Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, господине, они не знају шта је то глад! После неколико дана дође опет чича Марко. Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...
— Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа. После тога се ућута и тек онако, као кроза сан, шапутао је за себе: — Али што баш тако да се деси да нам прво корњача пређе пут?... То није добра коб!... — А што, Миладине?
— Мислим, учитељу, да ће нам се жеља испунити... — шапутао је стари Сремац. — Стар си, али опет можеш видети: да л’ је оно конопац, што на оном левом диреку виси, којим је та
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сузе су га полевале, а он је шапутао... Седоше за синију. Али су сви седали више обичаја ради. Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.
Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... — Он је ту!... Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?... Ја знам, он ме мрзи...
Станко паде по старини. Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. Старац поче долазити к себи. — Воде... — шапутао је. Потрчаше да воде донесу. Суреп рече Јовици: — Ходи и пази на ове!...
Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: — Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?... Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... и опет погледа нада се.
— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш. Видео сам кад ти је Зека пешто шапутао. — Јесте, попо, али преко Дрине... Него, молим те, немој ником казивати!... Попа се врати соври.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Какав год ви хоћете. А какав ви хоћете? Опет је ћутала. Ја сам готово шапутао: — Кажите какав хоћете! Ништа не одговори.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Човек примети, па зверајући нервозно, брзо пређе на другу страну, али му Јуришић следоваше један два, један два — шапутао је — стој.“ И тако се зауставио на самом тргу према Универзитету.
са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је мрдао челом и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и светог Духа, амин; у име оца и сина и светог Духа, амин.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изишао је из воде на сто‑двеста корака, код коња, и одвео на обалу, не једног, него два. Мумлао им је, и шапутао, и миловао их је, као да су коњи – жене. Ни пси нису залајали, кад је утонуо, нечујно, у Бегеј, са њима.
Он, Трандафил, остаје, молићу лепо. Исакович је са тим човеком седео, свако вече, дуго. Све је нешто са њим шапутао, брижно. А кад Трандафил није био код куће, Исакович је имао – вис‑à‑вис – госпожу Фемку.
Можеш кад Месец буде смркнуо! Сад нећеш! Узалуд се Павле отимао. Исакович је, као избезумљен, шапутао светини да ће им децу, Темишвар, оловом засути, да треба да јашу и хватају Гарсулијевог убицу – нико га није слушао.
На крају седе, уморен, на неки пањ, при улазу у Махалу, па је као сам себи шапутао: Несрећници сву ће вам децу оловом засути!
Павлу би жао, кад виде Гроздина, како стоји пред њим и прашта се снуждено. Гроздин га је био загрлио. Шапутао му је да није лепо, нити је поштено, да му не каже, на растанку, да је он чуо да му је Трифун осрамотио кћер, и
Лежећи на слами, под колима, Павле би – кад би му се она јавила у сну – шапутао нешто, превртао се немирно, и, мада на дану ни за шта не би сузу пустио, имао је, кад се пробуди, у очима, сузу.
За све време, док је Павле, у тој соби, стајао, са Ђурђем, и мрмљао и шапутао – при игри је владала мртва тишина. Зидови су били окречени просто, бело.
А каткад је чуо, кроз сан, и неки смех, сребрни, девојачки, и шапат, који му је шапутао: Мушмуле! – хтео би ти мене, серце! Еј, како то? Не мож ти имат све!
то друштво, али баш кад хтеде да запита, откуд, та балавадија, ту – Мишкович га је већ уводио у идућу просторију. Шапутао му је да ће га сад представити, његовом високографском сијатељству государственому вицеканцлеру Михаилу Иларионовичу
Мишкович је Павлу шапутао тихо: Воронцов! Павле се, неколико пута, пресамитио. Мишкович затим приђе Воронцову и пољуби га у руку.
