Употреба речи шапнула у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти се не љутиш? - шапнула је. - Ја ништа нећу рећи Весни ни оној другој, ни било коме, а ти ћеш написати писмо Меланији!

Просто сте могли да осетите како ствари постају за нијансу грубље и сивље. - Пази, пази! - шапнула је мама, а ја сам одговорио да хоћу. - Он долази!

Рекох јој да нисам гладан. - Не лажи! - шапнула је, гурнула ми комад у шаке и села поред мене. - Отац нас је учио да не седимо по шинама, то и ја учим оне млађе, иако

Мене није питала. Моје презиме је на Ч. Рачунај колико јој часова испитивања треба док дође до мене! - шапнула је пребацивши ми своју танку руку иза леђа. - Не шкакљи! Израчунао сам: још три или четири писма. - Шест.

шапнуо сам а затим видео како се појављује нешто као велики црвени свитац. Рашида је шапнула да је то њен отац, па ме ухвативши за руку, нагло повукла ка трскама.

То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате? - шапнула је и ставила прст на уста као да се боји да неко не чује. Тај неко, међутим, није постојао.

Затим је сетерка промукло залајала, а Рашида шапнула: - Ту је. Куцни још једном. Ударио сам зглавком три пута у стакло, а онда је настала исцрпљујућа тишина.

- Шта мислиш да ће се десити кад оне оду? - шапнула је Весна стављајући прст на уста. - Претпостављам да нам неће прикачити орден!

Свет неће сести на неко место због тога. - Мислиш? - шапнула је а онда ми се обесила о врат изјављујући да сам генијалан. Зелени зечеви!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ „Лажеш. Тако стара, а лажеш“... „Дете има само мајку. И Бог је туђе посинио“, приближила јој се и шапнула: „Да сам на твом месту... Што? Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

коју су приметиле девојке, веома их је копкала, али су избегавале да ме о томе запиткују Само би ми једна од њих шапнула: ”Михајло, даћу ти цент за сваку од тих твојих мисли!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Даћу ти од тражене своте колико имам, за онај пречи дуг, а за справе и књиге ме почекај... Немам! — шапнула је скрхана жена са стидом који се заплакао... — Може ли тако бити? — Може, хвала. Ја ћу поштено вратити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности