срећна што га има у својим редовима (за трамвај). Због зашто?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У пећи гори дрво шљивово: гребу се сенке, шапе мачије; с пенџера буљи око дивово у обрви му гнездо сврачије. Облије пламен грлић тестије боје хитају.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Шта је ово?“ газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га оштре шапе, оштрије су него коса, згулише му пола носа.
Његове стопе знају одрасли, ловци, дјеца: то је траг — зеца. Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре. Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће.
Покрену пужић кућицу мрку, вредан је много, иде на трку. Буди се мачак, протеже шапе, поспано тело извија, гиба, па истом скочи и Жућу виче: „Тако ми брка, мирише риба!
Опрезно стигли на пешчани жал где тихо шапће лагани вал. Овде ће ноћас радити шапе, севати зуби ко сабља бритка, овде ће ноћас, у мрклој тами, уз леден поток планути битка, овде ће неком, задајем
једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе. (Цица је, знате, овдашња мачка. Толико о њој. Тачка!) Онда је . . . онда . . .
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
свету као човека који се китио туђим перјем, осетише на својој кожи да малаксали лав има још увек оштре зубе и снажне шапе. - Не бисте ли ви, господине Њутне, могли да ми нешто испричате о обољењу и оздрављењу вашег славног презимењака?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
много живљом пажњом посматрају црно враголасто маче, што мирише на покислу длаку, како: извученим ноктићима своје мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Професор Пешл је био методичан и савршено темељан Немац. Имао је огромна стопала и руке као медвеђе шапе, али је све своје експерименте изводио тако вешто, прецизно као часовник, без грешке.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе Путује без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
одрасте, дете том направом забавља мачку; обеси о браву од врата парче папира о канап, па се од свакога додира мачкине шапе љуља тамо и амо.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи. Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио њезин вољени Николица.