Хладан зној га је био пробио. Брисао је, као ван себе, чело. Мишкович, међутим, био је ушао и шапутао му, да што пре оду. Павле онда, као месечар, напусти собу, у којој је аудијенцију имао.
Костјурин се чак и насмеја Павлу, а нешто је, са Трикорфосом, шапутао. Затим, некако очински понови да ће Павла да слушају.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У кукурузима је шапутао повјетарац јављајући да се примиче зора. Тај ме шапат превари и уљуља, ја се савих у клупко и заспах поред самог
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада ми се ни острва Јужнога мора нису чинила недостижна. - Отићи ћемо, отићи ћемо, Рашида! - шапутао сам држећи њену руку и ходајући унаоколо без неког нарочитог циља, а онда, држећи је и даље за руку, дошао до
Обићи ћемо јадранску обалу од Изоле до Улциња, Венецију, Гранаду, затим кренути на запад или југ, свеједно! - шапутао сам јој у косу и преплашио је до лудила.
придигла се и пошла, а ја сам пошао за њом. Сад ћеш сазнати оно о злату, сада ћеш то, коначно, напипати! - шапутао сам себи, иако ме је било стид да ходам за њом на очиглед читавог Каранова. - Ви само идите! - застао сам.
- Ја им морам дати друге животе, Рашида! - привукао сам је себи. - Они нису пристајали на оне које сам им дао! шапутао сам показујући странице романа које су тонуле као што тону водени цветови њишући се, на таласима.
До краја године имали смо још један час математике и он је то морао знати. То намирисано ђубре! - шапутао сам самоме себи, али то ништа није могло да измени.
- Све је у реду, мама! - поновио сам. - Само сам се оклизнуо и пао. И даље сам шапутао осећајући њене дланове на себи као што се осећа мирис земље загрејане сунцем, затим се она усправила и почела да виче
Црњански, Милош - Сеобе 1
Никада пре честњејши Исакович није осетио да би тако радо ослушкивао неки шапат, кроз то звездано небо, који би му шапутао о непролазној његовој одређености да предводи свој пук, који му се сад учини дражи од свега на свету и бољи од свих
Дрвени звоници цркава, манастирске иконе које су га звале неким сујеверним шапатом, којим је шапутао сам себи, при поласку, чињаху му се сад исто тако брзо прошле и немоћне да му помогну, као и све друге обичне ствари
Осим тога, никако му није ишло у главу да је сад мртва и да је сад свему крај. Напротив, он је, у себи, премишљао и шапутао о њој, нарочито о њеном телу, као да ће их и даље виђати, гледати и имати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ах, мон Диеу! — шапутао је Француз. Кад би човек одлучио да неког чека на овом месту, мислио сам, свакако би га једанпут дочекао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Опет си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И тамо сам луњао, опрезан, збуњен, трапав, као да сам везан. Често сам јој писао задатке, шапутао таблицу множења, а кад би ме мило погледала, осјећах се као младожења.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Какве наопаке представе — „покажи им, мајку им белосветску!“ Кравата... „Краљицо Ахајаца, ти што изазиваш ратове...“, шапутао је на клупи, у малом парку испод Пон Нефа, а она му прстима поправљала кравату...
Обе руке до лаката побо је у пшеницу. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и уривао песнице у пшеницу, гласно удишући њен мирис и мирис лука.
„Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина... Наследника да ми родиш. Што ти је незгодно? Не дам ништа Вукашину.
Поред њене главе зарио је своју у јастук. После се опет надносио над њу и молећиво шапутао отеченим уснама. Одједном, мучећи се у страху, почео је да је дрмуса и виче: „Еј, Симка! Симка! Чујеш ли?
„Срећно ти мушко, Аћиме! Женско је добро само ако је стока. Мене је женско оставило под врбовим жилама“, шапутао му је у уво. „Женско има слабу руку да те ухвати за ногу и бади у реку. То само ми мушки можемо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље.
Вадећи шкољке заплетене у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промичу златне рибе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Дакле раскид, раскид, хвала, како сам срећан, како сам срећан“, шапутао сам кроз плач и свом снагом мучио жену која ми се предавала.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У једном случају: „Ја сам покушао да заспим, али је тешко ишло, он ми је једнако шапутао, а сваки час сам као у неком огледалу видео, над својом главом, сам своје лице. Била је то чудна ноћ.
треба узетиу обзир да је оно тако рећи двоструко: у себи садржи „суматраистичко” небо о коме је Чарнојевић у сну шапутао Рајићу (јер само то друго небо може бити „утеха”).
Краков, Станислав - КРИЛА
У кланцу је још тутњило. Писар Казимир је обилазио око шатора и шапутао посилнима: — Света крв човека пролива се немилице... Чујете ли? Грми... Сваки прасак је нов весник смрти...
И мајор је остао жив и дошао је. Седео је забринут и тужан. Бркови су му падали рашчупано н из дебеле уснице, а он је шапутао: — Побили су нас, побили су нас... Извештаји о мртвим и несталим непрестано су долазили.
Мајор је писао релације, примао заповести, беспрекидно пушио, пио и шапутао тужно маломе ађутанту: — Погинућу, погинућу... новац је у сандуку, зна посилни... а моју децу, ако их и ти икад видиш.
Очи су биле укочене. Војници поскидаше шлемове и стадоше се крстити. Душко је јецао, стезао укочену руку, и неразумно шапутао лешу. — Не бојте се, ви нећете умрети. Све чешће шрапнели су фијукали и праскали. — Треба га однети.
Бора сав румен, нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од задовољства.
Над Солуном се чуле прве експлозије. Чаше се испревртале. по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима. Она два Њепора кружила су да се спусте на земљу. Нису понели митраљезе.
— Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза. Нишанџија је скинуо покривач са цеви, и митраљез је завриштао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сећам се... имао је црну пелерину... — Пст... Пустите га да нам се приближи, не бисмо ли га ухватили — шапутао сам онима до мене. Кад нам је дошао сасвим близу, један мој редов, младић, скочи и раздра се: „Стој!“ Онај застаде...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али се Кеплер, са његовом немачком темељитошћу, није задовољавао оваквим тумачењем. Његов проницљиви геније шапутао му је да ту мора бити скривен други неки узрок. А сада увиде да се у томе преварио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
читам оченаш, да бројим до пет стотина, али све то није помагало, реч натрчак ми је лебдела на уснама и једнако сам је шапутао.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак? — шапутао је мали сунцокрет, осећајући како му се од те речи врти у глави. Сада је бар знао своје право име!
— Држи се још мало, стари! — шапутао је старац. — Има још шарана и штука, још сомова бркатих и масних.. А онда је дошао дан кад старац штуке и сомове више
Тишина и самоћа стегли су се око дечаковог грла као гвоздени прстен. — Мицко! Мицко! — шапутао је дечак у зору и у сутон, када су у Кули сви спавали, а онда је већ изгубио наду да ће се Мицко вратити и утонуо у
Ко зна шта га иза танке црте неба чека? Широк је и шарен свет... — Морам отићи, морам, морам! — шапутао је дечак. — На овом проклетом песку орао не орао — само чкаљ и трн расту!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Права хајдучка! — шапутао је Стриц. Да су дјечаци читали књиге о Индијанцима и о америчком Дивљем западу, њима би њихова грађевина личила на
— узе да испипава Јованче. — Шта ја знам има ли — прогунђа Мачак. — Хајдемо. Продужише кроз шуму. Јованче је у себи шапутао: — Сигурно је долазио тако рано да сакрије пушку. Нашао је неку шупљу букву, рупу под камењем или...
— Гледај га само какав је! — шапутао је Јованче — Их, кад ћу ја онако ... Николетина одједном уоштри поглед баш у ономе правцу гдје су се крили дјечаци.