Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За њих је он давао све, чак и само спокојство своје. Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби...