Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И они су нас баш изобиљски мрзели. Чуо сам, кад се по трећи пут одмакоше, где онај дебели шапну осталима: — Каква мора да је депеша што је добише?...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« У леси према њима играла је и Савка Николина. Баш зачинила лепотом све друштво. Адвокат гурну Мојсила прстом и шапну му преко рамена: — Видите ону девојку! Како вам се допада? — Лепа!
мило, боже, мило, па им тек чисто поносито рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу! Навалише гости питати га шта је то тако лепо и ретко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она показа руком Зеку, који им се приближавао. — Не бој се! То је мој друг, побратим!... — Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма.
И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. — Сурепе!... Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. Суреп само климну главом. — Данас ће и Дева осоколити!... Шта велиш, Дево? Али не доби одговора.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом. Ми је прихватисмо и приведосмо кревету. — Још ближе! — шапну поп. Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад неко има три сестре и једног брата, то не значи тако мало. - Опет су те избацили? - шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу јој је било више стрепње него радозналости, па сам рекао да имам некога посла.
Рекох јој како смо се договорили да ми покаже рибњак, а она се прво намршти, па шапну: - То сте ви! Ево кључ! Треба га три пута обрнути у брави!
- Рибе спавају, Емилијане! - пружила ми је руку, а Рашида ми шапну да је пољубим, али ја нисам имао храбрости за то, Скоро саплићући се, излетели смо из куће. - Господе Боже, Рашида!
- Рашида! Мој отац! - ухватих је за руку и повукох, а она, вративши ме на онај млаки камен, шапну да се не мичем: овако скупљене, можда, нас неће ни приметити! - Тај неће ни да се усправимо! - Па шта онда?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Људи мучаху. Гдјекоја би од жена под бременом хукнула. Једна старија шапну: „Куку, ево омркосмо, прије но што стигосмо на Крстац! А ево ће и божје вријеме на ови час ударит’!
Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи. Рако шапну попу: — Осим свега, ово је и за ону нашу договорну работу таман како треба, баш по божјој вољи! — Дај боже!
Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род. Крстиња шапну снаси и кћери: — Е, богами, ово је да се човјек крсти и чуди! Ови Јанко као да је међу нама растâ!
— Још три уре до поноћи — рече он. — Бого мој — шапну Кићун — има сâт као Саво Марков, сав од сухога злата. — А има два. Још један мали! Што ће му два? — пита Шуто.
Она се одвоји и приђе му блиједа, оборенијех очију. Он јој шапну: — Милице, душо моја! Милице, срећо моја!... Желиш ли да овако буде и наше весеље, наскоро ако бог дâ?
— Е, види се што је лацманин! — шапну Крцун. — Шта то рече, ти, њеки — запита вођ. Момци се осмијехнуше, али нико не одговори.
Одједном Јанко уздахну и шапну њешто. Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене
Па сватови наши! Затијем настави чешки. Говораше брзо помињући често Милицу. — У ватри је великој! — шапну Јоке... — Примиче се зора, а тада је вазда болеснику најгоре!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
94. Прексутра је, подне звони, А он оде тражит мому, Бака му се на пут гони; Шапну: „Није још на дому.“ Ал' он с пута тури баку, Те ка врати, па за кваку. 95.
Веће стиже Срб напоље, Украј зида нешто бело, Опет стаде гледат боље: Ништа друго, женско тело. Дође ближе, шапну: „Ко је?“ — „Ја сам, ја сам, злато моје!“ 115. Сад тек позна цуру виту, За ручицу па је вати: „Мина, Мина!
За руку је ево лати, Љубну — шапну: „Лаку ноћ.“ А мајка јој реч привати: „Бог ти, ћерко, на помоћ! Ма заш дркће рука твоја? Лези, лези, ћери моја!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Невоља је у томе што често заборавим о чему сам почела да причам! — О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста. — Ах, да! И тако зец заспи потпуно пијан, тачно испред своје куће, кад наиђу два вука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она. — Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.
Стојан уђе у школу блед, збуњен. — Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом. Часком, вели... — Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију
— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га ... Ево и позива. — Хм... он се потписао, шапну Веља. — Добро, земљаче, иди ти сад. Доћи ће господин. — Јок, мени је речено да га допратим. — А, дакле стражарно!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече старац, па узе дијете у наручије. „Е очева лијепа глава — да га Бог поживи!“ „Сердарева тазбина!“ шапну дјетић што је пециво обртао, своме другу. На двору затутњи неколико метака и неколико поздрава чу се.
“ „Тата!“ шапну нечији глас. Бјеше то Стана, која је лежала подаље од мајке, па га чула. „Тата! шта ти треба?“ придаде она.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! — шапну Лис. — То није кадар!... То није кадар! — вели Мачак. — Причекајмо га још мало.
— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану? — Е, може остати, а може и умријети. — Чудне мудрости — шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима. — Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!
“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим? — Букара! — шапну њеки. — Ви се још спрдате са Тодорином! — рече Дундак — али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомињâ!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Зашто нећеш за добро свога сина? — мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!...
Она је према њему добра, пажљива, али шта може? Мора да се поздрави са оцем, рече. Симка му поверљиво шапну да је он у својој соби и да зна даје дошао.
— Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она. Ђорђе је не чу и настави: — ...Осилила си се, па хоћеш и с јединим братом да ме посвађаш.
Па све ћу му и дати! Морам све да му дам. Ти ћеш да растуриш на браћу и слуге! — Зашто да растурим?... — шапну она и устаде. Ђорђе скочи с кревета и са стиснутим песницама пође на Симку: — Ти си моја несрећа!
“ Ћутала је. Ђорђе полако подиже главу са кафанског стола и шапну: „Знала је. И није веровала.“ Хтеде некако другачије да седне, а снага отказа спорим и мутним жељама.
Старац, згрчен иза касе, подиже се и отрча низ пут. Никола се измаче, виде Стеву Чађевића опруженог на пртини, па шапну: — Еј, добога, погибе најлепши човек у Прерову.
У мраку га ништа није болело... Под њим и око њега је шуштало. Жив. То што шушти пропипа руком: сено. Сено, шапну и осети плеву у устима. Ко је пуцао? На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло.
Аћим! — затутња сањиво срце. Придизао се тражећи речи. — Пст! Ћути ту! — шапну Никола. — Ти си, Никола — лакну му и, као да је болестан, још не схватајући свој положај, мирно се опружи.
Рађај зверке, за све има хлеба у мојој кући. Не могу да поједу колико имам. — Опет се повратило — шапну она за себе, а стаклени цилиндар на лампи зазврја. — Ту сам... Јави Вукашину да је цело имање моје.
— Ако би Симка ноћас умрла, шта мислиш: да ли би се Ђорђе поново оженио? — приближи му се и шапну Анђа. — Такве као Симка не умиру. А ти не би морала то сада да збориш.
Ја сам крив — замуче, јер она склопи очи. Сад јој цело лице има исту, модрикасту боју. — Причај — шапну она. — Само зато што сам ја уобразио оне ноћи кад сам те пробудио и питао да ли си чула. И после због тога.
У Бога или у њега? Занесе се к њој, па се трже: — Не куни се! — окреће се и отвара врата. — Твој је. Кунем се! — шапну она последњом снагом. Не погледавши је, брзо изађе, погурен.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури.
« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш! Сребрна плесачица замочи главу у воду и кликну: — Па, ја видим! Видим! Хвала ти, ма ко да си!
Пожели нешто за јело! Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће!
— Где је та звезда? — дечак се наже ка Мерсаду, али овај одмахну главом. — Не могу ти то рећи! — шапну озбиљно. — Далек је пут до ње, време ми је да пођем, али ево ти моја кошуљица и све што зажелиш биће ти испуњено, ако
Није то, значи, само сањао? — Па да полетимо! — шапну дечак. И, гле чуда! Пред њим се раствори стаклени зид, а Источни ветар зазуја му око ушију. — Даље, још дале полетимо!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Оживеће у лугу славуји, Сва ће ропа песмом да забруји!“ Она шапну: - „Ох, мили славуји!“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику“ Она
Нада мном се ветрић наг'о, Па у строфу вири - „Веселије!“ шапну, - духну Па листак отпири... М. Јакшић ЦВИ ЗИМСКА ИДИЛА Зими је покрила снегом долине и поља равна И тавне високе
Зар све да згази?... И на се мисли... Слатка је нека језа подухвата; Мисли - и шапну: „Опрости ми, Боже!“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ту мора да је нешто друго посреди!“, настави Зенодотос. „Та ваљда ме разумете?“ „Висока једна протекција!“, шапну Калимахос што је могао тише. „Из најближе околине нашег...“ Овде пресече Теокритос своју непотпуну изречену мисао.
Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас.
„Хана!“, шапну госпођа Шмит својој ћерци у уво, „начини још један грог за кочијаша“. Свештеник откључа свој путнички сандук, превучен
Затим се врати опет мени и шапну: „Имате среће, мој господине, посетилац се опрашта са господином бароном. Кога могу да пријавим?
Ћипико, Иво - Приповетке
— Морача! — издавши га глас, једва шапну. —Иди! —Зар ћеш ме овако пустити од себе?... Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти!
А Павлу јуче, у гомили света, пред црквом, кришом шапну Цвета да ће Илија зором у планину, па с том мишљу он је и уснио, и она му се иза првога сна одмах представила и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Помози Боже, а опрости некрива кућо, у којој сам и добра виђела! — шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се мушки, широко и лагано прекрсти.
Забезекнути Арнаути тек по његову изласку помислише да би га требало стићи и убити. Али самртно блед домаћин шапну да за то има дана унапредак.
И мало-мало па шапну: „Овај Арнауд има две жене!..“ Крио је своје жене више но тржним даном кад кроз Чабар пролази безбројан свет за пазар.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну, Тај би одмах с ума сишô.
За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини прекоре Мекој ти женској савести. За сваки цветак, који си Задела летос на груди, Север
ту је Наш покојник мили. Па кад протрх очи У тренутку сева, Видех: загрлио Бранко Дескашева. Да је исто видô Шапну ми још неко, Ал’ ја Дескашеву Нисам ништа рекô; Нисам рекô да га Бранко загрлио — Но чини ми с’ да је И сам
Ао слоне, ао слоне, Кол’ка ти је њуша! Да заманеш, побегла би Свака жива душа. Дође дечко, нешто шапну — То слона не вређа: Слон се саже па га диже Баш себи на леђа.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она шапну: „Ја би теби нешто рекла.“ И тада ми исповеди, Што јој стидак досад скривô, Исповеди: „Ја осећам Испод срца
“ Оживиће у лугу славуји, Сва ће гора песмом да забруји. Она шапну: „Ох, мили славуји!“ Дић’ ћемо се фрушкогорском рају, Ићићемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја сам извукао револвер, као да ћемо сада на јуриш. При врху поче ветар да дува. „Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу.
Измешали смо се у овој ноћи, те не знамо где је ко. Зачух кад неко шапну: „Ево, овде је.“ „Јеси ли ти, Влајко?“ — и једна се прилика спусти поред мене. — Ко си ти?
— Нас двојица и телефониста. Један се пресамитио преко рова и нешто осматра. Мало затим окрете се и сасвим полако шапну: — Изишли су и сад леже пред бугарским жицама. — Зар се види? — Назирем ове у близини, али оне даље не видим.
Онда се диже. Очи су му биле влажне и закрвављене. — Немој да му пркосиш... видиш какав је! — шапну Радослав ветеринару. — Ви, дакле, имате бојеве метке?... Пуните пушке! — командовао је капетан Бора.
тако нешто. „Паувре Драгіцха... паувре Драгіцха“ — говориле су готово обе углас. Онда смо шетали. Полета ми шапну како Арлета непрестано говори о теби, и једва чека да се нађе с тобом... Дирао сам је за онога францускога официра.
Ћипико, Иво - Пауци
—Уђи, жена си ми! — и, обгрливши је, привуче је за собом под своју кабаницу. —Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице. —Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести ... —Хоћеш?
Газда Јово, кад му Петар, нашавши га у дућану, шапну да има нешто насамо да му каже, — уведе га у писарницу и за собом затвори враташца.
— вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да! Их, слатка ли је туђа жена! ... Да се милујемо, Машо! — Ко нам брани? — шапну жена савладана, унесавши своје помућене очи у његове и тражећи дрхтавим уснама његове бијеле, чисте зубе.
Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну. Пошто настаде мир, проговори: — Будимо људи! Нека све гре по реду.
— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он
— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. — Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Само ми, као утваре, провлачимо се покрај плотова. Командир се саплете: — Пазите! — шапну нам. Пређох обазриво јендек. У мени као да је нешто прегорело, идем готово равнодушно.
На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано. Некаква грана ми наиђе на лице.
Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде. Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг. Ишли смо ћутећи.
— Ова будала поквариће нам све — шапну нам Душан. Онда се обрати Протићу: — Добро, нека је све тако. — Али није тако! — упаде Живадин ратоборно.
— вели љутито ветеринар. — Пази га сад: „Господин свештеник!“ — шапну нам Лука. — И веровао сам да је истина — додаје благајник. — А што сте збијали шалу са свештеним лицем...
Из дана у дан осећамо како се ближи одсутан час. — Ови се баш не шале! — шапну ми Војин, када смо ишли да посматрамо гађање једне рововске батерије.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Упита мали сунцокрет ветар шта да чини. — Ти, који свуда завирујеш морао би знати како да порастем! — шапну малишан покорно сагибајући главу, а ветар се насмеја: — Па, порастао си! — рече. — Ниједан маслачак није већи од тебе!
Свој Цвет. — Било је то дуго чекање! — шапну Цветак, а онда да то не би личило на прекор — брзо додаде: — И није било тако дуго! Знао сам да ћеш доћи!
Нема места за разбој у стану, и она је ту сувишна. — Проклето огледало! — шапну једнога јутра у себи. — Кад бих бар мало остарила! Можда би син и унук милији поглед имали!
Испружи дечак руку, дотаче Сребренкин реп и шапну: — Хвала ти, Сребренка, хвала! Је ли то био крик галеба у небу? Шум таласа? Или је риба, заиста, нешто рекла?
— Сребренка, проклетница! — шапну старац у себи и врати се у колибу мрачнији од олујнога неба. Зар да му риба краде унукову љубав?
Његова метлица изгледала је, заиста, јадно. Али, чистила је. Чистила! Дечак пркосно подиже браду, а метлица му шапну: — Не дај се! Не дај ме!
Како то да каже своме маломе госту? — Тек када оздравим, моћи ћу да се играм! — шапну дечак, а чудни малиша се намршти, и рече му да не прави будалу од себе. — Устани и дођи!
Радан је не сме поверити ни мајци, нити било коме другом. — Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку. Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и помери скакача неколико
Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа!
— Имаћеш је! Дрвосећа однесе орахово дебло у скровиште и нежно га поглади руком. — Биће од тебе чудо! — шапну, а ораховим деблом заструја радост. Скривен од свих, дрводеља се даде на посао. »Шта ли то деље?« — питала се жена.
Као окована стајала је и слушала, без даха, затворених очију. Тек када руб источног неба порумене — она отвори очи, и шапну: — Морам ићи! Чу ли младић њен шапат? Ко зна!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Каноник јако раствори уста: ''Љубав Сувише не сме бит слепа, Иначе здрављу шкоди. ''Како то?'' шапну Фрајлица врла и лепа. ''Љубав је једна пасија!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А моје дјевојчице? Лазар Мачак поведе Јованчета у страну и шапну: — А шта ћемо сад с нашом пећином, с мојом радионицом која је тамо остала? Да пренесем бар неке ствари кући?
Ник Ћулибрк забринуто погледа своје другове и шапну: — Стриче, ја и Николица идемо да јавимо учитељици, а ти трчи до Николетине.